Uskoro ćemo znati ko sve u Srbiji želi da postane milioner. Zahvaljujući BK televiziji, umesto licence za „Huga“, koja se na kraju nije pokazala rentabilnom, dobili smo repliku čuvenog britanskog kviza. Stvarno, sve je k’o na satelitu, blješte reflektori, grme zvučni efekti, a voditelj sveže blajhan zadirkuje takmičare. Pitam se šta je falilo „Zlatnoj žici“? Očigledno je da ključna reč za medije glasi – grand, samo je fora već prodata. Pink je napravio džunglu u studiju, a BK naizgled promoviše znanje kao vrhunsku vrednost. Da li je konačno došlo vreme da se u ovoj zemlji od pameti mogu zaraditi iole pristojne pare. Šta je starije: spektakl ili kefalo i da li te dve stvari mogu da se spoje. Do sada ste najbolje mogli da profitirate ako ste slali kesice od kafe, pa vas neko dete izvuče i onda dobijete stan. Telefonske igre na sreću izgleda najviše vole zaposleni u Pošti, jer vole da zovu na vaš račun. Zašto je bio potreban strani kviz da nagrade postanu ozbiljne?
Košava je odlučila da, pored ajnca i kvazimilionera, organizuju i izbor za mis. Nije dovoljno biti samo lepa, jer te prvo slikaju skoro golu, a zatim ti na gajbu dođe devojčica s pitanjima. Te ko je Gutenberg, te ko je Ajnštajn, te nabroj pet pesama Momčila Bajagića, sve koske. Ne znam koliko minusa je ispadanje, ali oznojiše se lepotice. Tu nema cile-mile, prijatelj se javi telefonom, ili se pita publika i familija. Znaš-ne znaš. Lično smatram da im odeća pri odgovaranju smeta pa bi bila idealna prilika da se spoji pamet i lepota i da kandidatkinje odgovaraju u kupaćim kostimima a da ih ispituje Nole erotik-fantastik. Posle nek’ kupuju Englezi licencu od nas.
Televizija Pink krupnim koracima korača ka Cecinom koncertu na Marakani. Kako sam saznao, ona je ekskluzivni medijski organizator spektakla, što se po programu i te kako da primetiti. Ceca se ne skida s televizije, non-stop peva stare hitove, dizajnirana ko Lara Kroft. Čoveče, pa na ovoj televiziji sam gledao i kad se udavala i kad je bila trudna i kad je ostala udovica i sad kad treba da dostigne vrhunac karijere. Prvo, žao mi je Marakane, al’ šta da radim. Voditeljke „City cluba“, Biljana i Aleksandra ozbiljno su se upitale kakav smo mi to narod kad ne shvatamo da je predstojeći koncert događaj od nacionalnog značaja. Znači, da uvedemo državni praznik, umetnici dodelimo titulu (Ko Bitlsima) i u organizaciji granskih sindikata odemo na koncert, koji će se neprekidno ponavljati dok svaki stanovnik ove zemlje ne bude prosvetljen. Ne možete pobeći u inostranstvo jer će Ceca i tamo da vam peva. Pre nekoliko godina, pomislio sam da njena slava dobija originalni tok koji vodi ka Sanremu, pre nego Marakani. No, izvorni duh je pobedio i Cvetak zanovetak se vratio na livadu.
Elem, na kraju „City cluba“ saznao sam ko je obukao, a ko frizirao voditeljke, ali takođe sam saznao da se za Biljaninu figuru (čitaj, celulit) pobrinuo određeni salon lepote. Znači, počelo je s cvetnim aranžmanima, posle odeća i obuća, da bi na kraju sponzori ušli pod kožu. Da li će se pojaviti sponzor nečijih silikona (smatram da će Irina Kruška s kanala Yu info učiniti taj istorijski korak). Trend padanja u nesvest voditeljki informativnog programa televizije Pink traje i dalje. U jutarnjem terminu, druga vest, nešto oko Mladića, opet blagoerotski uzdasi i tras, odjavna špica. Trema, post, dijeta, uzbuđenje zbog koncerta – ne znam. Nadam se samo da je devojčica dobro.
Na kraju – uvek Ravna gora i večiti Vuk. Na B92 sam video fantastičan izveštaj s hepeninga. Iz šumice oblačići barutnog dima, zavet planini i neverovatna količina suvenira. U četnicima ne može čovek da nađe dve iste kape: koliko glava – toliko stilova. Video sam u tri minuta bar tri Dražina dvojnika i shvatio da je Ravna gora srpski Grejslend. Na kraju, ostadoh bez neverovatnog suvenira koji je ovogodišnji hit. Plastično čokanjče u obliku kašikare s eksplozivnom šljivovicom i samolepivom etiketom, pa ko da ne zapeva – „Bacajte bombe, četnici!“
Debitantski roman „AL T“ Aleksandra Nedeljkovića, koji je prvo objavljen u Americi pa prošlog meseca i u Beogradu, prilog je žanru naučnofantastike koji je nedovoljno prisutan među našim autorima
Da nije bilo karantina u vreme korone, možda ne bi bilo ni izložbe digitalnih grafika „Pasji život“ Luke Tripkovića, sa njegovim psom Frankom Nerom u glavnoj ulozi
Fotografije međunarodnih fotoreportera biće pokazane na izložni „Ukrajina: Ljubav i rat“, kako bi svedočile o posledicama desetogodišnjeg rata u Ukrajini
Na sednici Saveta za srpski jezik predloženo je da lektori portala lektorišu hrvatske vesti, da RTS reprizira seriju „Vuk Karadžić“ i da se kod Narodne biblioteke proveri šta je sa srpskim knjigama štampanim latinicom
„Ćirilica je i naša, nije samo njihova – onih koji je koriste u maniru ’zavadi, pa vladaj’ da nas razdvajaju i više nego što smo već, jadni, usamljeni i prestravljeni onim da ko nije s nama/njima taj je protiv nas/njih“, kaže urednica edicije „AzBučni red“ koja godinama promoviše ćirilicu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
