Ksenija Đurović, deo selektorskog tima festivala Bitef, objašnjava da im je u dovođenju najstarijeg pozorišta na svetu u Beograd pomogao sticaj srećnih okolnosti. Osim Komedi Fransez, ove godine će se prvi put videti i uzimanje droge GHB
Program 58.Bitefa, Beogradskog internacionalnog festivala, koji će početi 25. septembra je objavljen prošle nedelje. Umetnički direktor i selektor Nikita Milivojević i koselektorke – izvršna direktorka Bitefa Ksenija Đurović i dramaturškinja Tijana Grumić odabrali su 10 predstava iz Nemačke, Francuske, Švajcarske, Bolivije, Brazila, Holandije, Belgije, Slovenije, Hrvatske i Srbije.
S obzirom da je ovaj selektorski tim počeo da radi od februara prošle godine, 58. izdanje Bitefa će biti prvo koje su pripremali celu godinu i samostalno, a nekoliko hitova ovogodišnjeg programa ukazuju na njihovu tendenciju da Bitef bude poseban i izuzetan festival.
Za početak su izabrali plesnu predstavu Mekšanje Hristosa Papadopulosa u izvođenju Dens on ansambla iz Berlina, čiji su igrači stariji od 40 godina. Selektori najavljuju da Mekšanje nije spektakl u doslovnom smislu te reči, što je uobičajen izbor za prvu predstavu, ali je – duhovni.
Ksenija Đurović kaže za „Vreme“ da „tendencije pozorišta koje je prepoznato kao bitefovsko već godinama ne idu u smeru super-spektakla, pa smo smatrali da je Mekšanje veoma precizna doza istraživanja u plesu i tenzije koja prati radoznalost i želju, a sa tako hipnotičkim dejstvom. Ipak je ansambl plesača preko 40 godina starosti totalno punk, uzimajući u obzir da su to, tipično, godine kada im se poručuje da više nisu sposobni za rad.“
Naslov ovogodišnjeg programa je „Lepota (ne)će spasiti svet“. Ksenija Đurović kaže da na „veliko pitanje koje su pretpostavke za a koje protiv da će lepota spasiti svet nemamo odgovor, jer pretpostavke zavise od perspektive i iskustva onoga/one ko se pita. I sami smo u timu podeljeni – Tijana i Nikita, čini mi se, imaju veću veru u budućnost i ljude pa je i njihov pogled optimističniji. S druge strane, moja pozicija je tmurnija. Rekla bih da isključivo sami sebe možemo da spasemo, a kako ratovi, glad i kapitalizam bujaju, ne deluje mi da nam je dovoljno stalo.“
Verovatno najveći hit i adut ovogodišnje selekcije je predstava Hekuba ne Hekuba Tijaga Rodrigeša u izvođenju Komedi fransez iz Pariza, najstarijeg živog pozorišta na svetu, koje će zbog Bitefa prvi put doći u region.
„Komedi fransez u Beogradu – istorijski je događaj u godini u kojoj obeležavamo 100 od rođenja Mire Trailović. Gostovanja kuća ovog kalibra se uglavnom dogovaraju po ćetiri godine unapred, a Bitef je ograničen administracijom javnog sektora pa ne može da planira na taj način. To je glavni kamen spoticanja pored večnog problema koji se odnosi na tehničke mogućnosti beogradskih scena – jednostavno su premale za produkcije većeg obima“, kaže Ksenija Đurović.
Hekuba, ne Hekuba koprodukcija Avinjonskog festivala i Komedi franseza, pa Ksenija Đurović kaže da su „imali mnogo sreće,“ i objašnjava da je Rodrigeš, reditelj predstave, ujedno i direktor „Avinjona od 2023, pa je njegov uticaj doveo do toga da turneja po jugoistočnoj Evropi uopšte bude ideja. Pored sreće, imali smo i pomoć brojnih pojedinaca i institucija – model turneje predviđa blisku saradnju partnera koja automatski snižava cene transporta i putovanja trupe, to nam je omogućilo da započnemo razgovor o datumima. Francuski institut u Beogradu nas je i ove godine podržao, mada u drugačijem obliku jer je vremenom gostovanje dobilo status zasebnog projekta zbog kompleksnosti.“
Na tematskom planu, Bitef će se baviti preispitivanjem arhetipova ženskosti i tumačenjem iz novih perspektiva poznatih heroina poput Hekube i Antigone. Kakav je zaključak tih preispitivanja?
