Komisija za nabavku muzejskih predmeta Narodnog muzeja procenila je da Venecija ne bi sistemski upotpunila stalnu postavku ove ustanove. Prema dostupnim informacijama, ova slike Nadežde Petrović je procenjena na oko 150.000 evra
Narodni muzej ipak neće da otkupi Veneciju Nadežde Petrović, jedno od retkih dela njene impresionističke faze, od privatnog kolekcionara koji je ovu sliku otkupio od jedne hrvatske zbirke.
Komisija za nabavku muzejskih predmeta Narodnog muzeja, čiji je zadatak da procenjuje da li neko delo treba da se nađe u kolekciji naše krovne muzejske institucije, u slučaju Venecije odgovorila je negativno. Procenjeno je da Venecija ne bi sistemski upotpunila stvaralaštvo Nadežde Petrović u okviru Zbirke jugoslovenskog slikarstva 20. veka, kao ni stalne postavke Narodnog muzeja.
Prema dostupnim informacijama, glavni razlog je bila tražena cena za otkup, oko 150.000 evra. Na tržištu umetnina, na kome su inače, veoma retka platna ovo slikarke, zadnje tri transakcije za dela Nadezde Petrovic su procenjivana zmeđu 200 000 i 250 000 evra. Među njima je i njena poznata slika Guseničar . Sva tri kupca su bila iz Beograda.
Nema naznaka da je država izrazila zainteresovanost da pomogne Narodnom muzeju kako bi otkupio ovo retko delo.
Narodni muzej baštini najpotpuniju kolekciju dela Nadežde Petrović u zemlji, sa gotovo trećinom njenog ukupnog opusa, a među kojima su i neka od remek dela iz perioda 1907. – 1908. godine, poput Dereglije na Savi.
Venecija se dugo nalazila u jednoj od najčuvenijih i najprestižnijih hrvatskih kolekcija. Prošle godine otkupio ju je i doneo u Srbiju jedan ovdašnji kolekcionar. Nakon izvršene ekspertize u Narodnom muzeju u Beogradu, Narodni muzej je Veneciju proglasio za kulturno dobro-muzejski predmet.
Po zakonu, svako kulturno dobro koje se kupuje ili prodaje mora se ponuditi nadležnoj instituciji, dakle Narodnom muzeju, kako bi po pravu preče kupovine mogao da odluči da li hoće ili neće da ga kupi.
Status kulturno dobro-muzejski predmet osigurava da delo ne može da se iznese iz zemlje bez dozvole nadležnog državnog organa.
Venecija je ovdašnjoj javnosti prvi put prikazana krajem marta na izložbi „Nadežda Petrović – Naslednici – Sledbenici“ u Galeriji slikarkinog imena u Čačku. Kako je nedavno izjavio „Vremenu“ Vojislav Noveski vlasnik Moderne galerije u Beogradu, Venecija je izložena u Čačku posredovanjem te galerije.
Venecija je jedno od retkih dela impresionističke faze Nadežde Petrović. Nastala je 1907. godine, u vreme kada je Nadežda bila na studijskom boravku u Italiji. Izložba impresionista u Veneciji koju je posetila sa bliskim prijateljem slikarom Brankom Popovićem, ostavila je na nju snažan utisak, pa je narednih godina stvarala pod uticajem tog slikarskog pravca. Upravo tada nastala su neka od njenih kapitalnih dela, poput Dereglije na Savi, Koloseuma i – Venecije. Ta dela iz njenog impresionističkog perioda utrla su put srpskom impresionizmu.
Odbijanje Komisije Narodnog muzeja nikako ne umanjuje u vrednost Venecije kao kulturnog dobra – muzejskog predmeta, isto kao što ne znači da za nju neće biti zainteresovana neka druga institucija, ili privatni kolekcionar.
Država u okviru Ekspa gradi nekakav Centar muzikalnosti za koji niko ne zna šta je, dok novca za davno planiranu i obećanu zgradu Beogradske filharmonije nema
Već na početku mandata, novi predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Pavle Pekić izdvojio se od svojih prethodnika time što je za Predsedništvo izabrao osam koleginica
U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
