Izložba Gorana Kosanovića pod nazivom „Najbolje“ oraspoložiće vas i učiniće vam se da nije sve tako crno kao što jeste. Goran Kosanović je multimedijalni umetnik. Njegov zaštitni znak je ljubav, njegova sveprisutna tema, ali i performans Linija srca, o čemu će biti više reči kasnije. Na njegovom sajtu je spisak od 13 samostalnih izložbi u Beogradu – najčešće u galeriji „Zvono“, u Ljubljani, Firenci, i na Svetom Stefanu. Goran Kosanović je najmlađi umetnik čiji rad čuva Narodni muzej: njegova instalacija Pogled sa izložbe Damnjan je kao deo kolekcije Radomira Damnjanovića poklonjena Narodnom muzeju.
Kad je napunio petu deceniju, i kad se ispostavilo da je u 16 godina izlagačkog iskustva mnogo toga uradio, odlučio se da najbolje radove pokaže na retrospektivnoj izložbi. Za tu priliku izabrao je Muzej istorije Jugoslavije, poznatiji kao Muzej „25. maj“, zato što je tu našao eksponate potrebne da pripremi izložbu Planeta Ljubav, pokazanu ovog aprila u „Zvonu“. Međutim, može se reći da je i ovaj Muzej izabrao njega: Kosanovićev projekat Serbian Space Program sa svojim imaginarnim prostorima i aktivnostima naći će se pred publikom Muzeja istorije Jugoslavije zajedno sa Kamenom sa Meseca i kopijom plakete koju je misija „Apola 11“ ostavila na Mesecu, poklonima predsednika SAD Ričarda Niksona i astronauta Nila Armstronga, Majkla Kolinsa i Edvina Oldrina Josipu Brozu Titu.
SVEMIRSKI I DRUGI PROGRAMI: Kako je moguće odlučiti koji su radovi najbolji? „Stonsi su pevali da je vreme na njihovoj strani. I u mom slučaju vreme se pokazalo kao pravi saveznik u pripremanju izložbe“, kaže Goran Kosanović u razgovoru za „Vreme“, i napominje da su izloženi radovi kompilacija svega što je radio otkako se bavi umetnošću. „Bilo je izuzetno uzbudljivo birati radove za retrospektivnu izložbu. U ovako velikom i lepom prostoru kakav je Muzej istorije Jugoslavije prvi put sam mogao na jednom mestu da sagledam svoju umetnost. Izložba je podeljena u četiri dela. U prvom delu sam predstavio slike, od prve izložbe do slika koje su nastale poslednjih godina. Serbian Space Program koji sam izlagao u galeriji ‘Zvono’ u aprilu je dopunjen kamenjem sa Meseca koje je vlasništvo Muzeja istorije Jugoslavije, i nalazi se u drugom delu izložbe. U trećem delu koji sam nazvao ‘Diznijeva soba’ su 3D radovi, a u četvrtom delu su printovi mojih radova. Posebno ističem one nastale u saradnji sa Radomirom Damnjanovićem Damnjanom, koji je moj učitelj i prijatelj.“
Uz Goranovo ime je uvek odrednica „multimedijalni umetnik“ zato što se oprobao u većini formi i umetničkih medija: od klasične slike preko printova i 3D instalacije, bodi arta, do performansa. Na pitanje da li je nepristajanje na jedan medij posledica lične radoznalosti, ili dug vremenu, Kosanović odgovara: „Nije moja ideja bila da budem multimedijalni umetnik zato što je to savremeno, nego zbog moje potrebe da ljubav, koja je slojevita i koja je moja inspiracija, prikažem na sve načine na koje me inspiriše. U početku su to bili crteži i slike, a kasnije 3D instalacije, bodi art radovi koje sam uradio sa Radomirom Damnjanovićem, printovi, filmovi i muzika. Istakao bih da su Damnjan, baš kao i maketar Ivan Stefanović, glumica Neda Arnerić, modni dizajner Dragana Ognjenović, grafički dizajner Dragan Todorović, fotografi Goranka Matić, Draško Gagović, Aleksandar Anđić, razni muzičari i mnogi drugi, svojim talentom i razumevanjem onoga šta ja želim, omogućili da moje ideje budu realizovane onako kako sam ih osmislio.“