„Program ove godine nudi nekoliko zaključaka, ali ono što nam se činilo važnijim su priče i hitnost sa kojom su osmišljene i izvedene. Potreba umetnica i umetnika da ponovo istražuju, reaktuelizuju i približe nam Hekubu i Antigonu dosta glasno govori o poziciji žena u društvima u kojima živimo, pa će Milo Rau u predstavi Antigona u Amazonu poljoprivrednu zemlju Brazila i njene branioce porediti sa Antigonom kroz zajedničku liniju eksploatacije i ućutkivanja. Tako nas Seksualno vaspitanje II: Borba podseća na Vidu Tomšič i njenu neumornu borbu za sve žene posleratne Jugoslavije, dok autorka Tjaša Črnigoj i fantastična ekipa saradnika i saradnica podsećaju da je Jugoslavija ipak bila prva zemlja koja je abortus uvrstila u ustav kao osnovno ljudsko pravo još 1974. godine“, kaže Ksenija Đurović.
Činjenica da će se u predstavi „Trilogija snage kučke – I poglavlje: Nevesta i laku noć, Pepeljugo“ Karoline Bjanki kojom se zatvara Bitef uzimati GHB na sceni, podsetila je na početke Bitefa i predstave u kojima se prvi put mnogo toga videlo uživo. Performans se bavi seksualnim nasiljem, a GHB je droga koju napasnici koriste da zlostavljaju žrtve.
Ksenija Đurović podseća da ove godine ima više ’prvih puta’, kao i da su razgovore ,,Kakav nam Bitef treba?” počeli pitanjem „sagovornika o tome šta su za njih bili trenuci na festivalu koji su ih pomerili. Odgovori su bili različiti, a mene veoma raduje što sam sigurna da će ovaj festival sigurno imati isti efekat“.
U glavnom programu su i tri predavanja-performansa, što je forma koja tek počinje da živi na našoj sceni, mada ju je „Anja Suša Bitefom 2014. uvela u naš rečnik a domaća predstava Communitas na ispitu Ane Vujanović i Saše Asentića je bila na glavnom programu“.
Objašnjava da je „reč o specifičnoj formi izvedbe u kojoj autori, najjednostavnije rečeno, kombinuju pripovedačke i izvođačke elemente. Predavanja-performansi mogu da budu veoma različiti, što će publika moći i da vidi u radovima Jasne Žmak i Tjaše Črnigoj, te u pozorišnom pretresu Ðorđa Živadinovića Grgura i Irene Ristić i u dva dela Trilogije odlične Karoline Bjanki.“
Na Bitefu učestvuju i dve predstave iz Srbije: predstava Beogradskog dramskog pozorišta i Mestnog gledališča ljubljanskog (MGL) Budućnost Žige Divjaka, i predstava Pravićemo nešto o ratu, rodu i slobodi, zvaće se: Šta bi rekla Čelsi meni Irene Ristić i Đorđa Živadinovića Grgura.
Ksenija Đurović kaže da je osim ove dve, bilo više predstava o kojima su razmišljali da ih uvrste u glavni program. „Ali, s posebnim žaljenjem pominjem Kraj sveta u III čina Selme Spahić, koprodukciju Beograda, Zagreba i Maribora, jer taj rad vanredno precizno, iskreno i dirljivo prenosi život i iskustvo žena na scenu.“
Ovogodišnji Bitef traje do 4. oktobra.
Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva obeležava 50 godina postojanja, a proslava tog jubileja počela je izložbom „Aleksandar Zograf – 40 godina od objavljivanja stripova“
FCS nije poslao „Vremenu“ listu 53 filma za koja tvrdi da su nezavršeni iako su dobili njihovu podršku. Prema listi UFUS-a, takvih je samo 12
Ministar Selaković je najavio obnovu zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništene u bombardovanju 6. aprila 1941. Tragovi o njoj, govore da je bila izuzetna
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
