Sutra u Beogradu počinje Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma. Među 98 naslova biće 80 premijera pa i filmovi o Nikoli Piliću, Toniju Kukoču, „Sanjalicama“, Igoru Mandiću…
Svetskom premijerom dokumentarca „Sanjalice“ i dodelom nagrade za životno delo reditelju Lordanu Zafranoviću, sutra u utorak u Beogradu počinje 71. Martovski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma.
Dugometražni dokumentarni film „Sanjalice“ je priča o istoimenom bendu iz Beograda, iz šezdesetih, najstarijem ženskom bendu na Balkanu, u vreme kad je na svetu bilo tek nekoliko ženskih bendova. Potpisuju ga koscenaristi Matija Jovandić i Vladimir Petrović koji je ujedno i reditelj.
„Sanjalice“ – Doda Miščević, vokal i ritam gitara, Ljiljana Mandić vokal i solo gitara, Ljiljana Jeftić bas i Snežana Nena Jušković Stajić bubnjevi, su nastale na Karaburmi, svirale su po celoj Jugoslaviji, u Vukovaru je njihov koncert obezbeđivala milicija zbog navale publike, održale su oko hiljadu koncerata, snimale ploče…
Do 30. marta, kad se završava, na Martovskom festivalu takmičiće se 98 filmova od kojih je 80 svetskih, srpskih ili evropskih premijera. Veći deo takmičarskog programa čine domaći filmovi – 54 naslova u pet kategorija. Čak 17 filmova ima svetsku premijeru, što pokazuje da domaći autori cene ovaj festival. Osim takmičarskog, najavljeno je i nekoliko celina revijalnog programa.
Umetnički direktor festivala Dejan Dabić najavio je da će gost manifestacije biti teniski stručnjak Nikola Pilić, povodom prikazivanja dokumentarca o njemu „Niki Pilić – legenda“ autora Željka Mirkovića, dok će na zatvaranju festivala gostovati nekadašnji košarkaš Toni Kukoč povodom filma o njemu „Magična sedmica“, Sabahudina Topalbećirevića. Doći će i Nikolaj Burljajev, autor filma „Bože! Osećam Tvoje približavanje!“, zasnovan na dnevniku ruskog reditelja Andreja Tarkovskog sa kojim je sarađivao kao glumac.
Među gostima će biti i sarajevski glumac Josip Pejaković, ovog puta kao reditelj-debitant kratkog dokumentarnog filma „Hako“ o jednom Peštercu koji za vreme Drugog svetskog rata nije hteo da digne ruku na komšije i zbog toga je stradao.
U selekciji, primetni su biografski filmovi. Jedan od njih je „Ostajem ovde“, scenariste i reditelja Aleksandra Lazarevića, o svetski priznatom umetničkom fotografu Igoru Mandiću. Kroz univerzalnu priču o pobedi ljudskog duha, ovaj film nudi analizu sociološke pozadine koja je formirala umetnika, naglašava humanistički karakter ovog putovanja i same promene koja može poslužiti kao nova inspiracija za gledaoca.
U revijalnom filmskom programu publika će, pored ostalog, videti crnogorski dokumentarni film „Šagargur“ Nataše Nelević o ženskom Golom otoku, bosanskohercegovačke dokumentarce „Hako“ debitantsku režiju poznatog glumca Josipa Pejakovića o Peštercu koji za vreme Drugog svetskog rata nije hteo da podigne ruku na svoje komšije po cenu sopstvenog stradanja i „Poslednja Yu dokumenta“ Jasmina Durakovića koji govori o nasleđu naše moderne umetnosti uoči raspada jugoslovenske federacije.
Reditelj Lordan Zafranović rekao je novinarima pre početka Marovskog festivala, da je za njega, dok je bio početnik, početnika koji je „živeo u Splitu, predstavljao čudo.“
„Doći ovde sa 35-milimetarskim filmom bilo je nešto što smo sanjali. Ja sam radio amaterski na uskoj traci od osam milimetara, a ovo je bio profesionalni festival, veliki, sa značajnim imenima od kojih smo drhtali, posebno od velikog (Krste) Škanate, koji nam je svima bio uzor. Kada sam prvi put ušao u Dom sindikata (/današnja MTS dvorana , sa 2.000 gledalaca, nisam mogao da verujem, bio sam u šoku. Usledio je još jedan šok, a to su bile diskusije. Vodile su se u holu, a sa balkona su vikali neki koji su bili nezadovoljni, a i oni zadovoljni. Bila je to jedna više nego živa diskusija o svakom filmu. To je za pamćenje“, rekao je Lordan Zafranović, dobitnik nagrade za životno delo na ovogodišnjem Martovskom festivalu.
U Novom Travniku, Župa Uzašašća Gospodinova zove na bojkot filma „Svadba“ koji je videlo više od milion gledalaca, i sa tugom konstatuju da vernici idu u druge gradove kako bi ga videli. U komentarima po mrežama se tvrdi da je pravi razlog mešoviti brak
Na aukciji u Sotebiju biće ponuđeni na prodaju radovi u papiru Dada Đurića. Očekuje se da će jedan od njih premašiti 100.000 evra, što će biti najskuplje plaćeni rad na papiru jednog jugoslovenskog umetnika do danas
U prestonici kulture Zrenjaninu, na izložbi o arhitekti Dragiši Brašovanu, dominira maketa Dunavske banovine koju je za 2,4 miliona dinara uradio studio koji je autor i makete za Ekspo, a koji se jedini javio na raspisani tender
U porti Petrove crkve u Novom Pazaru zida se objekat „kako bi se raško-prizrenskom vladiki ispunio hir da stoluje ovde, jer se izgleda kosovskog sedišta odrekao“, napisala je Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji
Od početka godine Vlada Srbije prosledila je Narodnoj Skupštini na usvajanje osam predloga za dobijanje statusa kulturnog dobra. Sve ih je predložilo Ministarstvo kulture, na čiji su predlog Vlada i Skupština ranije ukinule status kulturnog dobra Generalštabu
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