POMERITI GRANICU: Kosanović u svojim radovima vidno ističe velike majstore – Goju, Vorhola, Šagala… U Goranovoj verziji, oni pričaju nove priče, one koje je on od njih želeo da čuje, a ne one koje znamo iz istorije umetnosti. Kaže da je spremajući ovu izložbu shvatio da ima „mnogo idola koji dolaze iz raznih oblasti života. Ljudi koji su pomerali granice za dobrobit čovečanstva, koji su mogli više i dalje, kao nedavno preminuli astronaut Nil Armstrong. Fransisko Goja, Endi Vorhol, Mark Šagal, samo su deo slikarskog plemena čiji me rad inspiriše da stvaram svoju umetnost. Jedna od sledećih izložbi će biti posvećena pesnicima i meni dragim stihovima.“
Na otvaranju izložbe, jednoj maloj Ivi, a i nekim starijim posetiocima, najviše se dopala slika Tegljač. Imao se utisak da je razlog u Kosanovićevoj neskrivenoj potrebi da pokazuje dete u sebi, svoju osnovu, pa da samim tim istu emociju inicira i kod publike. Kosanović kaže da se svojom umetnošću obraća detetu, „malom, nežnom, osetljivom, čistom i iskrenom“, i da „zbog toga predivna Iva, koja mi je na otvaranju izložbe poklonila svoju sliku, kao i mnoga druga mala i velika deca, lako prepoznaju sebe u mojoj umetnosti. Tako je i jedan stariji gospodin za istu sliku rekao da je njegov portret. Inače, i meni je ta slika najdraža.“
NAJVAŽNIJA LINIJA: I Tegljač – ali ne samo zato što po nepreglednom valovitom modrom moru vuče tri crvena srca, već i moguće svi ostali radovi izložbe, pričaju o ljubavi. Kosanović joj je posvetio čitavu planetu. Otkrio ju je, kaže, pre petnaest godina slikajući. „Lako je prepoznatljiva, zato što je u obliku crvenog srca. Nalazi se u galaksiji All you need is love, koja je 13,2 milijarde svetlosnih godina udaljena od Zemlje. Nastala je kada je svemir bio star samo 489 miliona godina. Reč je o jednoj od prvih galaksija. Inače, na samoj planeti stanuje Ljubav i odatle se širi kosmosom. U okviru Serbian Space Programa poslata je misija na Planetu Ljubav, odakle je donet i predstavljen ovog aprila eksponat Kamen srce, koji po svom sastavu daje apsolutnu formulu ljubavi. Reč je o formuli koja glasi: 100 odsto poljupci + 100 odsto zagrljaji + 100 puta dnevno reći dragoj/dragom Volim te.“
Kosanović izvodi performans Linija srca desetak godina. Za to vreme, uradio je oko 700 radova sa otiskom desne ruke na plavom slikarskom platnu. Na primer, prošle godine u Firenci uradio je Liniju srca u dečjoj bolnici, a ovog proleća i u beogradskoj Dečjoj bolnici u Tiršovoj. Namera mu je bila da osim slike, deci ostane uspomena na jedan lep dan, ali i da animira donatore koji bi pomogli bolnici i njenim bolesnicima. Na pitanje kuda ide linija srca, da li će doći do krajnje tačke, Kosanović kaže da je „krajnja tačka vrlo ambiciozno postavljena: biće dostignuta kada ceo univerzum bude spojen linijom srca. Svi otisci ruku su povezani mojom linijom srca. Na otisku dlana je, između ostalih, vidljiva i linija srca. Ja je na svoj način povezujem sa linijom srca voljenih osoba i ostavljam otvorene krajeve za dalja povezivanja u ljubavi. Ljudski dlan je samo jedan od mnogih dokaza da su svi ljudi isti. Jedino što nas razlikuje jedne od drugih je veličina dlana – po tome znate da li je dlan dečiji ili odrasle osobe. Ponosan sam što se u tom lancu ljubavi nalaze ljudi sa svih kontinenata. U okviru izložbe „Najbolje“ uradiću performans Linija srca. Svi koji budu želeli da dobiju svoj primerak, neka dođu u Muzej istorije Jugoslavije. Biću tamo.“
