Šinejd O’Konor, 03. VII 2009, Sava centar, Beograd
U industriji masovne zabave među retkima koji su po dostizanju komercijalnog vrhunca izabrali pravu stranu u večitoj popkulturnoj borbi passion/fashion (strast/moda), Šinejd O’Konor, nažalost, stigla nam je tek sad, izudarana životom, svojeglavo plaćajući svoje račune. I jugoslovensku publiku osvojivši (licenciranim, Ensign/Chrysalis) početnim albumima The Lion And The Cobra (debi, ‘87. s hitićem Mandinka) i naročito prekrasnim, mudrim I Do Not Want What I Haven’t Got (‘89) sa svetskim hitom, Prinsovom pesmom Nothing Compares 2 U, ćelava i ženstvena pevačica je svoj brzi uzlet sama slomila napenalivši katoličanstvo gore nego Da Vinčijev kod mnogo kasnije. Njena mladost (r. ‘66) i dar, pre svega divan glas – dirljivo peskiran, nečuven još od najboljih dana Grejs Slik (Jefferson Airplane) naovamo – i zanimljive, kvalitetne sopstvene pesme oporavili bi se i od sudara s papskim autoritetom, no Šinejd je temeljna pitanja crkve/religije, identiteta, polnosti/seksa, pobačaja nastavila da postavlja gotovo nepristojnom jednostavnošću i otvorenošću, s pozornice, kroz intervjue i u TV nastupima, kako se od pop zvezde i još irske katolikinje uopšte ne očekuje. Najblaže rečeno.
Utoliko nije čudo, pošto je zabrljala u očima SAD javnosti, da su ostvarenja Am I Not Your Girl? (standardi, ‘92) i Universal Mother (‘94) ostala na silaznoj putanji. Rastrzano detinjstvo i ozbiljna nevolja u odrastanju nastavili su se šutiranjem diskografske industrije po cevanicama, a zauzvrat je Šinejd od milionskih tiraža i brojnih saradnji s najvećim zvezdama pri kraju XX veka, spala na opskurne etikete i takoreći samizdat u novom milenijumu, mada njeni albumi svakako zaslužuju bolje. Dva braka možda nisu najsjajnija strana njenog života, ali četvoro dece (samo jedno iz venčane veze) verovatno jesu; otud majčinstvo kao dominantna tema i stilska figura njenih pesama.
Na kratkoj turneji po jugoistočnoj Evropi, pre povratka na Zapad, gđa O’Konor prošla je i kroz ostatke Jugoslavije. U suorganizaciji HMK Musica i beogradskog Sava centra, njen koncert otvorio je ovosezonski Summertime Festival. Novinarima se predstavila ulično-neobavezno odevena, nepredvidljivo obična/normalna, divnog i ne baš nežnog govornog glasa. Iako u našim prodavnicama postoji samo kompilacija So Far…The Best Of (‘97, Chrysalis), izuzetna Collaborations (2005, EMI) i sad luksuzno reizdat I Do Not Want… (sve, Dallas), više od 1500 posetilaca (ulaznice 2300-2900 din.) okupilo se u Velikoj dvorani SC-a. Odevena kao i pred novinarima, Šinejd je nastupila u niskobudžetnom, gotovo unplugged, ali nikako tezgaroškom izdanju, praćena samo pijanistom/klavijaturistom Kieranom Kielijem i sedećim, lagano amplificiranim gitaristom Stivenom Kunijem.
You Made Me The Thief Of Your Heart (‘93. iz filma U ime oca) odbljesnula je njenu slavu, a Three Babies takođe je toplo dočekana, kao i potom rasute numere s I Do Not Want… (Black Boys On Mopeds, biseri Emperor’s New Clothes i Last Day Of Our Acquaintance). Između, novije This Is To Mother You i What Doesn’t Belong To Me jednako su vodile razvođem irskog folka i mlađih severnoameričkih kantautorki, bez osvrta na dive World Music stasale u međuvremenu. Thank You For Hearing Me izazvala je prve ovacije, no šteta da u ovoj postavi Šinejd ne iskazuje svoje kvalitete u pevanju bržih/žešćih numera. Svejedno, njen gnev nije ugašen tugom, niti je odustala od borbe i stavova koji joj se nikako nisu isplatili.
Kuni i O’Konor, oboje bosonogi, doslovno posle svake pesme „presvlačili“ su gitare, ona fendere za tihu pratnju. No, goloruka je izvela božanstvenu Nothing Compares 2 U, Šinejd koja greši ispravno kao retko ko, krhka i žilava, potresna i proživljena. Malo šta posle sat i četvrt ovakvog koncerta, naročito nakon klasične baklje-pesme kao Nothing Compares… može dodati utisku, ali na bis Šinejd O’Konor zakucava poslednji ekser u kovčeg pesama o ljubavi i smrti, akapela verzijom I Am Stretched On Your Grave.
Naslov izložbe „Mehur u vremenu“ odnosi se pre svega na digitalnu fotografiju i ogromnu produkciju zapisa u virtuelnom obliku koji u jednom trenutku mogu nestati kao mehur od sapunice, kaže profesor Karanović
Ako nećete sami, zovite policiju - poručila je Uprava Narodnog pozorišta obezbeđenju koje se usprotivilo naredbi da spreči glumce da pred publiku iznesu transparent „Narodno je narodno“
Rezultati analize Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope i Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije dokazuju da aktuelna vlast uništava kulturu svoje države
„Najduža noć filma“ za najdužu noć u godini, maraton tri filma od kojih je "Izlet" svetska a "Karmadona" domaća premijera
Za samo pet dana od kad je otvoreno posle dvomesečne pauze, Uprava Narodnog pozorišta u Beogradu izdala je već dve Odluke kojima bi da sputa slobodu zaposlenih. Oni se, međutim ne obaziru
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
