Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Izložbom „Kolekcija“ Milica Crnobrnja Vukadinović u Prodajnoj galeriji Beograd sagledava teme svojih ranijih radova u novom mediju, novim očima, dajući im nova značenja
U Prodajnoj galeriji Beograd u toku je izložba nostalgičnog naslova Kolekcija u kojoj je Milica Crnobrnja Vukadinović pokazala neke pređašnje radove, ali u novom mediju. Među njima dominiraju radovi iz ciklusa Simulacije, kolaži u antikvarnim ramovima, koji su bili deo istoimene izložbe 2012. godine u ovoj istoj galeriji.
Za „Vreme“ Milica Crnobrnja Vukadinović objašnjava da je na toj izložbi „bila i celina malih umetničkih eksperimenata sa različitim neslikarskim materijalima u starinskim ramovima koje sam pronalazila na beogradskim pijacama i prigradskim vašarima. Ramovi su manjih dimenzija, od pozlaćenog ili bojenog rezbarenog drveta, od metala i filigrana. Varijacije različitih malih aviona kombinovala sam od novinske hartije, isecala ih od crnog pliša, pravila obrise aviona od rajsnadli, vezla koncem po fotografiji, lepila čipku, pribadala špenadlama avione od srebrnih papira u lio vatu, formirala siluete rukopisom po ogledalu..“
Let i oponašanje leta
Bili su to mali objekti koje je Milica Crnobrnja Vukadinović u Kolekciji pretočila u slike, kako bi sačuvala svoju važnu temu: let i oponašanje leta.
„Serijski pristup i repeticija su deo mojih likovnih procesa, sve u cilju traženja najboljih rešenja i pronalaženja prave mere stvari unutar iste priče. Na neki način je to karakter mog pristupa čuvanja određenih tema, jer iste iznova preispitujem ili ih primenjujem u novim okolnostima. Pomenute delikatne radove u ramovima, koji su zapravo mali objekti, islikala sam dakle klasičnim slikarskim tehnikama na platnima ili su pojedini realizovani grafičkim tehnikama. Na nekim je prisutna i iluzija treće dimenzije, jer sam zajedno sa kolažima naslikala i te antikvarne ramove.“
Tako je „svaki mali kolaž dobio novo trajanje u velikom formatu i postao je deo različitih kolekcija institucija kulture (Centra za grafiku i vizuelna istraživanja „Akademija“ iz Beograda, Savremene Galerije Zrenjanin, Kulturnog centra Grocke, Muzeja Kozare Prijedor). Time je početna kompozicija kolaža postala konzistentnija i zadržala je karakter objedinjavanja raznolikosti unutar iste teme.“
Uticaj prostora
Namera je bila da novi rad postane sinteza različitih uticaja – od ličnog iskustva do izložbenog prostora.
„Izložbeni prostor u kojem se delo nalazi može imati značajan uticaj na njegovu percepciju i interpretaciju. Uobičajeno biram prostor u kojem će biti realizovana umetnička zamisao – galeriju ili neki novi nekonvencionalni ambijent. Zagovornik sam toga da se prostor dobro oseti, i o njemu što više sazna. Sklonija sam istraživanju, traganju i povezivanju smisla sa umetničkim radom. Taj prostor može imati svoje karakteristike, istorijsku ili arhitektonsku pozadinu koja može uticati na percepciju dela. Takođe, ambijent mi je ponekad i inspiracija za sam proces stvaranja, jer na samom početku volim i da prepoznam potencijalno povezivanje sa određenim idejama ili konceptima. A opet, prihvatam i da unetim radovima preoblikujem i sam prostor. Za mene je i sama izvedena izložbena postavka jedno svojevrsno umetničko delo. Kada postavim izložbu prema svojim zamislima, kada se sve „slegne“, zaista volim u tom prostoru i što duže da boravim.“
Izlazak iz okvira
Na jednoj slici avioni izleću iz svog rama koji ih ograničava. Milica Crnobrnja Vukadinović kaže da nije težila „simbolici, ali kako su pronalaženi kao upotrebljavani, ovi otmeni starinski ramovi svakako nose određenu težinu i slojevitost, poput arheoloških artefakata koji svedoče o vremenu i mogli bi pričati priče iz prošlosti. U ovom kontekstu spajanja antikvarnog i savremenog, otvaraju mogućnost za slobodu, baš kao što su ti mali avioni koji izlaze iz okvira. To može simbolizovati oslobađanje od ograničenja prošlosti i otvaranje novih prostora, novih horizonta, otvorenost za preobražaj, nova sagledavanja i interpretacije.“
Ustaljeno je mišljenje da galerije nisu dovoljno otvorene, da se drže proverenih programa i imena. Milica Crnobrnja Vukadinović potvrđuje da se „neki galerijski prostori čvrsto drže određenih estetskih ili konceptualnih okvira, što može rezultirati percepcijom zatvorenosti od strane nekih umetnika ili posmatrača. Međutim, trebalo bi razumeti da takve galerije doprinose svesti o postojanju određenih umetničkih tradicija ili estetika.“
„Lično nisam opterećena idejom da se svugde moram uklopiti ili biti prepoznata, odnosno da se moram uklopiti u određeni okvir ili koncept galerije.. Smatram da je lepota umetnosti u raznolikosti i otvorenosti ka novim idejama i pristupima, što ne samo da obogaćuje umetničku scenu, već i omogućava galerijama da ostanu inspirativne za umetnike i publiku. Radujem se svakom novom generacijskom talasu u likovnoj umetnosti, jer to donosi novu energiju, nova kreativna viđenja i nova pomeranja. Mislim da je važno da se održava otvorena komunikacija između galerija i umetnika, jer samo na taj način se može ostvariti uzajamna korist i podržati razvoj umetničke scene u celini.“
Kome ovo pričam
Da li je nekad pomislila – kome ja sve ovo pričam?
„Možda je neobično, ali – nikada.
Kako je moj rad okrenut kontinuiranim promišljanjima unutar određenih sadržaja, po meni ima smisla da ne prestajem da ispisujem svoje opuse. I stare, na nove načine, baš kao što je i sad prikazano na izložbi Kolekcija. Svaki celovit rad za mene predstavlja novu priču, novi esej koji se razvija i nadopunjuje tokom vremena. Davno sam pitala svog profesora šta se to zapravo radi kad se završi Likovna akademija. Slegnuo je ramenima, više puta. Nije imao odgovora. ’Znate, studirati slikarstvo na Likovnoj ili kompoziciju na Muzičkoj akademiji može nekome izgledati uzaludno, jer to nikome nije potrebno, ali bez toga se ne može.’ Ja to nisam iščitala kao da treba odustajati, nego naprotiv – daj svoju priču, svoju malu studiju, daj je iskreno, autentično, savesno, i naći će svaki rad svog sagovornika, naići će na razumevanje i prihvatanje. Kad..? Vreme je u umetnosti relativna stvar.. dakle, kad god.“
Izložba Kolekcija Milice Crnobrnje Vukadinović u Prodajnoj galeriji Beograd traje do 24. juna.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve