Izložba
Dado Đurić prvi put u Beogradu
Prva retrospektivna izložba Miodraga Dade Đurića otvorena je u Galeriji SANU. Amaret Zidon, autorka izložbe i umetnikova ćerka, odabrala je 50 radova od kojih se mnogi od njih prvi put prikazuju
Uskoro ćemo znati ko sve u Srbiji želi da postane milioner. Zahvaljujući BK televiziji, umesto licence za „Huga“, koja se na kraju nije pokazala rentabilnom, dobili smo repliku čuvenog britanskog kviza. Stvarno, sve je k’o na satelitu, blješte reflektori, grme zvučni efekti, a voditelj sveže blajhan zadirkuje takmičare. Pitam se šta je falilo „Zlatnoj žici“? Očigledno je da ključna reč za medije glasi – grand, samo je fora već prodata. Pink je napravio džunglu u studiju, a BK naizgled promoviše znanje kao vrhunsku vrednost. Da li je konačno došlo vreme da se u ovoj zemlji od pameti mogu zaraditi iole pristojne pare. Šta je starije: spektakl ili kefalo i da li te dve stvari mogu da se spoje. Do sada ste najbolje mogli da profitirate ako ste slali kesice od kafe, pa vas neko dete izvuče i onda dobijete stan. Telefonske igre na sreću izgleda najviše vole zaposleni u Pošti, jer vole da zovu na vaš račun. Zašto je bio potreban strani kviz da nagrade postanu ozbiljne?
Košava je odlučila da, pored ajnca i kvazimilionera, organizuju i izbor za mis. Nije dovoljno biti samo lepa, jer te prvo slikaju skoro golu, a zatim ti na gajbu dođe devojčica s pitanjima. Te ko je Gutenberg, te ko je Ajnštajn, te nabroj pet pesama Momčila Bajagića, sve koske. Ne znam koliko minusa je ispadanje, ali oznojiše se lepotice. Tu nema cile-mile, prijatelj se javi telefonom, ili se pita publika i familija. Znaš-ne znaš. Lično smatram da im odeća pri odgovaranju smeta pa bi bila idealna prilika da se spoji pamet i lepota i da kandidatkinje odgovaraju u kupaćim kostimima a da ih ispituje Nole erotik-fantastik. Posle nek’ kupuju Englezi licencu od nas.
Televizija Pink krupnim koracima korača ka Cecinom koncertu na Marakani. Kako sam saznao, ona je ekskluzivni medijski organizator spektakla, što se po programu i te kako da primetiti. Ceca se ne skida s televizije, non-stop peva stare hitove, dizajnirana ko Lara Kroft. Čoveče, pa na ovoj televiziji sam gledao i kad se udavala i kad je bila trudna i kad je ostala udovica i sad kad treba da dostigne vrhunac karijere. Prvo, žao mi je Marakane, al’ šta da radim. Voditeljke „City cluba“, Biljana i Aleksandra ozbiljno su se upitale kakav smo mi to narod kad ne shvatamo da je predstojeći koncert događaj od nacionalnog značaja. Znači, da uvedemo državni praznik, umetnici dodelimo titulu (Ko Bitlsima) i u organizaciji granskih sindikata odemo na koncert, koji će se neprekidno ponavljati dok svaki stanovnik ove zemlje ne bude prosvetljen. Ne možete pobeći u inostranstvo jer će Ceca i tamo da vam peva. Pre nekoliko godina, pomislio sam da njena slava dobija originalni tok koji vodi ka Sanremu, pre nego Marakani. No, izvorni duh je pobedio i Cvetak zanovetak se vratio na livadu.
Elem, na kraju „City cluba“ saznao sam ko je obukao, a ko frizirao voditeljke, ali takođe sam saznao da se za Biljaninu figuru (čitaj, celulit) pobrinuo određeni salon lepote. Znači, počelo je s cvetnim aranžmanima, posle odeća i obuća, da bi na kraju sponzori ušli pod kožu. Da li će se pojaviti sponzor nečijih silikona (smatram da će Irina Kruška s kanala Yu info učiniti taj istorijski korak). Trend padanja u nesvest voditeljki informativnog programa televizije Pink traje i dalje. U jutarnjem terminu, druga vest, nešto oko Mladića, opet blagoerotski uzdasi i tras, odjavna špica. Trema, post, dijeta, uzbuđenje zbog koncerta – ne znam. Nadam se samo da je devojčica dobro.
Na kraju – uvek Ravna gora i večiti Vuk. Na B92 sam video fantastičan izveštaj s hepeninga. Iz šumice oblačići barutnog dima, zavet planini i neverovatna količina suvenira. U četnicima ne može čovek da nađe dve iste kape: koliko glava – toliko stilova. Video sam u tri minuta bar tri Dražina dvojnika i shvatio da je Ravna gora srpski Grejslend. Na kraju, ostadoh bez neverovatnog suvenira koji je ovogodišnji hit. Plastično čokanjče u obliku kašikare s eksplozivnom šljivovicom i samolepivom etiketom, pa ko da ne zapeva – „Bacajte bombe, četnici!“
Prva retrospektivna izložba Miodraga Dade Đurića otvorena je u Galeriji SANU. Amaret Zidon, autorka izložbe i umetnikova ćerka, odabrala je 50 radova od kojih se mnogi od njih prvi put prikazuju
Aleksandra Zantaki specijalna izvestiteljka UN za oblast kulturnih prava, tražila je od Vlade Srbije odgovore povodom zabrinjavajućih informacija o Generalštabu, Savskom mostu, Sajmu i Kalemegdanskoj tvrđavi
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve