Obnarodovana je do sada nepoznata slika Nadežde Petrović, koja je verovatno bila u kolekciji velikog hrvatskog kolekcionara i nekadašnjeg političara
Narodni muzej u Beogradu potvrdio je u utorak da je slika koju im je na ekspertizu doneo anonimni kolekcionar zaista rad Nadežde Petrović, i da se do sada nije znalo za nju.
Identifikovana je kao „Pejzaž“, ulje na šperu, dimenzija 30,3x25cm.
Kolekcionar iz Hrvatske
Kako „Vreme“ saznaje, Pejzaž Nadežde Petrović je verovatno bio deo zbirke čuvenih hrvatskih kolekcionara i supružnika Ljube Volceve lekarke i Ante Cilige, političara, jednog od najžešćih kritičara staljinizma, poznatog disidenta.
Iz te kolekcije je, podsetimo, prošle godine u Srbiju stigla Venecija Nadežde Petrović koja je, posredstvom jednog ovdašnjeg kolekcionara, prvo pokazana na izložbi „Nadežda Petrović – Naslednici – Sledbenici“ u Galeriji slikarkinog imena u Čačku, a zatim je i ponuđena na otkup Narodnom muzeju zato što kao krovna muzejska institucija, ima prvo preče kupovine.
Komisija za nabavku muzejskih predmeta Narodnog muzeja, odgovorila je negativno. Procenjeno je da Venecija ne bi sistemski upotpunila stvaralaštvo Nadežde Petrović u okviru Zbirke jugoslovenskog slikarstva 20. veka, kao ni stalne postavke Narodnog muzeja.
Ekspertiza Narodnog muzeja
Pejzaž je u Srbiju doneo jedan vojvođanski kolekcionar pre dve godine, i odneo je u Narodni muzej na ekspertizu.
U oktobru je prvo urađena analiza pigmenata boje u Institutu za nuklearne nauke Vinča, gde je potvrđeno da su svi pigmenti korišćeni početkom 20. veka kad je stvarala Nadežda Petrović. Zatim je tročlana komisija Narodnog muzeja na osnovu baze podataka za Nadeždu Petrović, upoređivanjem sa pigmentima njenih slika, zatim sa njenim slikama koje muzej poseduju i konzervatorskim ispitivanjima, nedvosmisleno utvrdila da je reč o originalnom delu Nadežde Petrović.
Na osnovu samog motiva, tipa kuća i kamenih ograda, brdovitog predela, pretpostavlja se da je slika nastala 1913. godine kada je slavna slikarka boravila na Kosovu i beležila toponime u vezi sa Prizrenom.
„Venecija“
Vojislav Noveski, vlasnik Moderne galerije u Beogradu, koja je posredovala da se Venecija Nadežde Petrović nađe na pomenutoj izložbi u Čačku, kaže za „Vreme“ da je kupac i sadašnji vlasnik novootkrivene slike Nadežde Petrović „dobro postupio što ju je otkupio pa tako i doneo u zemlju, a zatim i zato što ju je dao na stručnu ekspertizu Narodnom muzeju. Njihova ocena je garancija da poseduje originalno Nadeždino delo. Kao što je poznato, njena dela su veoma retka na tržištu.“
„Opus Nadežde Petrović, koja je pokretač modernizma u Srbiji, je nevelik, ona je za svog kratkog života naslikala manje od 300 slika, i svako njeno delo koje se otkrije ili donese u zemlju je pravi događaj“, naglašava Noveski.
Pretpostavlja da će sadašnji vlasnik Pejzaža prodati sliku, te „da će se uskoro pojaviti na tržištu“.
Naravno, kao i Veneciju, prethodnu sliku Nadežde Petrović koju je vratio u Srbiju privatnik a ne institucija, i Pejzaž će moći da otkupi Narodni muzej, ako mu bude odgovaralo.
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
U zemlji koja naizgled nimalo ne mari za visoke umetničke vrednosti (niti vrednosti uopšte), ovakva vrsta odanosti, posvećenosti, upornosti i, slobodno možemo reći, fanatizma, dok se napolju bukvalno sručuje biblijski potop – tera na ozbiljno razmišljanje
Njih više nema, tekst Dorutina Baša, režija Andrej Nosov, “Hartefakt kuća”
U Boru su u toku 15. „Dani knjige“. Gosti i razgovori sa njima, izložbe, ali i bibliotekari koji osmišljavaju raznovrstan i prijemčljiv program, razlog su popularnosti ove manifestacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
