Sutra u Beogradu počinje Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma. Među 98 naslova biće 80 premijera pa i filmovi o Nikoli Piliću, Toniju Kukoču, „Sanjalicama“, Igoru Mandiću…
Svetskom premijerom dokumentarca „Sanjalice“ i dodelom nagrade za životno delo reditelju Lordanu Zafranoviću, sutra u utorak u Beogradu počinje 71. Martovski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma.
Dugometražni dokumentarni film „Sanjalice“ je priča o istoimenom bendu iz Beograda, iz šezdesetih, najstarijem ženskom bendu na Balkanu, u vreme kad je na svetu bilo tek nekoliko ženskih bendova. Potpisuju ga koscenaristi Matija Jovandić i Vladimir Petrović koji je ujedno i reditelj.
„Sanjalice“ – Doda Miščević, vokal i ritam gitara, Ljiljana Mandić vokal i solo gitara, Ljiljana Jeftić bas i Snežana Nena Jušković Stajić bubnjevi, su nastale na Karaburmi, svirale su po celoj Jugoslaviji, u Vukovaru je njihov koncert obezbeđivala milicija zbog navale publike, održale su oko hiljadu koncerata, snimale ploče…
Do 30. marta, kad se završava, na Martovskom festivalu takmičiće se 98 filmova od kojih je 80 svetskih, srpskih ili evropskih premijera. Veći deo takmičarskog programa čine domaći filmovi – 54 naslova u pet kategorija. Čak 17 filmova ima svetsku premijeru, što pokazuje da domaći autori cene ovaj festival. Osim takmičarskog, najavljeno je i nekoliko celina revijalnog programa.
Umetnički direktor festivala Dejan Dabić najavio je da će gost manifestacije biti teniski stručnjak Nikola Pilić, povodom prikazivanja dokumentarca o njemu „Niki Pilić – legenda“ autora Željka Mirkovića, dok će na zatvaranju festivala gostovati nekadašnji košarkaš Toni Kukoč povodom filma o njemu „Magična sedmica“, Sabahudina Topalbećirevića. Doći će i Nikolaj Burljajev, autor filma „Bože! Osećam Tvoje približavanje!“, zasnovan na dnevniku ruskog reditelja Andreja Tarkovskog sa kojim je sarađivao kao glumac.
Među gostima će biti i sarajevski glumac Josip Pejaković, ovog puta kao reditelj-debitant kratkog dokumentarnog filma „Hako“ o jednom Peštercu koji za vreme Drugog svetskog rata nije hteo da digne ruku na komšije i zbog toga je stradao.
U selekciji, primetni su biografski filmovi. Jedan od njih je „Ostajem ovde“, scenariste i reditelja Aleksandra Lazarevića, o svetski priznatom umetničkom fotografu Igoru Mandiću. Kroz univerzalnu priču o pobedi ljudskog duha, ovaj film nudi analizu sociološke pozadine koja je formirala umetnika, naglašava humanistički karakter ovog putovanja i same promene koja može poslužiti kao nova inspiracija za gledaoca.
U revijalnom filmskom programu publika će, pored ostalog, videti crnogorski dokumentarni film „Šagargur“ Nataše Nelević o ženskom Golom otoku, bosanskohercegovačke dokumentarce „Hako“ debitantsku režiju poznatog glumca Josipa Pejakovića o Peštercu koji za vreme Drugog svetskog rata nije hteo da podigne ruku na svoje komšije po cenu sopstvenog stradanja i „Poslednja Yu dokumenta“ Jasmina Durakovića koji govori o nasleđu naše moderne umetnosti uoči raspada jugoslovenske federacije.
Reditelj Lordan Zafranović rekao je novinarima pre početka Marovskog festivala, da je za njega, dok je bio početnik, početnika koji je „živeo u Splitu, predstavljao čudo.“
„Doći ovde sa 35-milimetarskim filmom bilo je nešto što smo sanjali. Ja sam radio amaterski na uskoj traci od osam milimetara, a ovo je bio profesionalni festival, veliki, sa značajnim imenima od kojih smo drhtali, posebno od velikog (Krste) Škanate, koji nam je svima bio uzor. Kada sam prvi put ušao u Dom sindikata (/današnja MTS dvorana , sa 2.000 gledalaca, nisam mogao da verujem, bio sam u šoku. Usledio je još jedan šok, a to su bile diskusije. Vodile su se u holu, a sa balkona su vikali neki koji su bili nezadovoljni, a i oni zadovoljni. Bila je to jedna više nego živa diskusija o svakom filmu. To je za pamćenje“, rekao je Lordan Zafranović, dobitnik nagrade za životno delo na ovogodišnjem Martovskom festivalu.
Država u okviru Ekspa gradi nekakav Centar muzikalnosti za koji niko ne zna šta je, dok novca za davno planiranu i obećanu zgradu Beogradske filharmonije nema
Već na početku mandata, novi predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Pavle Pekić izdvojio se od svojih prethodnika time što je za Predsedništvo izabrao osam koleginica
U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
