Prošle godine Nezavisna kulturna scena dobila je od Ministarstva kulture oko 27 miliona dinara a ne 40, kao što je javnosti objavio ministar kulture Nikola Selaković iz zaključena zgrade, bezbedan od onih koji protestuju
Dok su u ponedeljak ljudi koji proizvode kulturu u ovoj zemlji blokirali zgradu Ministarstva kulture u Vlajkovićevoj ulici protestujući zbog svega onoga što ovo telo ne radi kako treba ili ne radi uopšte, ministar Nikola Selaković je u zaključanoj zgradi, bezbedan od protestanata, snimao video poruku njima.
Poručio im je da je u kulturi sve u najboljem redu i da je njihov protest nepotreban i bezrazložan.
Nije tačno
Jedan od Selakovićevih argumenata je da je prošle godine kroz različite konkurse i projekte Asocijacija NKSS dobila preko 40 miliona dinara.
Asocijacija Nezavisne kulturne scene Srbije tvrdi da je taj podatak netačan. Njihovi dokazi su sledeći:
„Asocijacija NKSS je krovna mreža sa preko 100 organizacija koje deluju u čitavoj Srbiji. Prošle godine Ministarstvo kulture podržalo je ukupno 69 od 148 projekata članica Asocijacije NKSS, u ukupnom iznosu od 27.290.000 dinara odnosno u proseku 395.500 dinara po projektu (3.380 EUR), što je poprilično mizerna cifra imajući u vidu da su to često godišnji programi ili kompleksne produkcije koji podrazumevaju učešće velikog broja ljudi, tehničko-materijalne troškove i još mnogo toga.“
Zato traže od Ministarstva kulture da javnosti (ne samo njima) dostavi na uvid detaljnu dokumentaciju na osnovu koje ministar iznosi finansijske podatke.
Ujedno, NKSS podseća da Ministarstvo, barem do sad, nije sprovodilo ovakve analize.
„Smatramo da bi redovno i sistematsko sprovođenje ovih analiza od strane Ministarstva povećalo transparentnost, smanjilo prostor za malverzacije i oslobodilo NKSS od potrebe da ove analize radi o sopstvenom trošku“, kažu u NKSS i podsećaju na svoju studiju “Vežbe iz anatomije kulture – deset godina monitoringa trošenja budžetskih sredstava za kulturu u Republici Srbiji”.
Smatraju da bi na osnovu dosadašnjih rezultata bilo „pogrešno očekivati da bi Nikola Selaković, doktorant Pravnog Fakulteta u Beogradu, koji je završio i visoke studije odbrane i bezbednosti kao pripadnik osme klase i čije su kvalifikacije za prvog čoveka srpske kulture u najmanju ruku diskutabilne, mogao da se suoči sa ozbiljnim problemima u kojima se nalazi kultura u Srbiji.“
Zašto Ekspo
Posebno ih je uvredilo što u momentu dok ljudi za koje je odgovoran protestuju ispred Ministarstva, on govori o Ekspou, „projektu izuzetno sumnjivog karaktera“, a ne o pitanjima koja su suštinska za kulturu:
„Zašto Srbija izdvaja za kulturu najmanje po glavi stanovnika u regionu – šest i po puta manje od Slovenije, šest puta manje od Hrvatske i dva puta manje od Crne Gore? Zbog čega je za vreme njegovog mandata u 2024. godini objavljivanje rezultata 8 konkursa kasnilo više od 100 dana, a tri konkursa više od 200 dana? Možda da objasni projekte upitne smislenosti koje je on inicirao ili podržao – pokušaj uništenja privatnog izdavaštva u Srbiji, kroz otkupljivanje isključivo ćiriličnih izdanja ili pokušaj uništenja biblioteka, kroz taksu na autorska prava za domaće i strane, žive i mrtve autore (od koga se srećom odustalo). Ili da javnosti podnese izveštaj koliki je bio budžet na osnovu diskrecionog prava ministra u 2024. godini i na šta je potrošen.“
Odgovorima se ne nadaju, jer ih ni do sada nije bilo.
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je 16 filmova na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
