Povratak Mace Šize
Autor George Herriman; izdavač Fantagraphics books, SAD
U vremenu novih tehnologija i interneta, koji odvlače pažnju publike od „tradicionalnih“ medija kao što je strip, knjiga reprinta strip tabli nastalih početkom dvadesetog veka može biti vrlo rizičan potez za izdavačku kuću. Međutim, nedavno objavljena zbirka reprinta stripa Krazy Kat, pod nazivom Krazy and Ignatz, koju je objavila američka izdavačka kuća Fantagrafiks buks (Fantagraphics Books), dosad je svakako najuspešnije izdanje posvećeno ovom klasičnom ostvarenju. Pod uspehom se podrazumeva niz izuzetno povoljnih članaka u „velikoj“ štampi, tako da je čak i „San Francisko kronikl“, jedan od najznačajnijih dnevnika u zemlji, objavio recenziju preko cele stranice velikog formata ovih novina i to u vidu strip-komentara čiji je autor Kris Lenier. Takođe, prvi tiraž monografije gotovo je planuo za svega nekoliko meseci. Kad je reč o kulturi, na tržištu, čija je pažnja skoro isključivo okrenuta trenutnim dešavanjima, ovo je izuzetno postignuće koje je zagrejalo srca mnogih entuzijasta.
Uspeh ovog izdanja donekle se može objasniti i rešenjem naslovne strane, koju je u prilično prepoznatljivom stilu dizajnirao Kris Ver, autor koji je dugo godina bio aktivan na sceni alternativnog stripa i koji je zahvaljujući prestižnim nagradama u Americi i Britaniji brzo dospeo u žižu interesovanja šire publike, koja je očigledno počela da grabi svako izdanje s njegovim potpisom. U svakom slučaju, u pitanju je zanimljiv slučaj da savremeni „klasik“ pomaže jednom istinskom klasiku iz vremena kada je strip bio tek u začetku.
Strip Krazy Kat (kod nas prevođen i kao Maca Šiza), autora Džordža Herimana, spada među najznačajnija ostvarenja nastala u okviru medija-priče u slikama. Strip se pojavljivao u američkim dnevnim novinama od 1913. do 1944. godine i uprkos tome što je bio relativno zapažen u doba Prvog svetskog rata, nikada nije ostvario komercijalni uspeh. Krazy Kat deluje avangardno čak i danas, s obzirom na to da je autor, pored najbolje tradicije novinske ilustracije, bio inspirisan i „primitivnom“ umetnošću svojih prijatelja Indijanaca iz Arizone, u čije je mesečarske predele i smestio radnju stripa. Ono što je neobično u ovim storijama jeste to da su nastale iz sasvim nadrealnog sižea u kojem je mačka Krazy Kat, glavni junak stripa, zaljubljena u miša koji je pak prezire i gađa ciglom, što ona shvata kao znak ljubavi. Da stvar bude čudnija, tu je i policajac, u liku psa, koji pak voli mačku i redovno hapsi miša. Pri tom valja reći da je fabula ovih stripova ponekad toliko iščašena (što je sve nadopunjeno jezičkim akrobacijama koje strip čine gotovo neprevodivim) da je većina prosečnih čitalaca bila zbunjena. Poznato je da je ovaj strip izluđivao urednike u predratnim listovima, a jedini razlog što se izlaženje nastavilo verovatno leži u tome što je to bio omiljeni strip velikog novinskog mogula Vilijema Randolfa Hersta. Teško je dokučiti kako je Herst, omražen zbog svog konzervativizma, bio sklon delu autora koji je prednjačio u jednom slobodnom, avangardnom poimanju popularne umetnosti. Bilo kako bilo, Krazy Kat je izvršio uticaj na čitavu generaciju strip crtača u Americi, ali i stekao obožavaoce među imenima kao što su Pablo Pikaso, Volt Dizni, Ernest Hemingvej ili T.S. Eliot. Pored toga, zanimljivo je i da je Heriman bio potomak mulata i da je u vremenu kada su rasne predrasude držale „obojene“ umetnike daleko od javne scene bio prisiljen da prikriva svoje afroameričko poreklo.
U svakom slučaju, gotovo svaka generacija čitaoca ponovo otkriva Herimanov rad, razasut na hiljadama stranica prašnjavih novinskih izdanja s početka dvadesetog veka. Reprint kompletnog opusa dosad još niko nije uspeo da objavi, a čak i najnovije Fantagrafiksovo izdanje sa Krazy Kat stripovima iz godišta 1925-1926. predstavlja nastavak serije reprinta koju su započeli drugi izdavači. Time se legenda o ovom nesvakidašnjem stripu produžava i u novo stoleće…
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Filmski centar Srbije je odlučio da ne raspisuje konkurse, zato što filmovi kojima je dao 13 miliona evra još nisu završeni. Ovom odlukom, FCS gubi svoju misiju i razlog zašto postoji
Nagradu „Pavle Vasić“ dobila je Una Popović za tekst u monografiji „Goranka Matić“
Do kraja marta a od početka godine, biće deset jubilarnih izvođenja pozorišnih predstava. Od toga u dve glumi Voja Brajović, a tri su u „Zvezdara teatru“
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
