Margita Magi Stefanović

Bilo je to krajem sedamdesetih, okupljali smo se u holu SKC-a, pili čaj i slušali klasiku. Svima je zastajao dah kad bi direktno iz tadašnje Osme gimnazije stizale njih dve, lepe kao anđeli, jedna plava, Ana, druga crna, Margita. Visoka, mršava, dugih trepavica s neodoljivim osmehom i ogromnom životnom radošću. Nikada nismo saznali da li je grafit u Njegoševoj ulici „Margita je dečak“ bio posvećen njoj. Nije ni bilo važno. Svirala je klavir, svi su očekivali veliku pijanističku karijeru, ali ona je bila svoja – upisala je arhitekturu, dobijala nagrade još kao student, dok je bila velika nagrada u Japanu.

Prvi maj 1981. godine, meni prazna gajba, moja bratija Gile, Čavke, Ljuba i još neki gotovo da su se preselili. Odlaze na Ušće, raspremam stan jer matorci uskoro stižu, predveče po nekoj kišici stiže s njima i Magi. Izljubimo se na vratima, pomalo zapanjena šta će ona s njima, pripadala je nekom drugom gradskom svetu. Kroz osmeh je rekla da su se sreli dok je ona šetala Ušćem i to je bilo to. Od tada je Magi bila na svim probama Orgazma i sviruckala s Ljubom, tu je upoznala Milana Mladenovića, ukapirali su se odmah i ona je na zaprepašćenje gotovo svih odustala od arhitekture i svim srcem se predala rokenrolu. Tu je našla sebe, mogla je da prenese sve što je duboko osećala u muziku, to je bilo više nego dobro. EKV je sa Magi dobio nešto novo i polako ali sigurno stekao mesto jednog od najvažnijih bendova osamdesetih.

Buran život, svirke, probe, snimanja, putovanja i sve ono što ide uz takav život opčinili su Margitu. Uvek vesela, nasmejana, puna energije i pozitivnog duha plenila je okolinu. Postala je prava heroina domaće scene. Magi je bilo teško poznavati, uvek se nešto duboko krilo u njoj, nije se plašila smrti, volela je život i bila joj je potrebna ljubav. A smrt je sve više okružavala. Prvo majka, onda Vd (prvi bubnjar EKV i Šarla akrobate), najteži je bio odlazak Milana Mladenovića (EKV), Čavketa („Električni orgazam“), oca, Bojan Pečara (basiste EKV) i još toliko mnogo njih.

Magi je ostala sama. Hrabro se držala, bila je optimista i verovala je da kroz muziku svi oni i dalje žive. Život je bio surov. Nestala je i Magi. Otišla je tiho. Sigurna sam da je njen osmeh na njenom licu i da će trajati. Od kada su otišli njeni najbliži kao da je znala da je i za nju ostalo Samo par godina… Hvala ti Magi za mladost koju si nam ulepšala, za svu muziku i sve nežne reči koje si umela da uputiš kada nam je bilo teško. Jednostavno, divno je što si postojala, teško je što si otišla. Ostaje mi samo da kažem Kad krenem ka…