Neverovatne oblike odeće i obuće dobijene savijanjem tekstila i kože pokazuju Lidija Jovanović i Katarina Samardžić na izložbi „ReFOLDING“, ističući da je moda pre svega umetnost
Kad se kaže – prezentacija mode, prvo se pomisli na modnu pistu, manekene i reviju. Lidija Jovanović i Katarina Samardžić modu predstavljaju u galeriji, kao što se predstavljaju umetnička dela, na izložbi „ReFOLDING“ u Galeriji „Singidunum“ ULUPUDS-a u Beogradu, od 2. do 10. decembra.
Jer, moda jeste umetnost.
„Zbog industrijske proizvodnje odeće, izgubila se svest da je moda pre svega umetnost, grana primenjene umetnosti, pa čak i kad je neka kolekcija urađena sa autorskim pristupom“, kaže za portal „Vremena“ Lidija Jovanović. „Zato će moji radovi na izložbi biti izloženi na zidu, kao slike, a Katarini u prostoru kao skulpture“.
Ženske čizme, sandale i odeća koje izlaže Lidija Jovanović su unikatni umetnički predmeti koji su i upotrebni, moguće ih je odenuti i obući za bilo koju priliku. Isto važi i za bluze, košulje i haljine Katarine Samardžić. Obuća je napravljena od kombinacije sivog pliša, kože i postave u drugoj boji, a bluze su od svile.
Dizajn svakog odevnog predmeta na njihovoj izložbi je rezultat istraživanja. Lidija Jovanović je ovom izložbom nastavila projekat StART Folding započet 2018, istraživanje potencijala presavijenih formi tekstila i kože. „Zato sam i izabrala pliš i kožu kao materijale koje je moguće presavijati i od njih praviti postojanu formu“, objašnjava Lidija Jovanović.
I odeća Katarine Samardžić je nastala savijanjem, ali onim koje, kao daleka inspiracija, podrazumeva origami tehnika pa se veština savijanja papira spaja sa modnom praksom.
Dakle, obe umetnice istražuju mogućnosti transformacije tkanine i kože u nosivu umetnost, stvarajući sklad između tradicije i inovacije. Svaki komad nosi priču o istraživanju forme, teksture i proporcije, otelotvorujući harmoniju između minimalizma i složenosti.
Zbog tog eksperimentisanja sa presavijanjem i origamijem, jasno je zašto su izložbu nazvale „ReFOLDING“.
Učenici Škole za dizajn, autori humanitarne izložbe „DizaLica“ koja je upravo u toku, sav prihod namenili su studentima u blokadi Fakulteta likovnih i Fakulteta primenjenih umetnosti. Kažu da im je izložba bila neka vrsta spasa, „osetili smo za šta smo sposobni i da kao umetnici imamo moć“
Predstava koju je dovela direktorka Šabačkog pozorište nije predstava Teatra „Slavija“ kao što ona tvrdi. Ne zna se kojim novcem je plaćena ni koliko. Zna se samo da su ulaznice podeljene besplatno SNS kolektivima
Sa nekim našim pesnicima, jednim filozofom anarhizma i drugim prijateljima, pravili smo neke hepeninge na kojima smo na bini kuvali špagete. Na dva-tri gostovanja ovog hepeninga oterali su nas sa bine, jer je to bilo previše ludo. Bio sam ubeđen sam da će “Pankrti” trajati koliko i ti hepeninzi. Ali desilo se sledeće: kad smo svirali u Moščanskoj gimnaziji svoj prvi koncert – koji smo inače reklamirali kao “Prvi pank koncert iza Gvozdene zavese” – toliko je puno ljudi došlo da smo se iznenadili. Da su pripadnici sile reda i zakona tom prilikom svratili, ne bi ni mogli da uđu unutra, jer je u sali sve bilo skroz puno, a i da su nekako ušli, ne bi ništa razumeli
Izdavačka kuća Biblioteka XX vek organizovala je, dan pre nego što će se ovaj broj “Vremena” pojaviti na kioscima, svoj sajam knjiga u Novom Sadu i posvetila ga Teofilu Pančiću. Objavio je Teofil u XX veku šest knjiga: Urbani Bušmani 2001, Čuvari bengalske vatre 2004, Kroz klisurine 2007, Vremeplov na remontu 2010, Kritika vatrene moći 2013, svih pet s podnaslovom “Život i smrt u srpskom postkomunizmu”, te Karma koma 2007, a neposredno pred novosadski sajam pojavilo se drugo izdanje Urbanih bušmana, “ojačano” predgovorom Ivana Čolovića i indeksom imena
Snežana, “Dizni”, režija Mark Veb,
scenario Greta Gervin i Erin Kreside Vilson,
uloge Rejčel Zegler, Endru Bernap i Gal Gadot
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
