U osnovi svake definicije stripa je sintagma verbo-vizuelni medij. Lupano i Panačone su 2014. godine stavili na probu svoje umetničko umeće stvarajući Okean ljubavi, nemi strip bez naracije, teksta, dijaloga ili onomatopeja. Time su se uvrstili u uzak krug stvaralaca iz domena devete umetnosti kojima je pošlo za rukom da ostave iza sebe nezaboravno delo.
U korenu priče, kao što i samo ime stripa sugeriše, nalazi se ljubav. Konkretno, o starijem bretonskom paru čiji je zavet na večnost već ostvaren i predstavlja obostrano podrazumevanje. Akteri su neimenovani, kako dolikuje stripu bez teksta. On je sićušan ribar, pogleda sakrivenog iza teških naočara, i vlasnik malog broda sa kojim se zorom otisne na pučinu u potrazi za ulovom. Ona je tipična bretonska domaćica, krupna, sposobna i, bez ikakve sumnje, dominantna u braku. Žive svoju uhodanu svakodnevicu ispunjenu sitnim ritualima. Ribarev rutinski odlazak u ribolov pretvara se u bezizlaznu situaciju, na dugo i mučno lutanje okeanom. Supruga ga isprva čeka na molu, kao i sve domaćice svoje muževe u ovom malenom ribarskom gradiću. Kada postane izvesno da je došlo do nesreće, ona se otisne u potragu za njim.
Priča je ispripovedana iz dva ugla. Sizifovska nastojanja ribara da se vrati kući ispričana su u mračnijem tonu od avantura supruge u potrazi za njim. Lupano i Panačone su uspostavili narativni balans u ova dva toka priče. Njena putovanja su satirična i vode je do Kube u jeku Kastrove vladavine. Bretonski ponos i domaćinsko umeće pretvaraju tu scenu u situacionu komediju. Nasuprot tome, dogodovštine ribara su ispunjene beznađem i samoćom, uz snažan ekološki potkontekst. Ribar je svedok razaranja okeana koje donose prekomeran industrijski ribolov, zagađenje naftom i smećem, pa čak i moderni pirati. Ipak, zbog ravnomernog odnosa ova dva toka priče, delo ne preteže ni na jednu stranu, pa Okean ljubavi nije dominantno ni ekološki manifest, niti setna priča o brodolomu, ili humoreska o domaćici iz malog mesta u velikom svetu. On je sve to zajedno, upakovan u format nemog stripa.
Retki su primeri nemog stripa – jedan od prvih je Sanmao kineskog autora Zanga Lepinga o siročićima iz Kinesko–japanskog rata. Film i strip su se paralelno razvijali od svog nastanka. Čak i taj nastanak se delimično vremenski poklapa. Ali, kako je tehnologija bila prepreka za prelazak od nemog ka zvučnom filmu, strip nije patio od tih nedostataka. On je od početka mogao da prenese misli, govor i naraciju. Tu su, naravno, i neizbežne onomatopeje u stripu.
Odsustvo verbalne komponente u verbo-vizuelnom mediju ne mora nužno biti otežavajuća okolnost, ali iziskuje određen viši stepen poznavanja grafičkih simbola i montaže stripa. Autori su morali majstorski da ovladaju ekspresijom, gestom i mimikom likova, kao i brojnim drugim grafičkim simbolima, da bi preneli istu poruku koju tekst prenosi bez muke. Zato se nemi strip uslovno može smatrati krunom karijere nekog autora i dokazom neprikosnovenog majstorstva. Naravno, ukoliko je eksperiment uspešan. Jer, osnovna misija jeste da odsustvo teksta ne bude prepreka već prednost: autor može da se, narodski rečeno, razmaše u crtanju, a čitalac da oslobodi maštu.
Francuski scenarista Vilfret Lupano, rođen u Nantu 1971, stupio je na strip scenu 2004. godine serijalom Alim le tanneur sa crtežom Viržinije Augustin za izdavača Delkur. Usledio je niz uspeha sa više od 20 scenarija u 13 godina. Pored Okeana ljubavi, koji mu donosi brojne pozitivne kritike, svetsku slavu stiče serijalom Stare furune sa crtežom Pola Koea, o grupaciji ostarelih levičarskih aktivista i boraca za ideale iz mladosti. Stare furune u Srbiji objavljuje izdavačka kuća Makondo, a drugi integral sa dva albuma očekuje se krajem novembra.
Majstor grafizma Okeana ljubavi Gregori Panačone iza sebe ima skromniji opus. Sudeći po umeću u ovom stripu, tek mu predstoji bogata karijera. Likovi su osmišljeni stilizovano sa karikaturalnim karakteristikama. Nasuprot njima, okoliš je prikazan skoro slikarski, često veoma detaljno, sa dinamičnim pokretima i bojama. Režija je besprekorna i upotpunjuje nemu naraciju otkrivanjem detalja ili širokih prizora kada je potrebno upotpuniti radnju. Ekspresija likova govori više od reči, što je dragocena odlika za strip bez teksta.
Srpsko izdanje Okeana ljubavi predstavljeno je na nedavno održanom Salonu stripa u Beogradu. Zanimljivo je da izdavač Besna kobila tradicionalno objavi samo dva do tri stripa godišnje. Reč je o brižljivo odabranim naslovima koji su dosad redovno bili vredni pažnje. Ove godine su objavili čak dva nema stripa: pre Okeana ljubavi, početkom jula je objavljen Šabuteov Malo drveta i gvožđa, čiji je glavni akter klupa u parku oko koje se odigravaju brojne ljudske sudbine. Šabute je već dobro poznat domaćoj publici. Isti izdavač je objavio njegove Veštice i Pun mesec, kao i adaptaciju Melvilovog Mobi Dika („Vreme“ br. 1316).
Okean ljubavi Lupana i Panačonea je delo za ljude koji su iskusni u čitanju stripova, ali i dobar uvod za publiku koja se sa ovim medijem tek susreće. Ljubav opisana u njemu možda ne izaziva metaforičke vatromete, ali to i jeste prava ljubav. Jer kada se vatrometi utišaju, ostaje nerazdvojnost kojoj reči nisu ni potrebne.
