img
Loader
Beograd, 17°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Srpsko pismo

Nije tačno da srpske knjige na latinici zbog CIP zapisa postaju hrvatske

01. oktobar 2024, 21:24 Sonja Ćirić
Foto: Tanjug
Copied

Iz Narodne biblioteke Srbije kažu da informacija o srpskim knjigama koje postaju hrvatsko vlasništvo, nije tačna. Kao i da je sve to aminovano potpisom Sretena Ugričića

Namera Ministarstva kulture da raznim merama izbaci latinicu iz Srbije ne bi li na njeno mesto uselila ćirilicu, podstakla je novu podelu u javnosti: samo za ćirilicu, odnosno za oba pisma, ćiriličko i latiničko.

Jedan od navodnih dokaza pripadnika prve grupe da se ćirilica namerno i s predumišljajem potiskuje iz Srbije je sledeći:

Teorija zavere

Oni tvrde da se prilikom dodele CIP zapisa, latinične knjige objavljene u Srbiji upisuju kao hrvatske, a da se kao izdanja srpskih izdavača upisuju samo knjige objavljene ćiriličnim pismom.

Da objasnimo: CIP zapis predstavlja najosnovnije kataloške podatke za neko delo, beleži se  na kraju knjige, a dodeljuje ga Narodna biblioteka Srbije.

Kako srpske knjige ne bi zbog latinice postajale hrvatske, smatraju zagovornici samo ćiriličkog pisma u Srbiji, treba podržati nameru Ministarstva kulture da od izdavača za biblioteke otkupljuje samo ćirilična izdanja. Smatraju da je to delotvorna mera koja će naterati izdavače da se opredele za ćirilicu, a na taj način će, posledično, biti onemogućeno Hrvatskoj da preko CIP zapisa prisvaja srpske knjige.

Tvrde i da je sve to omogućeno potpisom Sretena Ugričića nekadašnjeg upravnika NBS.

Informacija nije tačna

Na upit „Vremena“ Narodnoj biblioteci Srbije da li je tačno da se srpske knjige na latinici upisuju kao hrvatska izdanja, dr Dragana Milunović, zamenica upravnika ove krovne bibliotečke ustanove, objašnjava da je „Narodna biblioteka Srbije odgovorna za elektronsku Uzajamnu bibliografsko-katalošku bazu podataka Republike Srbije. U tom smislu, NBS je odgovorna i za kodiranje bibliografskih zapisa u odnosu na jezik i pismo.“

„Građa na srpskom jeziku, bez obzira na pismo izdanja, ćirilica ili latinica, uvek je kodirana kodom za srpski jezik.“

Navodi i da „za stare zapise, kodirane prema nekadašnjem zvaničnom nazivu jezika, srpskohrvatski jezik, urađena je detaljna i pažljiva konverzija, iz nekoliko koraka (2007. godine).“

Vašington je prihvatio predlog NBS

Inače, „važeći standard za bibliografske kodove u odnosu na jezik je ISO 639-2“, kaže Dragana Milunović. „Odgovorna institucija za taj standard je Kongresna biblioteka u Vašingtonu.“

Podseća da su „Narodna biblioteka Srbije i Institut za standardizaciju Srbije, zajedno sa Nacionalnom i sveučilišnom knjižnicom iz Zagreba i Hrvatskim zavodom za norme, uputili predlog Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu (autoritetu za standard ISO 639-2),  da se kodovi scc – srpski jezik, scr – hrvatski jezik, promene u kodove srp – srpski jezik, hrv – hrvatski jezik (predlog od 7. marta 2008).“

Dragana Milunović navodi da je odgovorom od 17. juna 2008. godine predlog prihvaćen „s napomenom da u već kodiranim zapisima se u tom trenutku neće menjati kodovi scc – srpski jezik, scr – hrvatski jezik, ali se oni tokom redakcije zapisa u NBS kontinuirano menjaju. U zapisima u kojima su i dalje prisutni stari kodovi, jasno se vidi upućivanje na nove.“

„Takođe, bibliografsko-kataloška baza je javna i dostupna na linku https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/search gde svaki građanin može izvršiti uvid u način na koji se katalogizuje građa“, naglašava Dragana Milunović.

A povodom tvrdnje da je za vreme mandata Sretena Ugričića potpisan dokument koji naše knjige pretvara u hrvatske, Dragana Milunović kaže da NBS „nema saznanja da je nešto potpisivano na temu jezika i pisma katalogizacije.“

 

Tagovi:

Ćirilica Latinica Narodna biblioteka Srbiuje
Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Kultura

In memoriam

30.avgust 2025. S.Ć.

Preminuo je šef-dirigent Beogradske filharmonije Gbrijel Felc

Preminuo je Gabrijel Felc, koji je prethodnih osam godina bio šef-dirigent Beogradske filharmonije i učinio da ovaj orkestar stupi u novu razvojnu etapu

Staro i novo

29.avgust 2025. S.Ć.

Izložba ikona: Spoj vizantijske tradicije i savremenih traganja

Izložba ikona savremenih autora iz 12 zemalja otkriva da savremeni i vizantijski umetnički pogledi, spojeni, daju nov nivo ove tradicionalne i pre svega crkvene umetnosti

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

„Vreme“ saznaje: Za srpskog kandidata za Oskara javila se samo dva filma

Selekciona komisija za odabir srpskog kandidata za nagradu Oskar ove godine odlučivaće samo o dva kandidata. Tako nešto se još nikad nije desilo, a govori o opštem bojkotu u kulturi prema pravilima i uslovima koje nameće vlast

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

Otkazan festival „Sedam veličanstvenih“: Gost u Beogradu više nije bezbedan

Ovog septembra neće biti održani 21. „Sedam veličanstvenih“ zato što, kažu osnivači ovog filmskog festivala Svetlana i Zoran Popović, ne žele da daju legitimitet lažnoj normalnosti, i ne žele da gosti vide Beograd kakav je sad

Muzika

28.avgust 2025. S.Ć.

BEMUS je okupio nacionalne orkestre

Bemus će biti održan po starom, od 16. do 25. oktobra, i prvi put na muzičkoj sceni okupiće nacionalne orkestre Srbije

Komentar

Pregled nedelje

Čovek zvani Afera

Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke

Filip Švarm

Komentar

Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi

Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu

Sonja Ćirić

Komentar

Vučićeva sirotinja

Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda

Nemanja Rujević
Vidi sve
Vreme 1808
Poslednje izdanje

Predsednik i razgovor

Nema pregovora sa otmičarem Pretplati se
Duboka kriza u Republici Srpskoj

Slučaj građanina Dodika

Intervju: Nenad Tasić, advokat

Politička vlast sprečava krivično gonjenje za nadstrešnicu

Roman

Krici i šaputanja

Intervju: Jelena Lengold

Osluškivanje uglova naših bića

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1808 28.08 2025.
Vreme 1807 21.08 2025.
Vreme 1806 14.08 2025.
Vreme 1804-1805 31.07 2025.
Vreme 1803 24.07 2025.
Vreme 1802 16.07 2025.
Vreme 1801 09.07 2025.
Vreme 1800 02.07 2025.
Vreme 1799 25.06 2025.
Vreme 1798 19.06 2025.
Vreme 1797 11.06 2025.
Vreme 1796 04.06 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure