Iz Narodne biblioteke Srbije kažu da informacija o srpskim knjigama koje postaju hrvatsko vlasništvo, nije tačna. Kao i da je sve to aminovano potpisom Sretena Ugričića
Namera Ministarstva kulture da raznim merama izbaci latinicu iz Srbije ne bi li na njeno mesto uselila ćirilicu, podstakla je novu podelu u javnosti: samo za ćirilicu, odnosno za oba pisma, ćiriličko i latiničko.
Jedan od navodnih dokaza pripadnika prve grupe da se ćirilica namerno i s predumišljajem potiskuje iz Srbije je sledeći:
Teorija zavere
Oni tvrde da se prilikom dodele CIP zapisa, latinične knjige objavljene u Srbiji upisuju kao hrvatske, a da se kao izdanja srpskih izdavača upisuju samo knjige objavljene ćiriličnim pismom.
Da objasnimo: CIP zapis predstavlja najosnovnije kataloške podatke za neko delo, beleži se na kraju knjige, a dodeljuje ga Narodna biblioteka Srbije.
Kako srpske knjige ne bi zbog latinice postajale hrvatske, smatraju zagovornici samo ćiriličkog pisma u Srbiji, treba podržati nameru Ministarstva kulture da od izdavača za biblioteke otkupljuje samo ćirilična izdanja. Smatraju da je to delotvorna mera koja će naterati izdavače da se opredele za ćirilicu, a na taj način će, posledično, biti onemogućeno Hrvatskoj da preko CIP zapisa prisvaja srpske knjige.
Tvrde i da je sve to omogućeno potpisom Sretena Ugričića nekadašnjeg upravnika NBS.
Informacija nije tačna
Na upit „Vremena“ Narodnoj biblioteci Srbije da li je tačno da se srpske knjige na latinici upisuju kao hrvatska izdanja, dr Dragana Milunović, zamenica upravnika ove krovne bibliotečke ustanove, objašnjava da je „Narodna biblioteka Srbije odgovorna za elektronsku Uzajamnu bibliografsko-katalošku bazu podataka Republike Srbije. U tom smislu, NBS je odgovorna i za kodiranje bibliografskih zapisa u odnosu na jezik i pismo.“
„Građa na srpskom jeziku, bez obzira na pismo izdanja, ćirilica ili latinica, uvek je kodirana kodom za srpski jezik.“
Navodi i da „za stare zapise, kodirane prema nekadašnjem zvaničnom nazivu jezika, srpskohrvatski jezik, urađena je detaljna i pažljiva konverzija, iz nekoliko koraka (2007. godine).“
Vašington je prihvatio predlog NBS
Inače, „važeći standard za bibliografske kodove u odnosu na jezik je ISO 639-2“, kaže Dragana Milunović. „Odgovorna institucija za taj standard je Kongresna biblioteka u Vašingtonu.“
Podseća da su „Narodna biblioteka Srbije i Institut za standardizaciju Srbije, zajedno sa Nacionalnom i sveučilišnom knjižnicom iz Zagreba i Hrvatskim zavodom za norme, uputili predlog Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu (autoritetu za standard ISO 639-2), da se kodovi scc – srpski jezik, scr – hrvatski jezik, promene u kodove srp – srpski jezik, hrv – hrvatski jezik (predlog od 7. marta 2008).“
Dragana Milunović navodi da je odgovorom od 17. juna 2008. godine predlog prihvaćen „s napomenom da u već kodiranim zapisima se u tom trenutku neće menjati kodovi scc – srpski jezik, scr – hrvatski jezik, ali se oni tokom redakcije zapisa u NBS kontinuirano menjaju. U zapisima u kojima su i dalje prisutni stari kodovi, jasno se vidi upućivanje na nove.“
„Takođe, bibliografsko-kataloška baza je javna i dostupna na linku https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/search gde svaki građanin može izvršiti uvid u način na koji se katalogizuje građa“, naglašava Dragana Milunović.
A povodom tvrdnje da je za vreme mandata Sretena Ugričića potpisan dokument koji naše knjige pretvara u hrvatske, Dragana Milunović kaže da NBS „nema saznanja da je nešto potpisivano na temu jezika i pisma katalogizacije.“
Bilo bi vrlo nepošteno sa moje strane da kažem da to ima ikakve veze sa sadašnjim političkim trenutkom u Narodnom pozorištu – komentariše Nataša Ninković svoju odluku da Narodno pozorište zameni Jugoslovenskim dramskim
Batinaši su na očigled policije iscepali fotografije koje su nastajale devet meseci tokom protesta u Vojvodini. Demokratska stranka u tome vidi jasan znak nemoći države pred istinom koju te fotografije nose
Četiri igrana dugometražna, jedan dokumentarni, dva kratka igrana i jedan studentski film iz Srbije takmičiće se na renomiranom Sarajevo film festivalu
Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji omalovažava struku: ljudi koji ga kreiraju su iz drugih profesija, jedan od sponzora je producent šest filmova koji su odabrani za Glavni program, a za maskotu je izabran robot koji je scenarista AI – smatra predsednik Udruženja filmskih scenarista Srbije
Moto Nišvil džez teatarskog festivala glasi „Igrati ili ne igrati” jer zaista živimo tu dualnost koju živi Hamlet i koja asocira na „biti ili ne biti”, kaže za „Vreme” Maja Mitić, umetnička direktorka i selektorka festivala
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
