Sutra u Beogradu počinje Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma. Među 98 naslova biće 80 premijera pa i filmovi o Nikoli Piliću, Toniju Kukoču, „Sanjalicama“, Igoru Mandiću…
Svetskom premijerom dokumentarca „Sanjalice“ i dodelom nagrade za životno delo reditelju Lordanu Zafranoviću, sutra u utorak u Beogradu počinje 71. Martovski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma.
Dugometražni dokumentarni film „Sanjalice“ je priča o istoimenom bendu iz Beograda, iz šezdesetih, najstarijem ženskom bendu na Balkanu, u vreme kad je na svetu bilo tek nekoliko ženskih bendova. Potpisuju ga koscenaristi Matija Jovandić i Vladimir Petrović koji je ujedno i reditelj.
„Sanjalice“ – Doda Miščević, vokal i ritam gitara, Ljiljana Mandić vokal i solo gitara, Ljiljana Jeftić bas i Snežana Nena Jušković Stajić bubnjevi, su nastale na Karaburmi, svirale su po celoj Jugoslaviji, u Vukovaru je njihov koncert obezbeđivala milicija zbog navale publike, održale su oko hiljadu koncerata, snimale ploče…
Do 30. marta, kad se završava, na Martovskom festivalu takmičiće se 98 filmova od kojih je 80 svetskih, srpskih ili evropskih premijera. Veći deo takmičarskog programa čine domaći filmovi – 54 naslova u pet kategorija. Čak 17 filmova ima svetsku premijeru, što pokazuje da domaći autori cene ovaj festival. Osim takmičarskog, najavljeno je i nekoliko celina revijalnog programa.
Umetnički direktor festivala Dejan Dabić najavio je da će gost manifestacije biti teniski stručnjak Nikola Pilić, povodom prikazivanja dokumentarca o njemu „Niki Pilić – legenda“ autora Željka Mirkovića, dok će na zatvaranju festivala gostovati nekadašnji košarkaš Toni Kukoč povodom filma o njemu „Magična sedmica“, Sabahudina Topalbećirevića. Doći će i Nikolaj Burljajev, autor filma „Bože! Osećam Tvoje približavanje!“, zasnovan na dnevniku ruskog reditelja Andreja Tarkovskog sa kojim je sarađivao kao glumac.
Među gostima će biti i sarajevski glumac Josip Pejaković, ovog puta kao reditelj-debitant kratkog dokumentarnog filma „Hako“ o jednom Peštercu koji za vreme Drugog svetskog rata nije hteo da digne ruku na komšije i zbog toga je stradao.
U selekciji, primetni su biografski filmovi. Jedan od njih je „Ostajem ovde“, scenariste i reditelja Aleksandra Lazarevića, o svetski priznatom umetničkom fotografu Igoru Mandiću. Kroz univerzalnu priču o pobedi ljudskog duha, ovaj film nudi analizu sociološke pozadine koja je formirala umetnika, naglašava humanistički karakter ovog putovanja i same promene koja može poslužiti kao nova inspiracija za gledaoca.
U revijalnom filmskom programu publika će, pored ostalog, videti crnogorski dokumentarni film „Šagargur“ Nataše Nelević o ženskom Golom otoku, bosanskohercegovačke dokumentarce „Hako“ debitantsku režiju poznatog glumca Josipa Pejakovića o Peštercu koji za vreme Drugog svetskog rata nije hteo da podigne ruku na svoje komšije po cenu sopstvenog stradanja i „Poslednja Yu dokumenta“ Jasmina Durakovića koji govori o nasleđu naše moderne umetnosti uoči raspada jugoslovenske federacije.
Reditelj Lordan Zafranović rekao je novinarima pre početka Marovskog festivala, da je za njega, dok je bio početnik, početnika koji je „živeo u Splitu, predstavljao čudo.“
„Doći ovde sa 35-milimetarskim filmom bilo je nešto što smo sanjali. Ja sam radio amaterski na uskoj traci od osam milimetara, a ovo je bio profesionalni festival, veliki, sa značajnim imenima od kojih smo drhtali, posebno od velikog (Krste) Škanate, koji nam je svima bio uzor. Kada sam prvi put ušao u Dom sindikata (/današnja MTS dvorana , sa 2.000 gledalaca, nisam mogao da verujem, bio sam u šoku. Usledio je još jedan šok, a to su bile diskusije. Vodile su se u holu, a sa balkona su vikali neki koji su bili nezadovoljni, a i oni zadovoljni. Bila je to jedna više nego živa diskusija o svakom filmu. To je za pamćenje“, rekao je Lordan Zafranović, dobitnik nagrade za životno delo na ovogodišnjem Martovskom festivalu.
Odluka članova Odbora Bitefa da odbiju predstavu Mila Raua zbog njegovog govora na prošlogodišnjem otvaranju festivala nije umetnička, nego moralno-politička. I upravo zato je duboko neetična
Novina etičke koncepcije Tome Akvinskog sadržana je i u činjenici kako u njoj ima mjesta i za “nekršćansku”, laičku etiku koja čovjeka (pri)vodi dobru, ali sama po sebi nije dovoljna za ostvarenja vječnog spasenja. Za to je potrebna Božja milost, kojom se usavršavaju “teologijske” vrline: vjera kao natprirodni dar, nada koja nas nosi optimizmom i energijom i ljubav, najveći i najljepši dar kojim je Bog podario čovjeka
Danas se u novinarstvu retko sreće ličnost takve svestranosti i dubine znanja kakvo je posedovao Teofil Pančić. Nosio je u sebi renesansnu radoznalost i životnu radost. “Bez kulture nema slobode”, napisao je u jednom članku, pa nastavio: “Sloboda ne proizlazi iz puke borbe za opstanak, već iz sposobnosti da reflektujemo sami sebe, da se raspravljamo, smejemo, sanjamo”
Istina je da meni niko nikada neće valjati. Kada se bude desila promena, ja ću opet krenuti u akciju. Nisam siguran ni za one prethodne pobede da li su se ikada potpuno ostvarile. Zato je “Pobednik” na Kalemegdanu tu da nas stalno opominje da je pobeda utopija, ali utopija kojoj stalno treba težiti
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
