Sutra u Beogradu počinje Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma. Među 98 naslova biće 80 premijera pa i filmovi o Nikoli Piliću, Toniju Kukoču, „Sanjalicama“, Igoru Mandiću…
Svetskom premijerom dokumentarca „Sanjalice“ i dodelom nagrade za životno delo reditelju Lordanu Zafranoviću, sutra u utorak u Beogradu počinje 71. Martovski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma.
Dugometražni dokumentarni film „Sanjalice“ je priča o istoimenom bendu iz Beograda, iz šezdesetih, najstarijem ženskom bendu na Balkanu, u vreme kad je na svetu bilo tek nekoliko ženskih bendova. Potpisuju ga koscenaristi Matija Jovandić i Vladimir Petrović koji je ujedno i reditelj.
„Sanjalice“ – Doda Miščević, vokal i ritam gitara, Ljiljana Mandić vokal i solo gitara, Ljiljana Jeftić bas i Snežana Nena Jušković Stajić bubnjevi, su nastale na Karaburmi, svirale su po celoj Jugoslaviji, u Vukovaru je njihov koncert obezbeđivala milicija zbog navale publike, održale su oko hiljadu koncerata, snimale ploče…
Do 30. marta, kad se završava, na Martovskom festivalu takmičiće se 98 filmova od kojih je 80 svetskih, srpskih ili evropskih premijera. Veći deo takmičarskog programa čine domaći filmovi – 54 naslova u pet kategorija. Čak 17 filmova ima svetsku premijeru, što pokazuje da domaći autori cene ovaj festival. Osim takmičarskog, najavljeno je i nekoliko celina revijalnog programa.
Umetnički direktor festivala Dejan Dabić najavio je da će gost manifestacije biti teniski stručnjak Nikola Pilić, povodom prikazivanja dokumentarca o njemu „Niki Pilić – legenda“ autora Željka Mirkovića, dok će na zatvaranju festivala gostovati nekadašnji košarkaš Toni Kukoč povodom filma o njemu „Magična sedmica“, Sabahudina Topalbećirevića. Doći će i Nikolaj Burljajev, autor filma „Bože! Osećam Tvoje približavanje!“, zasnovan na dnevniku ruskog reditelja Andreja Tarkovskog sa kojim je sarađivao kao glumac.
Među gostima će biti i sarajevski glumac Josip Pejaković, ovog puta kao reditelj-debitant kratkog dokumentarnog filma „Hako“ o jednom Peštercu koji za vreme Drugog svetskog rata nije hteo da digne ruku na komšije i zbog toga je stradao.
U selekciji, primetni su biografski filmovi. Jedan od njih je „Ostajem ovde“, scenariste i reditelja Aleksandra Lazarevića, o svetski priznatom umetničkom fotografu Igoru Mandiću. Kroz univerzalnu priču o pobedi ljudskog duha, ovaj film nudi analizu sociološke pozadine koja je formirala umetnika, naglašava humanistički karakter ovog putovanja i same promene koja može poslužiti kao nova inspiracija za gledaoca.
U revijalnom filmskom programu publika će, pored ostalog, videti crnogorski dokumentarni film „Šagargur“ Nataše Nelević o ženskom Golom otoku, bosanskohercegovačke dokumentarce „Hako“ debitantsku režiju poznatog glumca Josipa Pejakovića o Peštercu koji za vreme Drugog svetskog rata nije hteo da podigne ruku na svoje komšije po cenu sopstvenog stradanja i „Poslednja Yu dokumenta“ Jasmina Durakovića koji govori o nasleđu naše moderne umetnosti uoči raspada jugoslovenske federacije.
Reditelj Lordan Zafranović rekao je novinarima pre početka Marovskog festivala, da je za njega, dok je bio početnik, početnika koji je „živeo u Splitu, predstavljao čudo.“
„Doći ovde sa 35-milimetarskim filmom bilo je nešto što smo sanjali. Ja sam radio amaterski na uskoj traci od osam milimetara, a ovo je bio profesionalni festival, veliki, sa značajnim imenima od kojih smo drhtali, posebno od velikog (Krste) Škanate, koji nam je svima bio uzor. Kada sam prvi put ušao u Dom sindikata (/današnja MTS dvorana , sa 2.000 gledalaca, nisam mogao da verujem, bio sam u šoku. Usledio je još jedan šok, a to su bile diskusije. Vodile su se u holu, a sa balkona su vikali neki koji su bili nezadovoljni, a i oni zadovoljni. Bila je to jedna više nego živa diskusija o svakom filmu. To je za pamćenje“, rekao je Lordan Zafranović, dobitnik nagrade za životno delo na ovogodišnjem Martovskom festivalu.
Udruženje arhitekata Srbije upozorava Džareda Kušnera da je od srpske Vlade dobio „nepotpune ili netačne informacije“ o Generalštabu, i argumentovanom analizom ga poziva da uputi otkazno pismo predviđeno članom 4 investicionog ugovora
Bes i protest srpskih studenata poslužio je kao inspiracija za skulpturu u parku u srcu Londona. Nju je izradio srpski umetnik Vladimir Lalić i tako postao prvi savremenik u Srba čija će skulptura ostati u Velikoj Britaniji
Radovi na četiri od šest muzeja čije je otvaranje najavljeno za Ekspo, trenutno su tek u početnoj fazi. Zato deluje kao nemoguća misija da će taj plan biti ostvaren
Kao da kultura ove godine nje ostala bez materijalne pomoći države, do kraja meseca u Srbiji se održava čak sedam festivala, od kojih su četiri međunarodna
Postoji rizik da se konkurs za spomenik žrtvama nadstrešnice koji je raspisao Novi Sad instrumentalizuje kao zamena za izostanak pravnog razjašnjenja, navode u Nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
