Na tri sprata Muzeja savremene umetnosti su tri izložbe, ali ne i muzejska postavka. I primeri drugih velikih muzeja navode na zaključak da Beograd muzeje ima, a zapravo ih nema
Tri velike izložbe iz prošle godine – Gordane Kaljalović Odanović, Jagode Buić i Zorana Naskovsog u beogradskom Muzeju savremene umetnsti na Ušću traju do kraja februara i valjalo bi ih posetiti, zato što je to poseban doživljaj čak i za pubiku koja nije naročito naklonjena likovnoj umetnosti.
U Muzeju sam nažalost srela samo strance, čitave pordice sa malom decom, zagledali su, fotografisali, diskutovali, onako kako se to u svetu radi. Žao mi je što smo mi ovde već generacijama zapustili mlade i ne uvodimo ih u svet vizuelnog stvaralaštva od najranijih razreda osnovne škole, kako se to nekada radilo.
Još veće razočarenje, uz svo ushićenje postavkama izložbi Kaljalović, Buić i Naskovskog, donelo mi je osvešćenje da mi Muzej savremene umetnosti u stvari nemamo.
Osnovna namena i obaveza svakog muzeja je da sakuplja, čuva, proučava i izlaže dela, a toga ovde nema. Umetnike, koji su stvarali istoriju jugoslovenske i srpske umetnoti, posetioci ne mogu da vide, nihova osvarenja su u depoima. Muzej savremene umetnosti otvoren je 20. oktobra 1965.godine u raskošnom zdanju arhitekata Ivana Antića i Ivanke Raspopović, a za prvog upravnika imenovan je Miodrag B.Protć. Na njegovu inicijativu i uz ogroman trud, sve je rađeno po ugledu na najpoznatije muzeje savemene umetnosti u svetu, od Pariza i Londona do Njujorka. Pričao mi je lično Protić angdotu, kako mu je posle otvaranja Ivo Andrić čestitao a onda rekao – ja vas žalim. Protić se zapanjio a Ivo je objasnio da će biti jako teško i odgovorno nositi toliko breme na leđima.
Muzej je izlagao zbirke sikarstva od 1900.godine do kraja Drugog svetskog rata, i posle 1945.godine, potom skulpture, grafike i crteža i zbirku novih umetničkh medija, fotografije, filma i videa. Sva ta antologijska dela više nam nisu dostupna. Nadežda Petrović, Jovan Bijelić, Toma Rosandić, Sreten Stojanović, Petar Palavičini, Sava Šumanović, Petar Lubarda, Marko Čelebonović, Peđa Milosavljević, Milena Pavlović Barili, Stojan Ćelić, Miodrag B.Protić, Olga Jančić, Leonid Šejka, Filo Filipović, Dušan Otašević. Gde su sad oni? U depoima, daleko od očiju publike.
A bilo je prvobitnim proejktom zamišljno da se u novom veku, za buduće savremene umetnke, uz staru doda još jedna takva zgrada i tako prostori za čuvanje i izlaganje po potebi prošire.
Imamo ih a nemamo, takvu tužnu sudbinu dele i drugi naši najvažniji muzeji, istina ne zato što su pretvoreni u galeriju, kao Savremeni muzej, nego zato što nemaju zgradu.
Istorijski muzej Srbije, osnovan 1963.godine proslavio je šest decenija postojanja, a nikada nije dobio adekvatnu kuću. Na Trgu Nikole Pašića , u zdanju bivšeg Muzeja revolucije, upravo je moguće videti izložbu “Čekajući stalnu postavku”, koja prikazuje najvrednije iz vremena dinastija Karadjorđevića i Obrenovića. Muzej inače čuva više od 35.000 predmeta, oružje i vojnu opremu, zastave, uniforme, pečate, stare i retke knjige, arheološku, numizmatičku i etnografsku kolekciju i kopije fresaka. Pripada mu i Konak kneza Miloša u Topčideru. Koliko nas je koji to znamo? Ako se tako odnosimo prema istoriji, kakvu onda budućnost gradimo?
Prošle godine je i Muzej grada Beogada obeležio veliki jubilej – 120 godina postojanja. Njegovih 132.000 predmeta, naravno ne sve, moguće je videti na izložbma u Konaku kneginje Ljubice, muzejima Paje Jovanovića, Ive Andrića, Jovana Cvijića, Tome Rosandića, od prošle godine imaju i Salon, ali svoju zgradu ni on nema od osnivanja. Srećom za njega bar nada postoji u ogromnom prelepom prostoru u Resavskoj 40.
Objekat je od Ministarstva odbrane 2007.godine otkupio grad Beograd, za porebe smeštaja gradskog muzeja. Najavljujući, početom 2023. u slavljeničkoj godini niz prigodnih manifestacija, direktorka Jelena Medaković je kazala da je budžet za renoviranje zdanja obezbeđen i da se početak renoviranja zgrade predviđa za septembar, a radovi bi trebalo da se završe do 2027.godine.
Volela bih da mogu da poverujem u tu priču. Ako znamo sve planove za širenje Beograda na vodi, Expo, metro, novu Autobusku stanicu… pitam se ima li tu šanse da i Muzej grada Beograda dođe na red.
Prema rečima Gage Antonijevića, žiri je odlučio da ne nagradi nijednog glumca zato što su bojkotovali NAFFIT, dok Lolita Davidovič, gošća Festivala, kaže da su najbolji na svetu
Najnovija cenzura programa DK Studentski grad, i još jedan pritisak na urednike, je tribina na kojoj je trebalo da govori studentkinja Nikolina Sinđelić o osvetničkoj pornografiji
Vera u nove generacije stvaralaca se isplate, i to na najvećoj svetskoj sceni – rekao je Miroslav Mogorović koproducent filma „Kratko leto“ ruske rediteljke Nastje Korkije koja je dobila „Zlatnog lava“ za debitantski film
Zahvaljujući se na nagradi za životno delo, glumac Petar Božović je rekao da je Nacionalni festival filma i televizije digao ustanak, i da je publici dosta rušenja
Protest iz pozorišne sale nastavljamo na ulicama Novog Sada vođeni dubokim osećajem nepravde i zajedničkog bola, kaže za "Vreme" glumica Sanja Ristić Krajnov
A da šta smo drugo očekivali dame i gospodo, građanke i građani? Da će predsednik svih građana po povratku s onog bala vampira u Kini da shvati kako je budućnost ove zemlje u poštovanju zakona, demokratskim procedurama i republikanskoj podeli vlasti, obrazovanju i uzdizanju kulture?
Aleksandar Vučić odaje utisak duboko frustriranog čoveka koji uživa u patnji drugih. Njegov kez ujedno je i njegov stav prema Novom Sadu, njegovim žiteljima i, posebno, šesnaestero mrtvih u padu nadstrešnice
U Novom Sadu, u Zaječaru, u Novom Pazaru, u svakoj školi u kojoj se sprovode staljinističke čistke i na svakom mestu gde vladaju nepravda, laž i strah dok pada pomrčina ukidanja ustavno-pravnog poretka, građani Srbije i te kako čuju jedni druge
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
