Posle disperzije, ekspanzije, globalizma kraja veka obeleženog izložbom Aperto Over All 1999, ovogodišnje 49. venecijansko bijenale ovog juna se otvara pod naslovom „Plateau of Mankind“, najavljujući početak novog milenijuma ponovnim povratkom na čoveka i na univerzalna pitanja života i smrti. Veliku internacionalnu izložba koncipirao je i ovog puta švajcarski kritičar i kustos Harald Szeemann (Herald Zeman), a otvoriće se amblematskim delom Josepha Beuysa Kraj XX veka, koncepcijski se nadovezujući na rad i utopije ovog velikog umetnika koji je sebi svojstvenom harizmim i bez retorike još ’60-ih godina formulisao ideje individualne slobode i kreativnosti.
PLATO: Szeemann najavljuje da „Plato ljudskog roda“ označava ne neki novi tematski pristup već svojevrsnu dimenziju „ponovne afirmacije odgovornosti pred istorijom i pred aktuelnim događajima“. Označava, dakle, dimenziju u kojoj se umetnički sadržaji, osećanja i priče međusobno prožimaju, reflektujući različita polja i problematike: od socijalnih preko ekoloških, od onih vezanih za aktuelnu realnost i njene tehnološke aspekte, do onih koji dodiruju opšta polja ljudske sreće i tragedije. Plato postaje mesto dodira najrazličitijih tema, tačka sa koje se posmatra svet, ali i na kojoj se biva posmatran – dakle punkt, baza i pozornica gde su umetnici, dela i publika u permanentnom kontaktu i interakciji.
Dosledno svom stilu, Szeemann i ovog puta predstavlja umetnike raznih generacija ne praveći hijerarhiju niti razliku. Pored već afirmisanih, istorijski značajnih figura kao što su Cy Twombly, Richard Serra, Gerhard Richter, Niele Toroni, Marisa Merz, Chris Burden, Jeff Koons, Richard Tuttle, Jeff Wall i Bill Viola, naći će se neki od mlađih učesnika iz prethodne selekcije kao sto su Italijani Maurizio Cattelan, Eva Mraisaldi, Kanađanin Stan Douglas i zvezde internacionalne scene mlađe generacije: Vanessa Beecroft (Italija), Richard Billingham, Ron Mueck (Velika Britanija), Olaf Nicolai i Neo Rauch (Nemačka), Heimo Zobering (Austrija).
IŠČEKIVANJA: Naravno, najveća iščekivanja i iznenađenja predstavljaju nova imena, mladi umetnici prisutni u velikom broju: Laura Horelli, Charles Sandison, Salla Tykka (Finska), Joao Onofre (Portugal), John Pilson (USA), Tracey Rose (Južna Afrika), Anri Sala (Albanija), Alesandra Tesi (Italija), Zhen Xu, i mnogi drugi, budući da liste još nisu zaključene. Najveći broj mladih umetnika dolazi iz severnoevropskih zemalja, i Szeemann, na svoj šarmantan način, kaže: „Prošli put sam otkrio Kineze, ovog puta to će biti Nordijci“. Još jednu novost na ovoj izložbi predstavlja veliki broj filmskih reditelja pozvanih da realizuju radove u medijima bližim vizuelnim umetnostima, tako da će moći da se vide radovi David Lyncha, koji je već više puta do sada izlagao u užem umetničkom kontekstu, zatim Atoma Egoyana u kolaboraciji sa portugalskim slikarom i filmadžijom Juliao Sarmentom, Abbasa Kirostamija i mladog britanskog video umetnika Chrisa Cunninghama, poznatog pre svega po video spotovima pop-zvezda poput Biork.
Već je prethodno Bijenale bilo obeleženo ne samo tematskim pluralizmom i gubitkom granica i podela između stilova i generacija umetnika već i proširivanjem izložbenih prostora, koji su ovog puta još veći i spektakularniji. Govori se o 17.000 kvadratnih metara izložbenog prostora koji do sada nije bio pristupačan publici. I ne samo da se adaptiraju novi prostori u kompleksu Arsenala, već će i prelaz između Giardina i Arsenala biti animiran radovima umetnika i pesnika. Dakle, pored filma, sad u program ulaze i poezija, teatar, ples i muzika, proširujući još više umetničke domene Bijenala.
Ove godine je ekspanzija imperativ broj jedan. Ne samo da se Szeemanova selekcija maksimalno proširila u svim pravcima, već se povećao i broj nacionalnih selekcija. Venecijansko bijenale, kao stogodišnje, jedino je koje još zadržava karakter devetnaestog veka, sa specifičnim nacionalnim izložbama, i ove godine će učestvovati 31 zemlja sa svojim paviljonom, 19 bez paviljona, pored 15 latinoameričkih zemalja koje pokriva njihov institut. Među nekim od najavljenih imena nalazimo i predstavnika Amerike Roberta Gobera, Kanede Janet Cardiff, Francuske Perrea Huyghea, Nemačke Gregora Schneidera, Britanije Marka Wallingera. Hrvatsku će predstavljati Julije Knifer, Sloveniju više autora različitih nacionalnosti: Vuk Ćosić, Tadej Pogačar i grupa 0100101110101101.org, i Jugoslaviju, po koncepciji komesara direktora Narodnog muzeja Crne Gore Petra Ćukovića, dva autora – Milija Pavićević (Crna Gora) i Oleg Kulik (Rusija), sa specijalnim projektom koji prožima dva različita ali komplementarna pogleda na svet, na savremenu realnost i istoriju, na umetnost i kulturnu tradiciju u širem smislu reči.
