Jedna dobra varnica

Suze u očima
Prekrivaju lice
Iako te volim
Moram da idem

(Buč Kesidi, “Suze u očima”)

Grupa Buč Kesidi verovatno je naš najuspešniji izvozni muzički proizvod posle mnogo vremena. Taj izvoz vodi, doduše, pre svega u bratske republike nekadašnje nam zajedničke domovine, ali uvek uz pomisao kako ove momke samo tek jedan trzaj vasione deli od evropskog i svetskog uspeha. Pa dobro, po čemu su Buč Kesidi uopšte toliko izuzetni? Po tome što izgledaju i zvuče kao da im je stalo i da mogu, vodeći nas kroz svoju beskrajnu žurku, u čijim se zakucima odigravaju prave male ljubavne drame. Obratite pažnju – naglasak je na ljubavi.

Mada se upravo objavljeni album grupe Buč Kesidi Moderne veze hronološki smatra njihovim trećim albumom – pre njega idu Posesivno–ospulsivni hospul (2016) i Euforija (2019) – u psihološkom smislu on je i za grupu i za javnost zapravo onaj ukleti drugi album koji simbolizuje situaciju u karijeri kad je nejasno kako ponoviti senzacionalni uspeh prethodnog izdanja, a kreativno zakoračiti dalje. Tim pre što je od njega prošlo više od pet godina i cela jedna pandemija. U međvremenu se, dakle, promenio čitav jedan svet.

Deceniju i nešto od nastanka benda, Luka Racić i Zoran Zarubica danas komotno mogu da otresu zvezdanu prašinu sa šljaštećih odela i upute se u kakav god impozantan regionalni koncertni prostor, sa svešću da će ga ispuniti do samog vrha – iako im isprva nisu bile nepoznate ni one mnogo manje izvikane muzičke sale. Evo, recimo, dobrog primera kako je teklo njihovo uspinjanje do statusa domaćih superstarova. U Domu omladine Beograda, Buč Kesidi 2016. godine krenuli su krajnje skromno, besplatnim nastupom na Platou Milana Mladenovića, u okviru serijala “Koncerti na Zidiću”. Ubrzo potom, sa Ljubičicama su junački podelili termin uživo u Klubu Doma omladine, da bi već u sledećoj fazi dve večeri uzastopce rasprodali reprezentativnu Amerikanu. Na festivalu Egzit – iako su odmah svirali na Glavnoj bini – najpre je to bilo na samom startu programa 2019, u osam sati uveče, da bi već sledećeg puta dobili zasluženi status jedne od glavnih zvezda na otvaranju 2021. godine.

Razmere uspeha grupe Buč Kesidi na bivšem jugoslovenskom prostoru zaista se graniče sa mladalačkom euforijom i mogu se pratiti po njihovoj koncertnoj delatnosti u poslednjih nekoliko godina. Ne samo da su nastupali u svim većim gradovima i na festivalima na ovom području, nego su punili i stadione kao što su Tašmajdan ili Šalata. Konačno, u međuvremenu su objavili i poseban film pod nazivom Euforija uživo, kao i ceo nastup sa Taša.

Pametnom dosta.

Ali, ako do sada još niste čuli za ova dva fantastična momka i ne znate napamet barem nekoliko pesama sa njihovog prethodnog, fabuloznog izdanja Euforija, onda mora biti da ste period između dve ploče proveli u totalnoj slušnoj izolaciji, možda u nekoj naučnoj stanici na Antarktiku, ili u kišnim šumama Amazonije. Ili je to bilo onih sedam godina na Tibetu ili šta god.

