Ministarstvo kulture blokirali su ljudi koji proizvode kulturu sa nezavisne scene i iz ustanova i institucija kulture, s ciljem da se ujedinjeni izbore za promene
Ministarstvo kulture u ponedeljak od 13h okupira veliki broj kulturnih radnika.
Namera je bila da se uđe u zgradu u Vlajkovićevoj 3 u Beogradu, ali je zgrada zaključana. Okupljeni građani protestuju ispred zgrade Ministarstva. Na vrata su postavili transparent „Sva vlast plenumima“.
Vlajkovićeva ulica je zatvorena za saobraćaj i popunjena do Kosovske i do fontane na Trgu Nikole Pašića.
Okupljene predvode bubnjari, i transparent „Nećemo učestvovati u ovoj predstavi koju vi režirate“.
Planirani plenum se održava ispred zgrade. Tema je „Zašto je kultura zaključana“.
Blokadu organizuje „Kultura u blokadi“ novoformirana inicijativa koja okuplja umetnike i sa nezavisne scene, i one koji rade u ustanovama kulture i u institucijama.
Cilj je zajednička borba ne samo za promene u kulturi već i promene u društvu.
Prisutni su FDU, Beogradska filharmonija, Balet i Orkestar Narodnog Pozorišta, Pozorište na Terazijama, Nezavisna kulturna scena Srbije…. Tu su i čuvena Konstrakta, glumci Ivan Jevtović, Darko Tomović, Miloš Timotijević, književnica i scenaristkinja Vladislava Vojnović, izdavač Zoran Hamović…
Okupljeni su imali podršku sa pojedinih prozora Ministarstva.
Nakon petnaestominutne tišine počasti novosadskim žrtvama, počela je blokada. Trajaće do 15 časova i 30 minuta do kraja radnog vremena ove ustanove.
U saopštenju kojim Kultura u blokadi najavljuje svoju akciju, piše da je, između ostalog, njihova blokada Ministarstva protest:
„Zbog muzičara Filharmonije koji su pregaženi kolima, kao i zbog studentkinja i studenata koji su gaženi i zverski napadani bejzbol palicama!
Zbog uništavanja kulturnog nasleđa, rušenja i prodaje zgrade Generalštaba i brisanja sa liste kulturnih dobara!
Zbog dugogodišnje degradacije i marginalizacije kulture!
Zbog 0,67% budžetskih sredstava koja se izdvajaju za kulturu, što je jedan od proporcionalno najmanjih budžeta za kulturu u Evropi.
Zbog netransparentnih procedura raspodele sredstava i dodeljivanje novca po partijskoj liniji.
Zbog sveopšte privatizacije i komercijalizacije, ne samo u oblasti kulture, već i u čitavom društvu!
Zbog toga što ne želimo da živimo u društvu utemeljenom na nejednakosti, bahatosti, vulgarnosti i kulturi straha!“
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
