Na tri sprata Muzeja savremene umetnosti su tri izložbe, ali ne i muzejska postavka. I primeri drugih velikih muzeja navode na zaključak da Beograd muzeje ima, a zapravo ih nema
Tri velike izložbe iz prošle godine – Gordane Kaljalović Odanović, Jagode Buić i Zorana Naskovsog u beogradskom Muzeju savremene umetnsti na Ušću traju do kraja februara i valjalo bi ih posetiti, zato što je to poseban doživljaj čak i za pubiku koja nije naročito naklonjena likovnoj umetnosti.
U Muzeju sam nažalost srela samo strance, čitave pordice sa malom decom, zagledali su, fotografisali, diskutovali, onako kako se to u svetu radi. Žao mi je što smo mi ovde već generacijama zapustili mlade i ne uvodimo ih u svet vizuelnog stvaralaštva od najranijih razreda osnovne škole, kako se to nekada radilo.
Još veće razočarenje, uz svo ushićenje postavkama izložbi Kaljalović, Buić i Naskovskog, donelo mi je osvešćenje da mi Muzej savremene umetnosti u stvari nemamo.
Osnovna namena i obaveza svakog muzeja je da sakuplja, čuva, proučava i izlaže dela, a toga ovde nema. Umetnike, koji su stvarali istoriju jugoslovenske i srpske umetnoti, posetioci ne mogu da vide, nihova osvarenja su u depoima. Muzej savremene umetnosti otvoren je 20. oktobra 1965.godine u raskošnom zdanju arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović, a za prvog upravnika imenovan je Miodrag B.Protć. Na njegovu inicijativu i uz ogroman trud, sve je rađeno po ugledu na najpoznatije muzeje savemene umetnosti u svetu, od Pariza i Londona do Njujorka. Pričao mi je lično Protić angdotu, kako mu je posle otvaranja Ivo Andrić čestitao a onda rekao – ja vas žalim. Protić se zapanjio a Ivo je objasnio da će biti jako teško i odgovorno nositi toliko breme na leđima.
Muzej je izlagao zbirke sikarstva od 1900.godine do kraja Drugog svetskog rata, i posle 1945.godine, potom skulpture, grafike i crteža i zbirku novih umetničkh medija, fotografije, filma i videa. Sva ta antologijska dela više nam nisu dostupna. Nadežda Petrović, Jovan Bijelić, Toma Rosandić, Sreten Stojanović, Petar Palavičini, Sava Šumanović, Petar Lubarda, Marko Čelebonović, Peđa Milosavljević, Milena Pavlović Barili, Stojan Ćelić, Miodrag B.Protić, Olga Jančić, Leonid Šejka, Filo Filipović, Dušan Otašević. Gde su sad oni? U depoima, daleko od očiju publike.
A bilo je prvobitnim proejktom zamišljno da se u novom veku, za buduće savremene umetnke, uz staru doda još jedna takva zgrada i tako prostori za čuvanje i izlaganje po potebi prošire.
Imamo ih a nemamo, takvu tužnu sudbinu dele i drugi naši najvažniji muzeji, istina ne zato što su pretvoreni u galeriju, kao Savremeni muzej, nego zato što nemaju zgradu.
Istorijski muzej Srbije, osnovan 1963.godine proslavio je šest decenija postojanja, a nikada nije dobio adekvatnu kuću. Na Trgu Nikole Pašića , u zdanju bivšeg Muzeja revolucije, upravo je moguće videti izložbu “Čekajući stalnu postavku”, koja prikazuje najvrednije iz vremena dinastija Karadjorđevića i Obrenovića. Muzej inače čuva više od 35.000 predmeta, oružje i vojnu opremu, zastave, uniforme, pečate, stare i retke knjige, arheološku, numizmatičku i etnografsku kolekciju i kopije fresaka. Pripada mu i Konak kneza Miloša u Topčideru. Koliko nas je koji to znamo? Ako se tako odnosimo prema istoriji, kakvu onda budućnost gradimo?
Prošle godine je i Muzej grada Beogada obeležio veliki jubilej – 120 godina postojanja. Njegovih 132.000 predmeta, naravno ne sve, moguće je videti na izložbma u Konaku kneginje Ljubice, muzejima Paje Jovanovića, Ive Andrića, Jovana Cvijića, Tome Rosandića, od prošle godine imaju i Salon, ali svoju zgradu ni on nema od osnivanja. Srećom za njega bar nada postoji u ogromnom prelepom prostoru u Resavskoj 40.
Objekat je od Ministarstva odbrane 2007.godine otkupio grad Beograd, za porebe smeštaja gradskog muzeja. Najavljujući, početom 2023. u slavljeničkoj godini niz prigodnih manifestacija, direktorka Jelena Medaković je kazala da je budžet za renoviranje zdanja obezbeđen i da se početak renoviranja zgrade predviđa za septembar, a radovi bi trebalo da se završe do 2027.godine.
Volela bih da mogu da poverujem u tu priču. Ako znamo sve planove za širenje Beograda na vodi, Expo, metro, novu Autobusku stanicu… pitam se ima li tu šanse da i Muzej grada Beograda dođe na red.
Nova v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda, glumica Jovana Petronijević, poznata je po ulozi u „Kursadžijama“. Njeno iskustvo u vođenju ustanove kulture nije poznato
Planirana gradnja u ulici Miloja Zakića na Košutnjaku ugrožava bunkere u kojima se čuvaju nitratni filmovi arhiva Jugoslovenske kinoteke. Za ovaj previd možemo da krivimo raspis konkursa
„Travel + Leisure", jedan od najuticajnijih svetskih magazina iz oblasti putovanja i kulture, uvrstio je Muzej Jugoslavije među svetske muzeje koje obavezno treba posetiti
Srna, glavni lik romana Nevene Milojević „Jednom ili dvaput“, ima sve osobine da postane nova junakinja sadašnjih devojaka u dvadesetim. I ne samo njima
Grad Zrenjanin nije zvanično objavio spisak planiranih a nerealizovanih projekta tokom upravo završene godine Prestonice kulture. Spisak uopšte nije kratak
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
