Povratak Mace Šize
Autor George Herriman; izdavač Fantagraphics books, SAD
U vremenu novih tehnologija i interneta, koji odvlače pažnju publike od „tradicionalnih“ medija kao što je strip, knjiga reprinta strip tabli nastalih početkom dvadesetog veka može biti vrlo rizičan potez za izdavačku kuću. Međutim, nedavno objavljena zbirka reprinta stripa Krazy Kat, pod nazivom Krazy and Ignatz, koju je objavila američka izdavačka kuća Fantagrafiks buks (Fantagraphics Books), dosad je svakako najuspešnije izdanje posvećeno ovom klasičnom ostvarenju. Pod uspehom se podrazumeva niz izuzetno povoljnih članaka u „velikoj“ štampi, tako da je čak i „San Francisko kronikl“, jedan od najznačajnijih dnevnika u zemlji, objavio recenziju preko cele stranice velikog formata ovih novina i to u vidu strip-komentara čiji je autor Kris Lenier. Takođe, prvi tiraž monografije gotovo je planuo za svega nekoliko meseci. Kad je reč o kulturi, na tržištu, čija je pažnja skoro isključivo okrenuta trenutnim dešavanjima, ovo je izuzetno postignuće koje je zagrejalo srca mnogih entuzijasta.
Uspeh ovog izdanja donekle se može objasniti i rešenjem naslovne strane, koju je u prilično prepoznatljivom stilu dizajnirao Kris Ver, autor koji je dugo godina bio aktivan na sceni alternativnog stripa i koji je zahvaljujući prestižnim nagradama u Americi i Britaniji brzo dospeo u žižu interesovanja šire publike, koja je očigledno počela da grabi svako izdanje s njegovim potpisom. U svakom slučaju, u pitanju je zanimljiv slučaj da savremeni „klasik“ pomaže jednom istinskom klasiku iz vremena kada je strip bio tek u začetku.
Strip Krazy Kat (kod nas prevođen i kao Maca Šiza), autora Džordža Herimana, spada među najznačajnija ostvarenja nastala u okviru medija-priče u slikama. Strip se pojavljivao u američkim dnevnim novinama od 1913. do 1944. godine i uprkos tome što je bio relativno zapažen u doba Prvog svetskog rata, nikada nije ostvario komercijalni uspeh. Krazy Kat deluje avangardno čak i danas, s obzirom na to da je autor, pored najbolje tradicije novinske ilustracije, bio inspirisan i „primitivnom“ umetnošću svojih prijatelja Indijanaca iz Arizone, u čije je mesečarske predele i smestio radnju stripa. Ono što je neobično u ovim storijama jeste to da su nastale iz sasvim nadrealnog sižea u kojem je mačka Krazy Kat, glavni junak stripa, zaljubljena u miša koji je pak prezire i gađa ciglom, što ona shvata kao znak ljubavi. Da stvar bude čudnija, tu je i policajac, u liku psa, koji pak voli mačku i redovno hapsi miša. Pri tom valja reći da je fabula ovih stripova ponekad toliko iščašena (što je sve nadopunjeno jezičkim akrobacijama koje strip čine gotovo neprevodivim) da je većina prosečnih čitalaca bila zbunjena. Poznato je da je ovaj strip izluđivao urednike u predratnim listovima, a jedini razlog što se izlaženje nastavilo verovatno leži u tome što je to bio omiljeni strip velikog novinskog mogula Vilijema Randolfa Hersta. Teško je dokučiti kako je Herst, omražen zbog svog konzervativizma, bio sklon delu autora koji je prednjačio u jednom slobodnom, avangardnom poimanju popularne umetnosti. Bilo kako bilo, Krazy Kat je izvršio uticaj na čitavu generaciju strip crtača u Americi, ali i stekao obožavaoce među imenima kao što su Pablo Pikaso, Volt Dizni, Ernest Hemingvej ili T.S. Eliot. Pored toga, zanimljivo je i da je Heriman bio potomak mulata i da je u vremenu kada su rasne predrasude držale „obojene“ umetnike daleko od javne scene bio prisiljen da prikriva svoje afroameričko poreklo.
U svakom slučaju, gotovo svaka generacija čitaoca ponovo otkriva Herimanov rad, razasut na hiljadama stranica prašnjavih novinskih izdanja s početka dvadesetog veka. Reprint kompletnog opusa dosad još niko nije uspeo da objavi, a čak i najnovije Fantagrafiksovo izdanje sa Krazy Kat stripovima iz godišta 1925-1926. predstavlja nastavak serije reprinta koju su započeli drugi izdavači. Time se legenda o ovom nesvakidašnjem stripu produžava i u novo stoleće…
U Beogradu je medijsku i javnu pažnju okupiralo Narodno pozorište, pa se ne primećuje da ostala pozorišta ove sezone imaju po jednu do dve premijere, a to je tačan pokazatelj položaja kulture u ovoj Srbiji
Emisija „Ode ponedeljak“ Dejana Cukića skinuta je sa programa Radija 202 zato što je ovaj muzičar odnedavno u penziji
Upravni odbor je odlučio da ne produži ugovore za tri emisije rađene kao inostrane franšize kako bi napravio mesta za nove projekte, dok Vladimir Kecmanović više neće uređivati Kulturno-umetnički program
U Muzeju devedesetih izložba logotipa i vizuelnih identiteta Jugoslavije „Yugo.logo“ vraća u vreme kad je dizajn oblikovao svakodnevnicu
„Mala Frida“ je četvrta premijera Malog pozorišta „Duško Radović“ ove sezone. Ostala beogradska pozorišta su realizovala jednu do dve
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
