Hromirani snovi

Godina 2023. bila je uzbudljiva za fanove legendarnog kanadskog kantautora Nila Janga (r. 1945), koji je objavio čak tri različita izdanja: prvo se letos pojavio njegov čuveni “izgubljeni” album Chrome Dreams (Reprise), originalno spreman da vidi svetlo dana još 1977, potom odličan koncertni Odeon Budokan, snimljen iste te godine, da bi nas pre neki dan iznenadio sasvim novi, dirljivi Before and After (Reprise), na kome je u svedenom akustičnom obliku Jang ponudio 13 starih pesama za koje veruje da zaslužuju veću pažnju, kao i da ponešto objašnjavaju o njegovom životu – čineći alternativni produžetak svojevremeno vrlo uspešnog MTV Unplugged (1993).

Koliko god bio star, album Chrome Dreams privlači najveću pažnju u ovom nizu zbog svog statusa “tajnog remek-dela”. Nil Jang ga je spremio za izdavanje sa gotovim grafičkim rešenjem omota odmah pošto je kompletiran februara 1977. Bila je napravljena i kopija acetata, kasnije decenijama umnožavana kao butleg. Ni sad nije sasvim jasno zbog čega je stopirao izdavanje ove ploče, ali ona se priključila nizu koji čini nekoliko sličnih projekata od kojih je odustao u poslednjem trenutku, da bi se za njega pripremljene stvari kasnije pojavile na drugim ostvarenjima (pre svega inferiornom American Stars ‘n Bars iz 1977, te Comes A Time 1978. i Rust Never Sleeps 1979). Takva je bila i sudbina albuma Homegrown (snimljen 1975, objavljen tek 2020, vidi “Vreme” 1541, D. Ambrozić: “Sedeljka za brodolomca” ) i Hitchhiker (snimljen 1976, objavljen tek 2017, vidi “Vreme” 1542, D. Ambrozić: “Autostoperski vodič kroz Ameriku”) – o njima se jednako dugo pričalo kao “tajnim remek-delima”, ali se posle nedavnog izdavanja ustanovilo da su u pitanju “samo” odlične ploče, što značajno doprinose Nilovom životopisu, no koje ne bi suštinski promenile njegov javni profil da su se onomad ipak pojavile. Za kritiku i fanove ostalo je otvoreno pitanje: da li je mit o izgubljenom blagu u Jangovim fiokama ipak bio samo mit?

Posle pomnog preslušavanja, jasno je da bi zapravo Chrome Dreams najpre mogao biti to veliko Jangovo “career changing” remek-delo, koje nikad nismo čuli. Paradoksalno je da su nam sve pesme koje ga čine zapravo poznate sa kasnijih ploča, za razliku od projekata Homegrown i Hitchhiker, gde je bilo i potpuno nepoznatih kompozicija, ali to ne umanjuje magiju sada kompletiranog albuma. Zato izbor numera na njemu funkcioniše kao “best of” najboljih Jangovih trenutaka iz druge polovine sedamdesetih. Tajming očekivanog, a neostvarenog pojavljivanja pokazuje da bi uspešno premostio očiglednu rupu u Jangovom opusu koja postoji od 1975. kad mu je izašao poslednji zaista dobar LP, električni Zuma, do 1978. kad se pojavio sledeći kvalitetan proizvod, umekšani Comes A Time, umnogome mu spasavajući pomalo poljuljanu tržišnu vrednost, kroz preslikavanje hiper-uspele country–folk formule što ga je proslavila na Harvest (1972). Suočeni sa ovom izgubljenom karikom, možemo biti sigurni da bi Chrome Dreams dao sveže ubrzanje njegovoj karijeri, te joj svakako ne bi bilo potrebno nikakvo revitalizovanje, samo da je ikad bio objavljen.

Chrome Dreams u svom punom obliku donosi konačnu revalorizaciju nekih njegovih pesama za koje svi znamo da su među najboljima koje je napisao. One ovde napokon bivaju tretirane kao velike i važne zahvaljujući udarnim pozicijama na ovom albumu – dosad su bile poznate samo kao “kultne” stvari umetnute u neke kasnije, često nedorečene ploče, potpuno van originalnog konteksta u kome ih tek sad vidimo. To se posebno odnosi na čulno egzaltirani početak koji čini niz Pocahontas, Will to Love, Star of Bethlehem i Like a Hurricane, kao i na spektakularni kraj sa Powderfinger i Look Out for My Love. Zajednička čarolija je neporeciva. Postavljene na noseća mesta, u prirodnijim aranžmanima, prvi put povezane, one blistaju sjajem velikih iskaza jedinstvenog pesnika sa gitarom, konačno priznate kao vrhunac rok-kantautorstva. I to prepoznavanje njihovog sudbinskog značaja revolucionarna je novost koju donosi Chrome Dreams.

U pitanju su vododelnice u Jangovoj karijeri: elektrifikovana epopeja Like a Hurricane jedna je od njegovih najslavnijih, autobiografska Will to Love jedna od njegovih najčulnijih i najčudnijih, poeme o nevinosti Pocahontas i Powderfinger spadaju u vestern legende koje je Jang sa uspehom tretirao kao deo hipi mitologije, kranje lična Stringman još jedna je izuzetna akustičarska vinjeta po kojima je postao poznat, efektno jednostavna Sedan Delivery uspeli je ulični tvrdi rok, dok je dilemama i potragom za sobom puna Look Out for My Love – ona velika ljubavna pesma za kraj svakog presudno važnog dela. Verodostojna produkcija čini da sve snimljeno i dalje zvuči moderno. Svi sastojci da Chrome Dreams bude album koga ćemo pamtiti su tu!

ALTERNATIVNA ISTORIJA SEDAMDESETIH

Tri stvari su se desile početkom 1970-ih u životu Nila Janga: izdao je Harvest, svoj najuspešniji album svih vremena, za koji nije imao očekivani nastavak; našao se u turbulentnoj romantičnoj vezi sa glumicom Keri Snodgres, inspiracijom za mnoge kompozicije; shvatio je da oko njega nestaju najbliži prijatelji, što umirući od overdose–a, što gubeći svoj put iz mnogo prozaičnijih materijalnih razloga. Dodajmo na to povremene epileptične napade koji su pretili da mu unište karijeru, kao i opterećenje hendikepiranošću tek rođenog prvog sina… Uz ove privatne detalje, i opšta nesigurnost post-hipi perioda činila je kontekst u kome treba posmatrati njegovu neodlučnost, te snimanje pa povlačenje celih ploča – čemu nema pandana u istoriji rok diskografije.

Sa ova tri konačno objavljena “izgubljena” albuma, možemo prvi put da rekonstruišemo diskografiju Nila Janga iz 1970-ih – onakvu kakva je trebalo da bude posle multi-zlatnog Harvest (februar 1972), što ga je proslavio širom sveta. Da je bilo hrabrosti, posle njega bi se odmah pojavio Jangov mračni vrhunac Tonight’s the Night (snimljen septembra 1973, moguće objavljivanje decembra 1973, umesto juna 1975. kad se stvarno pojavio), i ne bi bilo nikakve potrebe da se te iste godine pojavi traljavi koncertni Time Fades Away, sa potpuno novim numerama, od kojih je možda samo jedna kasnije zaživela. Potresno svedočanstvo iz prve ruke pod imenom Tonight’s the Night govori o propasti hipi snova i stradanju nevinih idealista, kao do bola iskrena crna antiteza umivenom Harvest. Da ga je odmah objavio, Nil bi još tad bio priznat kao moralna veličina i beskompromisni umetnik koji objavljuje ono što želi, onda kad mu je to važno, jer mu diktat diskografske industrije ništa ne znači.

Usledila bi trilogija On the Beach (jul 1974), Homegrown (snimljen januara 1975, moguće objavljivanje aprila 1975) i Zuma (novembar 1975). Prva dva bi se na intiman način bavila lutanjima nekadašnjih hipika opisujući realnosti njihovog duhovnog rasula, bračne i druge ljubavne probleme, dok bi potom ekspresno snimljeni bučni treći namerno otišao u hard rok mistiku, da tamo nađe konačno utočište. Ova celina bi dokumentovala period letargije pune patnje zbog nestanka mnogih najbližih. Kladimo se da je odlazak Keri Snodgres imao sa tim neke veze.

Potom bi se u brzom ritmu pojavila dva donedavno nepoznata projekta: akustični Hitchhiker (snimljen avgusta 1976, moguće objavljivanje novembra 1976) i rokerski Chrome Dreams (snimljen februara 1977, moguće objavljivanje maja 1977). Oba su prožeta nadom kakve dugo nije bilo u Jangovim kompozicijama i samim tim otvaraju novo poglavlje u njegovoj karijeri. Ne prestajući da se sučeljava sa sobom, ne odustajući od ličnog društvenog angažmana, on je ponovo našao iskru radosti u svakodnevnom životu i snagu da se odupre iskušenjima. Kladimo se da je dolazak buduće supruge Pegi Morton imao sa tim neke veze.

Deceniju bi onda prirodno zaokružile ploče koje su se tad i pojavile: jedino što bi umesto nevažne kolažne American Stars ‘n Bars (jun 1977) i nedovršenog folk projekta Oceanside/Countryside (iste godine, nikad objavljen, poslužio kao priprema za sledeći album), dobili očekivani komercijalni bingo sa country–folk Comes a Time (oktobar 1978) i potonjim rokenrol autorskim trijumfom Rust Never Sleeps (jun 1979), posle koga je Nil Jang postao priznat kao kantautor od istorijskog značaja, više ne samo povezan sa hipi kontrakulturom.

NEŠTO ŠTO NOSIM SA SOBOM

Koliko god ovaj potpisnik smatrao Tonight’s the Night jednim od najboljih rok izdanja ikada, poštovao Harvest ili voleo On the Beach i Zumu – suočen sa Chrome Dreams, mora da prizna kako je na ovom albumu Nil Jang uspeo da ostvari nemoguće: snimio je pitku, komunikativnu hard rok priču ipak ostajući u svom svetu, koji se uvek neumitno vrti oko lomova srca. Za razliku od prethodno pomenutih ploča, ova nema mrak u svojoj dubini, već sadrži jednu slatku gorčinu što tako puno govori o fonu vremena u kome je nastala, dopuštajući da je svetlo na kraju tunela ipak moguće. Optimistička po stilu, mada ne uvek i po sadržaju, Chrome Dreams dokazuje kako je Nil Jang, a sa njim i cela hipi ekipa, ipak našla dostojanstven izlaz iz raspada sedamdesetih. Već zbog toga ploča bi bila hit.

Ko zna, možda bi Chrome Dreams pretvorio Nila Janga u mainstream zvezdu ili bar muzičara koji bi postao vidljiv najširim narodnim masama. Sa druge strane – šta će mu to kad je i ovako ostao upisan u istoriju, cenjen baš zato što je uvek bio samo svoj. Makar krio neke od svojih najboljih ploča od nas.