Povratak Mace Šize
Autor George Herriman; izdavač Fantagraphics books, SAD
U vremenu novih tehnologija i interneta, koji odvlače pažnju publike od „tradicionalnih“ medija kao što je strip, knjiga reprinta strip tabli nastalih početkom dvadesetog veka može biti vrlo rizičan potez za izdavačku kuću. Međutim, nedavno objavljena zbirka reprinta stripa Krazy Kat, pod nazivom Krazy and Ignatz, koju je objavila američka izdavačka kuća Fantagrafiks buks (Fantagraphics Books), dosad je svakako najuspešnije izdanje posvećeno ovom klasičnom ostvarenju. Pod uspehom se podrazumeva niz izuzetno povoljnih članaka u „velikoj“ štampi, tako da je čak i „San Francisko kronikl“, jedan od najznačajnijih dnevnika u zemlji, objavio recenziju preko cele stranice velikog formata ovih novina i to u vidu strip-komentara čiji je autor Kris Lenier. Takođe, prvi tiraž monografije gotovo je planuo za svega nekoliko meseci. Kad je reč o kulturi, na tržištu, čija je pažnja skoro isključivo okrenuta trenutnim dešavanjima, ovo je izuzetno postignuće koje je zagrejalo srca mnogih entuzijasta.
Uspeh ovog izdanja donekle se može objasniti i rešenjem naslovne strane, koju je u prilično prepoznatljivom stilu dizajnirao Kris Ver, autor koji je dugo godina bio aktivan na sceni alternativnog stripa i koji je zahvaljujući prestižnim nagradama u Americi i Britaniji brzo dospeo u žižu interesovanja šire publike, koja je očigledno počela da grabi svako izdanje s njegovim potpisom. U svakom slučaju, u pitanju je zanimljiv slučaj da savremeni „klasik“ pomaže jednom istinskom klasiku iz vremena kada je strip bio tek u začetku.
Strip Krazy Kat (kod nas prevođen i kao Maca Šiza), autora Džordža Herimana, spada među najznačajnija ostvarenja nastala u okviru medija-priče u slikama. Strip se pojavljivao u američkim dnevnim novinama od 1913. do 1944. godine i uprkos tome što je bio relativno zapažen u doba Prvog svetskog rata, nikada nije ostvario komercijalni uspeh. Krazy Kat deluje avangardno čak i danas, s obzirom na to da je autor, pored najbolje tradicije novinske ilustracije, bio inspirisan i „primitivnom“ umetnošću svojih prijatelja Indijanaca iz Arizone, u čije je mesečarske predele i smestio radnju stripa. Ono što je neobično u ovim storijama jeste to da su nastale iz sasvim nadrealnog sižea u kojem je mačka Krazy Kat, glavni junak stripa, zaljubljena u miša koji je pak prezire i gađa ciglom, što ona shvata kao znak ljubavi. Da stvar bude čudnija, tu je i policajac, u liku psa, koji pak voli mačku i redovno hapsi miša. Pri tom valja reći da je fabula ovih stripova ponekad toliko iščašena (što je sve nadopunjeno jezičkim akrobacijama koje strip čine gotovo neprevodivim) da je većina prosečnih čitalaca bila zbunjena. Poznato je da je ovaj strip izluđivao urednike u predratnim listovima, a jedini razlog što se izlaženje nastavilo verovatno leži u tome što je to bio omiljeni strip velikog novinskog mogula Vilijema Randolfa Hersta. Teško je dokučiti kako je Herst, omražen zbog svog konzervativizma, bio sklon delu autora koji je prednjačio u jednom slobodnom, avangardnom poimanju popularne umetnosti. Bilo kako bilo, Krazy Kat je izvršio uticaj na čitavu generaciju strip crtača u Americi, ali i stekao obožavaoce među imenima kao što su Pablo Pikaso, Volt Dizni, Ernest Hemingvej ili T.S. Eliot. Pored toga, zanimljivo je i da je Heriman bio potomak mulata i da je u vremenu kada su rasne predrasude držale „obojene“ umetnike daleko od javne scene bio prisiljen da prikriva svoje afroameričko poreklo.
U svakom slučaju, gotovo svaka generacija čitaoca ponovo otkriva Herimanov rad, razasut na hiljadama stranica prašnjavih novinskih izdanja s početka dvadesetog veka. Reprint kompletnog opusa dosad još niko nije uspeo da objavi, a čak i najnovije Fantagrafiksovo izdanje sa Krazy Kat stripovima iz godišta 1925-1926. predstavlja nastavak serije reprinta koju su započeli drugi izdavači. Time se legenda o ovom nesvakidašnjem stripu produžava i u novo stoleće…
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
