Iz Narodne biblioteke Srbije kažu da informacija o srpskim knjigama koje postaju hrvatsko vlasništvo, nije tačna. Kao i da je sve to aminovano potpisom Sretena Ugričića
Namera Ministarstva kulture da raznim merama izbaci latinicu iz Srbije ne bi li na njeno mesto uselila ćirilicu, podstakla je novu podelu u javnosti: samo za ćirilicu, odnosno za oba pisma, ćiriličko i latiničko.
Jedan od navodnih dokaza pripadnika prve grupe da se ćirilica namerno i s predumišljajem potiskuje iz Srbije je sledeći:
Teorija zavere
Oni tvrde da se prilikom dodele CIP zapisa, latinične knjige objavljene u Srbiji upisuju kao hrvatske, a da se kao izdanja srpskih izdavača upisuju samo knjige objavljene ćiriličnim pismom.
Da objasnimo: CIP zapis predstavlja najosnovnije kataloške podatke za neko delo, beleži se na kraju knjige, a dodeljuje ga Narodna biblioteka Srbije.
Kako srpske knjige ne bi zbog latinice postajale hrvatske, smatraju zagovornici samo ćiriličkog pisma u Srbiji, treba podržati nameru Ministarstva kulture da od izdavača za biblioteke otkupljuje samo ćirilična izdanja. Smatraju da je to delotvorna mera koja će naterati izdavače da se opredele za ćirilicu, a na taj način će, posledično, biti onemogućeno Hrvatskoj da preko CIP zapisa prisvaja srpske knjige.
Tvrde i da je sve to omogućeno potpisom Sretena Ugričića nekadašnjeg upravnika NBS.
Informacija nije tačna
Na upit „Vremena“ Narodnoj biblioteci Srbije da li je tačno da se srpske knjige na latinici upisuju kao hrvatska izdanja, dr Dragana Milunović, zamenica upravnika ove krovne bibliotečke ustanove, objašnjava da je „Narodna biblioteka Srbije odgovorna za elektronsku Uzajamnu bibliografsko-katalošku bazu podataka Republike Srbije. U tom smislu, NBS je odgovorna i za kodiranje bibliografskih zapisa u odnosu na jezik i pismo.“
„Građa na srpskom jeziku, bez obzira na pismo izdanja, ćirilica ili latinica, uvek je kodirana kodom za srpski jezik.“
Navodi i da „za stare zapise, kodirane prema nekadašnjem zvaničnom nazivu jezika, srpskohrvatski jezik, urađena je detaljna i pažljiva konverzija, iz nekoliko koraka (2007. godine).“
Vašington je prihvatio predlog NBS
Inače, „važeći standard za bibliografske kodove u odnosu na jezik je ISO 639-2“, kaže Dragana Milunović. „Odgovorna institucija za taj standard je Kongresna biblioteka u Vašingtonu.“
Podseća da su „Narodna biblioteka Srbije i Institut za standardizaciju Srbije, zajedno sa Nacionalnom i sveučilišnom knjižnicom iz Zagreba i Hrvatskim zavodom za norme, uputili predlog Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu (autoritetu za standard ISO 639-2), da se kodovi scc – srpski jezik, scr – hrvatski jezik, promene u kodove srp – srpski jezik, hrv – hrvatski jezik (predlog od 7. marta 2008).“
Dragana Milunović navodi da je odgovorom od 17. juna 2008. godine predlog prihvaćen „s napomenom da u već kodiranim zapisima se u tom trenutku neće menjati kodovi scc – srpski jezik, scr – hrvatski jezik, ali se oni tokom redakcije zapisa u NBS kontinuirano menjaju. U zapisima u kojima su i dalje prisutni stari kodovi, jasno se vidi upućivanje na nove.“
„Takođe, bibliografsko-kataloška baza je javna i dostupna na linku https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/search gde svaki građanin može izvršiti uvid u način na koji se katalogizuje građa“, naglašava Dragana Milunović.
A povodom tvrdnje da je za vreme mandata Sretena Ugričića potpisan dokument koji naše knjige pretvara u hrvatske, Dragana Milunović kaže da NBS „nema saznanja da je nešto potpisivano na temu jezika i pisma katalogizacije.“
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Molijer Uobraženi bolesnik režija Nikola Zavišić Narodno pozorište, Scena “Raša Plaović”
Mladi kantautor MJ Lenderman izdao je najbolji američki alternativni rok album ove godine
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
