Izložba
Dado Đurić prvi put u Beogradu
Prva retrospektivna izložba Miodraga Dade Đurića otvorena je u Galeriji SANU. Amaret Zidon, autorka izložbe i umetnikova ćerka, odabrala je 50 radova od kojih se mnogi od njih prvi put prikazuju
Komisija za nabavku muzejskih predmeta Narodnog muzeja procenila je da Venecija ne bi sistemski upotpunila stalnu postavku ove ustanove. Prema dostupnim informacijama, ova slike Nadežde Petrović je procenjena na oko 150.000 evra
Narodni muzej ipak neće da otkupi Veneciju Nadežde Petrović, jedno od retkih dela njene impresionističke faze, od privatnog kolekcionara koji je ovu sliku otkupio od jedne hrvatske zbirke.
Komisija za nabavku muzejskih predmeta Narodnog muzeja, čiji je zadatak da procenjuje da li neko delo treba da se nađe u kolekciji naše krovne muzejske institucije, u slučaju Venecije odgovorila je negativno. Procenjeno je da Venecija ne bi sistemski upotpunila stvaralaštvo Nadežde Petrović u okviru Zbirke jugoslovenskog slikarstva 20. veka, kao ni stalne postavke Narodnog muzeja.
Prema dostupnim informacijama, glavni razlog je bila tražena cena za otkup, oko 150.000 evra. Na tržištu umetnina, na kome su inače, veoma retka platna ovo slikarke, zadnje tri transakcije za dela Nadezde Petrovic su procenjivana zmeđu 200 000 i 250 000 evra. Među njima je i njena poznata slika Guseničar . Sva tri kupca su bila iz Beograda.
Nema naznaka da je država izrazila zainteresovanost da pomogne Narodnom muzeju kako bi otkupio ovo retko delo.
Narodni muzej baštini najpotpuniju kolekciju dela Nadežde Petrović u zemlji, sa gotovo trećinom njenog ukupnog opusa, a među kojima su i neka od remek dela iz perioda 1907. – 1908. godine, poput Dereglije na Savi.
Venecija se dugo nalazila u jednoj od najčuvenijih i najprestižnijih hrvatskih kolekcija. Prošle godine otkupio ju je i doneo u Srbiju jedan ovdašnji kolekcionar. Nakon izvršene ekspertize u Narodnom muzeju u Beogradu, Narodni muzej je Veneciju proglasio za kulturno dobro-muzejski predmet.
Po zakonu, svako kulturno dobro koje se kupuje ili prodaje mora se ponuditi nadležnoj instituciji, dakle Narodnom muzeju, kako bi po pravu preče kupovine mogao da odluči da li hoće ili neće da ga kupi.
Status kulturno dobro-muzejski predmet osigurava da delo ne može da se iznese iz zemlje bez dozvole nadležnog državnog organa.
Venecija je ovdašnjoj javnosti prvi put prikazana krajem marta na izložbi „Nadežda Petrović – Naslednici – Sledbenici“ u Galeriji slikarkinog imena u Čačku. Kako je nedavno izjavio „Vremenu“ Vojislav Noveski vlasnik Moderne galerije u Beogradu, Venecija je izložena u Čačku posredovanjem te galerije.
Venecija je jedno od retkih dela impresionističke faze Nadežde Petrović. Nastala je 1907. godine, u vreme kada je Nadežda bila na studijskom boravku u Italiji. Izložba impresionista u Veneciji koju je posetila sa bliskim prijateljem slikarom Brankom Popovićem, ostavila je na nju snažan utisak, pa je narednih godina stvarala pod uticajem tog slikarskog pravca. Upravo tada nastala su neka od njenih kapitalnih dela, poput Dereglije na Savi, Koloseuma i – Venecije. Ta dela iz njenog impresionističkog perioda utrla su put srpskom impresionizmu.
Odbijanje Komisije Narodnog muzeja nikako ne umanjuje u vrednost Venecije kao kulturnog dobra – muzejskog predmeta, isto kao što ne znači da za nju neće biti zainteresovana neka druga institucija, ili privatni kolekcionar.
Prva retrospektivna izložba Miodraga Dade Đurića otvorena je u Galeriji SANU. Amaret Zidon, autorka izložbe i umetnikova ćerka, odabrala je 50 radova od kojih se mnogi od njih prvi put prikazuju
Aleksandra Zantaki specijalna izvestiteljka UN za oblast kulturnih prava, tražila je od Vlade Srbije odgovore povodom zabrinjavajućih informacija o Generalštabu, Savskom mostu, Sajmu i Kalemegdanskoj tvrđavi
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve