Marčelo: Moja zemlja odavno nije bila ovako lepa

Sa protesta u Zagreb, mogao bi da glasi komentar uz vest da će Marčelo i njegov bend 20. februara održati koncert u zagrebačkom Vintage Industrial Baru. Biće to uvod u ovu dvadesetu godinu koliko je na sceni i koliko je slušan diljem regiona.

Od prošlog koncerta u Zagrebu „prošlo je nešto više od godinu dana“, kaže, kao i da je „bilo sjajno, kao i uvek“.

Priča da su njegov bend i on svih ovih godina u Zagrebu imali koncert svake godine „sve do korone, jedino tada se kontinuitet prekinuo“.

Probijajući led

„Još na prvom albumu (2003) imao sam pesme s prijateljima iz Hrvatske i Bosne, to su bile prve snimljene posleratne saradnje u žanru. Zapravo smo se i upoznali tako što smo se okupili u studiju da napravimo nešto zajedno, pre toga smo se samo dopisivali kroz mejlove, čuvši jedini za druge kroz muziku. I to su drugarstva koja traju do danas. Onomad je to udruživanje bilo nekima šokantno, s vremenom je prestalo da bude, takve saradnje postale su uobičajene i drago nam je ako smo doprineli tome probijajući led. No, važno je reći: čak i tada, većina slušalaca je našu saradnju dočekala ne samo s odobravanjem, već s radošću.“

Ovog puta ide u Zagreb u vreme optužbi ovdašnje Vlade da su studentski protesti instruirani iz Hrvatske. Pa ipak:

„Mi se za prijem kod zagrebačke publike nikad nismo brinuli, jer kao što rekoh, onamo smo česti gosti, nije nikakav presedan. Ranije je planirano da taj koncert bude otprilike u februaru, a on eto sada samo situaciono ima jednu temu više. Naše kolege i mi uvek smo obnavljali mostove, neke novogeneracijske i sami sagradili, dok su političke elite te mostove devedesetih rušile, a otad ih drmaju i miniraju.“

Najveća radikalska noćna mora

Kaže da „u tom smislu, ovi najnoviji režimski potezi zapravo su samo jadna renesansa radikalstva: vek se promenio, a oni, posle svega, i dalje suštinski imaju da ponude samo jedno – Šešelja. Dakle, ono od čega je mojoj generaciji bilo muka još pre dvadeset dve godine njima bi, da im se dozvoli, bio program i za 22. vek: službaški nacionalizam koji služi da se masa otruje i tako otrovana naveliko pokrade, a sve u ime tobožnje ljubavi prema narodu“.

„Ovo regionalno jedinstvo, ova masovna podrška studentima, udružena ljudskost koja mržnji kaže NE – to je najveća radikalska noćna mora. Mi možda nismo uspeli da im taj košmar do kraja priuštimo, ali izgleda da ove generacije hoće.“

Marčelo će na bini biti sa saradnicima: Nevena Glibetić Nensi (vokal), Rade Sklopić Raid Kyu (gramofon, klavijature), Aleksandar Jovanović Šljuka (klavijature, vokal), Filip Krumes (violina), Aleksandar Cvetković Drama (bubanj),  Marko Cvetković Cvele (bas) i Miloš “Ministar Lingvista” Borovnjak (MC).

Njihovo gostovanje u Zagrebu će, osim otopljavanja međudržavnih odnosa – što je i inače uloga  kulturne diplomatije, biti prilika da tamošnjoj publici iz prve ruke prenesu atmosferu sa protesta.

Foto: FoNet

„I hoćemo, mada komšije prilično prate beogradska dešavanja. A sve i da isprva nisu pratili, ovdašnji režim u to ih je umešao lakoćom svoje gluposti i zlobe, svojom ponižavačkom procenom da iste fore pale zauvek“, kaže Marčelo, a zatim i:

„Na dan kad je studentkinja udarena kolima kod Pravnog, malo pre tog incidenta (ako ćemo tako zvati pokušaj ubistva) davao sam intervju jednom novinaru iz Hrvatske. Dok sam se saleteo do Nemanjine, do suda, gde su se ljudi okupili koji sat kasnije, on mi je već javio da Šešelj kod Marića objavljuje njegove lične podatke, pasoš preko celog ekrana, optužujući ga da je ovde u onoj kuharica-misiji, kao i svako ko bilo kojim poslom doputuje iz Hrvatske u Beograd otkad ovo traje, je li. Od radikala su jedino gori radikali u panici, tu se jasno vidi dokle su spremni da idu u svom ološtvu i bitangarstvu. Da mogu, oni bi i novi rat napravili, samo da ne sjašu s vlasti.“

Ova bašta se pređubrila

Na protestima i blokadama je neizostavan, kao običan građanin, muzičar i pisac Marko Šelić. Smatra da je jasno odakle su nam se, sa koje planete, stvorili studenti:

„Pa iz ovog mikrokosmosa ovde, iako se tome gotovo niko nije nadao, a i mi koji smo gajili takve nade nismo previše verovali u obistinjenje. Ali tako biva u botanici: da bi biljke bolje uspele, tle se đubri; ova se bašta pređubrila, i deluje da je upravo to objašnjenje.“

Najavljuje da su za zagrebački koncert izabrali pesme o idealima iza kojih stoje. Sudeći po sadašnjim događanjima, ideala ima mnogo više u njegovim pesmama nego u društvu.

„Izuzetno mi je drago što moram reči da to nimalo ne zvuči kao konstatacija iz ove godine. Ideali su živi, ljudi su budni, bunilo je napokon postalo budilo – i mislim da sad nema nazad. No, mnogi su stajali na braniku ideala i u najmračnija vremena. ’Kada društvom zavlada nedvosmisleno zlo, mora se stati na stranu koja je tom zlu nedvosmisleno oponirajuća’, kazao je naš dobri Teofil. Čitali smo ucelo taj citat pred koncert u Novom Sadu prošle nedelje. Nažalost, on nije dočekao ono za šta se svi borimo i onamo ćemo morati da stignemo bez Njega, ali svakako i za Njega.“

Ljubav i zajedništvo

Da li veruje u srećan kraj protesta?

„Apsolutno. U popularnoj kulturi, svuda osim u njenim najdepresivnijim predelima, zlo na kraju nema nikakve šanse protiv ljubavi i zajedništva. Zvuči otrcano kad se kaže, ali hej, upravo smo iz takvih priča kao klinci stekli moralni kompas. Kao što napisah u jednoj kolumni, ova nova deca su, između ostalog, nepatetično dirljiva. Tope glečere apatije, podsećaju ljude da su ljudi, a ne roblje. To se više ne može zaustaviti, a biće dobro da lekciju zapamtimo i kad se ova borba jednoga dana završi, jer skloni smo regresiranju.“

Nakon koncerta u Zagrebu počeće pripreme novog albuma.

Studenti, njihova borba, kaže Marčelo, utiču na njegove nove pesme „ali neuporedivo je važnije što utiču na život. Na raspoloženje, volju, energiju.“

„Stalno smo s njima, na fakultetima kroz tribine, na ulicama, u akcijama. I premda ovo jeste nekakvo neproglašeno vanredno stanje, opšti osećaj jeste da smo svi zapravo prodisali. Potkraj prošle godine, jedan vaš kolega mi na kraju intervjua reče: ’Poznajem te 15 godina, i nikad mi nisi zvučao pozitivnije’. I zaista, neprocenjivo je dragoceno biti savremenik ovog trenutka, biti ovde, među ljudima ornim da se izbore za slobodu. Uprkos crnilu rešenom da nas satre, moja zemlja odavno nije bila ovako lepa.“