E sad, album Moderne veze veoma je dobar nastavak remek-dela kakvo je Euforija, srodne tematike pritom, to jest one ustreptale tinejdžerske potrage za zaljubljenošću subotom uveče i nedeljom ujutru. Njegov osnovni motiv zapravo je dešavanje ljubavi u svakodnevnim okvirima, bednim i glamuroznim u isti mah. Mada Buč Kesidi idu jednim davnim tragom Idola, prava istina jeste da ovakvu grupu mi dosad nismo imali nikada. Njihova elektronika starinskog kova, obogaćena raznim prirodnim instrumentima poput akustične gitare – priča je za sebe. Ono što su francuski Air učinili sa muzikom Kraftwerka, Fransoaz Ardi, Žan-Mišela Žara i Joy Division, to isto, ali skroz drugačije – sa svojim izborom uticaja – rade Buč Kesidi nekoliko decenija kasnije. Polet njihovog lično protumačenog novog talasa na sasvim autentičan način, iščašenost grupe Jarboli, slavljenje klasika poput Alphavillea, novog romantizma, te generalno elektropopa osamdesetih, ali i Bitlsa – uobličava ovu neutaživu omladinsku volju za ljubavlju koju su Buč Kesidi osetili, proživeli i usvojili kao svoj lični amblem.

Kada, na primer, čujete pesmu “Posle plakanja”, sa opominjućim refrenom: “Nema povratka, nema kajanja”, znate da je pravi naslednik legendarnog hita “Nema ljubavi u klubu” definitivno rođen. Ili kada uletite u sanjarsku i u isti mah frenetičnu “Trebaš mi”, osetite se kao svaki unezvereni omladinac koji se bori s potrebom da izrazi potresnu čežnju čitave svoje generacije. Prava ekspertiza pogrešnog ljubavnog odnosa koji se raspada, sa koje god strane da se u njega, odnosno tačnije iz njega, uperi pogled.

A jeste li spremni za “Skupi snagu” i za ono mračno krilo tuge što vreba ispod groznice vikend-izlaska? Ovde se radi o uvidu u jednu od modernih veza, gotovo iz perspektive antičkog hora, koji zabrinuto savetuje devojku podsećanjem na to koliko ju je već puta njen voljeni povredio: “Pripremi se jer boleće”. Ili što Nil Jang onomad reče: “Iskrenost boli, ali muza nema savest”. Zato je izvanredna “Curimo po asfaltu” omamljujuća zvučna odiseja po vintage zvuku iz budućnosti. Kakva slika iz naslova, kao kad hodaš i osećaš da si utonuo u svoje srce, a tvoja nekadašnja voljena udaljava se od tebe vasionom sačinjenom od zbira mehaničkih radnji u koji se pretvorila nekadašnja strast. Ili perfektna minijatura “Suze u očima” – u redu, sve numere sa albuma Moderne veze imaju fascinantan početak, ali ovaj stvarno razvaljuje. Reč je o horskoj apoteozi suza u očima “koje polivaju lice” – sećate se sigurno kako to izgleda u gorčini ranih jada – i već je viđena za pevanje uglas na koncertima koji dolaze.

Ali, “Tužne ljubavi” su ona pesma po kojoj će ova ploča biti zapamćena: u njoj su sadržane sve osobine koje Buč Kesidi čine izuzetnom pojavom – povišena emotivnost, zarazna melodija, briljantan stil. Osećanja ovde pokreće slučajni susret na ulici, dok stihovi opisuju čežnju za osobom i strah od neuspeha – i već uspevamo da prepoznamo sebe u tom filmu, što je čarolija koju samo veliki autori umeju da izvedu. Plesni ritam prati životni vrtlog sa kojim se borimo da se ne bismo udavili. Refren se utiskuje u grudi. Kao i sve njihove najbolje pesme, i ova čini da se osećamo kao da se baš nama svakog trenutka može desiti nešto naročito, što će nas zauvek promeniti, a krije se pod imenom ljubavi, makar i tužne.

Sve teme ove grupe mogu se zato svesti na sledeće: žudnju za životom, za onom jednom dobrom varnicom. I onda nam postaje jasno zašto su Buč Kesidi tako masovno popularni i šta su Moderne veze? Perfektna pop melodrama.