Povratak Mace Šize
Autor George Herriman; izdavač Fantagraphics books, SAD
U vremenu novih tehnologija i interneta, koji odvlače pažnju publike od „tradicionalnih“ medija kao što je strip, knjiga reprinta strip tabli nastalih početkom dvadesetog veka može biti vrlo rizičan potez za izdavačku kuću. Međutim, nedavno objavljena zbirka reprinta stripa Krazy Kat, pod nazivom Krazy and Ignatz, koju je objavila američka izdavačka kuća Fantagrafiks buks (Fantagraphics Books), dosad je svakako najuspešnije izdanje posvećeno ovom klasičnom ostvarenju. Pod uspehom se podrazumeva niz izuzetno povoljnih članaka u „velikoj“ štampi, tako da je čak i „San Francisko kronikl“, jedan od najznačajnijih dnevnika u zemlji, objavio recenziju preko cele stranice velikog formata ovih novina i to u vidu strip-komentara čiji je autor Kris Lenier. Takođe, prvi tiraž monografije gotovo je planuo za svega nekoliko meseci. Kad je reč o kulturi, na tržištu, čija je pažnja skoro isključivo okrenuta trenutnim dešavanjima, ovo je izuzetno postignuće koje je zagrejalo srca mnogih entuzijasta.
Uspeh ovog izdanja donekle se može objasniti i rešenjem naslovne strane, koju je u prilično prepoznatljivom stilu dizajnirao Kris Ver, autor koji je dugo godina bio aktivan na sceni alternativnog stripa i koji je zahvaljujući prestižnim nagradama u Americi i Britaniji brzo dospeo u žižu interesovanja šire publike, koja je očigledno počela da grabi svako izdanje s njegovim potpisom. U svakom slučaju, u pitanju je zanimljiv slučaj da savremeni „klasik“ pomaže jednom istinskom klasiku iz vremena kada je strip bio tek u začetku.
Strip Krazy Kat (kod nas prevođen i kao Maca Šiza), autora Džordža Herimana, spada među najznačajnija ostvarenja nastala u okviru medija-priče u slikama. Strip se pojavljivao u američkim dnevnim novinama od 1913. do 1944. godine i uprkos tome što je bio relativno zapažen u doba Prvog svetskog rata, nikada nije ostvario komercijalni uspeh. Krazy Kat deluje avangardno čak i danas, s obzirom na to da je autor, pored najbolje tradicije novinske ilustracije, bio inspirisan i „primitivnom“ umetnošću svojih prijatelja Indijanaca iz Arizone, u čije je mesečarske predele i smestio radnju stripa. Ono što je neobično u ovim storijama jeste to da su nastale iz sasvim nadrealnog sižea u kojem je mačka Krazy Kat, glavni junak stripa, zaljubljena u miša koji je pak prezire i gađa ciglom, što ona shvata kao znak ljubavi. Da stvar bude čudnija, tu je i policajac, u liku psa, koji pak voli mačku i redovno hapsi miša. Pri tom valja reći da je fabula ovih stripova ponekad toliko iščašena (što je sve nadopunjeno jezičkim akrobacijama koje strip čine gotovo neprevodivim) da je većina prosečnih čitalaca bila zbunjena. Poznato je da je ovaj strip izluđivao urednike u predratnim listovima, a jedini razlog što se izlaženje nastavilo verovatno leži u tome što je to bio omiljeni strip velikog novinskog mogula Vilijema Randolfa Hersta. Teško je dokučiti kako je Herst, omražen zbog svog konzervativizma, bio sklon delu autora koji je prednjačio u jednom slobodnom, avangardnom poimanju popularne umetnosti. Bilo kako bilo, Krazy Kat je izvršio uticaj na čitavu generaciju strip crtača u Americi, ali i stekao obožavaoce među imenima kao što su Pablo Pikaso, Volt Dizni, Ernest Hemingvej ili T.S. Eliot. Pored toga, zanimljivo je i da je Heriman bio potomak mulata i da je u vremenu kada su rasne predrasude držale „obojene“ umetnike daleko od javne scene bio prisiljen da prikriva svoje afroameričko poreklo.
U svakom slučaju, gotovo svaka generacija čitaoca ponovo otkriva Herimanov rad, razasut na hiljadama stranica prašnjavih novinskih izdanja s početka dvadesetog veka. Reprint kompletnog opusa dosad još niko nije uspeo da objavi, a čak i najnovije Fantagrafiksovo izdanje sa Krazy Kat stripovima iz godišta 1925-1926. predstavlja nastavak serije reprinta koju su započeli drugi izdavači. Time se legenda o ovom nesvakidašnjem stripu produžava i u novo stoleće…
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
