Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Komisija za nabavku muzejskih predmeta Narodnog muzeja procenila je da Venecija ne bi sistemski upotpunila stalnu postavku ove ustanove. Prema dostupnim informacijama, ova slike Nadežde Petrović je procenjena na oko 150.000 evra
Narodni muzej ipak neće da otkupi Veneciju Nadežde Petrović, jedno od retkih dela njene impresionističke faze, od privatnog kolekcionara koji je ovu sliku otkupio od jedne hrvatske zbirke.
Komisija za nabavku muzejskih predmeta Narodnog muzeja, čiji je zadatak da procenjuje da li neko delo treba da se nađe u kolekciji naše krovne muzejske institucije, u slučaju Venecije odgovorila je negativno. Procenjeno je da Venecija ne bi sistemski upotpunila stvaralaštvo Nadežde Petrović u okviru Zbirke jugoslovenskog slikarstva 20. veka, kao ni stalne postavke Narodnog muzeja.
Prema dostupnim informacijama, glavni razlog je bila tražena cena za otkup, oko 150.000 evra. Na tržištu umetnina, na kome su inače, veoma retka platna ovo slikarke, zadnje tri transakcije za dela Nadezde Petrovic su procenjivana zmeđu 200 000 i 250 000 evra. Među njima je i njena poznata slika Guseničar . Sva tri kupca su bila iz Beograda.
Nema naznaka da je država izrazila zainteresovanost da pomogne Narodnom muzeju kako bi otkupio ovo retko delo.
Narodni muzej baštini najpotpuniju kolekciju dela Nadežde Petrović u zemlji, sa gotovo trećinom njenog ukupnog opusa, a među kojima su i neka od remek dela iz perioda 1907. – 1908. godine, poput Dereglije na Savi.
Venecija se dugo nalazila u jednoj od najčuvenijih i najprestižnijih hrvatskih kolekcija. Prošle godine otkupio ju je i doneo u Srbiju jedan ovdašnji kolekcionar. Nakon izvršene ekspertize u Narodnom muzeju u Beogradu, Narodni muzej je Veneciju proglasio za kulturno dobro-muzejski predmet.
Po zakonu, svako kulturno dobro koje se kupuje ili prodaje mora se ponuditi nadležnoj instituciji, dakle Narodnom muzeju, kako bi po pravu preče kupovine mogao da odluči da li hoće ili neće da ga kupi.
Status kulturno dobro-muzejski predmet osigurava da delo ne može da se iznese iz zemlje bez dozvole nadležnog državnog organa.
Venecija je ovdašnjoj javnosti prvi put prikazana krajem marta na izložbi „Nadežda Petrović – Naslednici – Sledbenici“ u Galeriji slikarkinog imena u Čačku. Kako je nedavno izjavio „Vremenu“ Vojislav Noveski vlasnik Moderne galerije u Beogradu, Venecija je izložena u Čačku posredovanjem te galerije.
Venecija je jedno od retkih dela impresionističke faze Nadežde Petrović. Nastala je 1907. godine, u vreme kada je Nadežda bila na studijskom boravku u Italiji. Izložba impresionista u Veneciji koju je posetila sa bliskim prijateljem slikarom Brankom Popovićem, ostavila je na nju snažan utisak, pa je narednih godina stvarala pod uticajem tog slikarskog pravca. Upravo tada nastala su neka od njenih kapitalnih dela, poput Dereglije na Savi, Koloseuma i – Venecije. Ta dela iz njenog impresionističkog perioda utrla su put srpskom impresionizmu.
Odbijanje Komisije Narodnog muzeja nikako ne umanjuje u vrednost Venecije kao kulturnog dobra – muzejskog predmeta, isto kao što ne znači da za nju neće biti zainteresovana neka druga institucija, ili privatni kolekcionar.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve