Heroji su umorni

Nakon premijere i ovacija u Kanu, u svetske i srpske bioskope stigao je dugoočekivani akcioni spektakl Furioza: Pobesneli Maks saga, prvi film iz ovog dugovečnog serijala u kome je lik Maksa Rokatanskog sveden na fusnotu i pojavljivanje od svega nekoliko sekundi, i to s leđa (“glumi” ga Džejkob Tomuri, dubler Toma Hardija iz Autoputa besa). Radnja novog filma smeštena je dvadesetak godina pre događaja opisanih u Autoputu besa, tako da je ovo prvi prednastavak u serijalu, a fokusu je lik mlade Furioze koja ovoga puta treba da se izbori sa čak dva tiranina: Dementusom (Kris Hemsvort) i Besmrtnim Džoom (Laši Hjum).

foto: promo

Serijal Pobesneli Maks je fenomen koji se ističe po svom kvalitetu i činjenici da je sve dosadašnje delove režirao jedan čovek: australijski filmski vizionar Džordž Miler. Prvi deo je 1979. godine neočekivano postao veliki, veliki hit u čitavom svetu, nakon čega su, relativno brzo jedan za drugim, usledila dva nastavka: Pobesneli Maks 2: Drumski ratnik (1981) i Pobesneli Maks 3 (1985, film koji je Miler režirao zajedno sa svojim proverenim saradnikom Džordžom Ogilvijem). Prva dva dela su opčinila milione, od Mela Gibsona načinila svetsku zvezdu, prokrčila put i drugim ostvarenjima australijskog novog talasa, a i dan-danas se odlično kotiraju na svim listama najboljih postapokaliptičnih filmova. Treći deo, u kome se Gibosnu ispred kamere pridružila popularna pevačica Tina Tarner, nije bio uspešan i hvaljen kao prethodnici, ali je s vremenom i on uspeo da se izbori za svoje mesto i “popravi utisak”.

Miler je 2015. godine, posle tridesetogodišnje pauze, publici predstavio četvrti deo svoje sage. U filmu Pobesneli Maks: Autoput besa glavne uloge poverene su Tomu Hardiju (koji je zamenio Gibsona) i Šarliz Teron (koja glumi Furiozu, akcionu heroinu koja je u ovom nastavku po značaju parirala Maksu, a neki kažu i da ga je nadmašila, pa čak i zasenila). Četvrti deo je postao veliki globalni hit, odlično ga je ocenila i kritika (uz to je osvojio i nekoliko Oskara), što je, naravno, Milera navelo da razmišlja o nastavku ili, konkretnije, o prednastavku, u kome će publici predstaviti Furiozinu životnu priču. Posle silinih odlaganja i prestrojavanja u hodu, nova Furioza je stigla u bioskope. Nažalost, u pitanju je prvi film iz sage koji se ne može nazvati odličnim i/ili inovativnim, već je u pitanju puko prepakivanje onoga što smo gotovo deceniju ranije videli u Autoputu besa. Ispostavilo se da Furiozi nije ni bio potreban film koji će se baviti njenom prošlošću. Sve ono što je trebalo da znamo već je rečeno u Autoputu besa.

Furioza je spektakl od dva i po sata koji, što je novitet za serijal, nikuda ne žuri. Svi dosadašnji filmovi su narativno veoma ekonomični, praznog hoda i razvlačenja u njima nema. Ovoga puta nije tako. Uvodni deo novog filma, u kome je Furioza devojčica, traje pun sat, i ako ćemo iskreno, nije nešto preterano zanimljiv. Tek onda se, konačno, pojavljuje glavna zvezda – Anja Tejlor Džoj – koja je zamenila Šarliz Teron u ulozi neustrašive heroine. Problem nije samo u tome što mlada glumica fizički nimalo ne podseća na stariju, mada i to smeta, već što Anja Tejlor Džoj nije ubedljiva kao akciona junakinja. Tejlor Džoj je poznata po glavnim ulogama u hvaljenim hororima Veštica, Podeljen, Meni i Prošle noći u Sohou, u kojima je bila svoja na svome, dok je svetsku slavu stekla serijom Damin gambit. Zanimljiva je to mlada glumica, ne bez talenta i kvaliteta, ali uloga Furioze nije bila za nju – tako da se odsustvo Šarliz Teron bolno oseća i uzima svoj danak. Mada, ako ćemo iskreno, pogrešan odabir glavne glumice nije jedini problem novog Milerovog filma. A nije ni najveći. Pored nepotrebnog uvodnog sata koji narušava ritam filma, tu su i druge nedaće.

Svaki Pobesneli Maks je nudio nešto novo, transformisao je serijal, ne samo u narativnom već i u vizuelnom pogledu. Svaki je bio revolucija. Furioza je u svojoj suštini kopija Auto–puta besa, nema u novom filmu ničega što nismo već videli u prošlom, s tim da je u prošlom sve to mnogo bolje. Furioza nije napredak i nadogradnja, već još jedan krug poznatom stazom, uz to znatno manje prijatan nego što nas je Miler navikao. Ne, nije u pitanju debakl, ima tu šta da se voli i gleda na velikom, što većem platnu, ali kada se sve sabere i oduzme, Furioza jeste vidan posrtaj, film koji po svom dometu ne može da parira prethodicima, pa čak i dosad najslabijoj karici – trećem delu. Paradoksalno, čak su i specijalni efekti bolji u prethodnom filmu (ne shvatam kako je to uopšte moguće imajući u vidu da je tehnologija znatno napredovala, ali eto, i to se dogodilo).

Furioza ostavlja utisak filma čiji autori nisu dovoljno promislili o svim ključnim aspektima pre nego što su ušli u snimanje. Naravno, prst pre svega treba uperiti u Milera, ali imajući u vidu sve radosti koje nam je priredio prethodnih decenija, a i njegove poodmakle godine, ne treba biti previše kivan. Uz nešto malo više pameti i planiranja, ovo je mogao biti znatno bolji film, ali ispalo je tako kako jeste. Gde je krenulo po zlu? To sada i nije toliko bitno. Očigledno je da se Milerov “pobeseneli zlatni niz” prekinuo, te da je Furioza prvi neuspeh u serijalu, možda ne toliko kada govorimo o oceni kritike (svetski kritičari su uglavnom bili veoma blagi prema ovom filmu), već kad se sve svede na ono što je za skup spektakl poput ovog i najvažnije – a to je izveštaj sa blagajni. Furioza je u svetskim bioskopima krenula ne baš sjajno, sa svega 25,5 zarađenih miliona dolara u SAD za prva četiri dana prikazivanja (Autoput besa je za tri dana inkasirao 45 miliona, i to pre devet godina), što sve govori da će ovo – bar privremeno – staviti tačku na serijal, te da se verovatnoća da Miler režira još jedan nastavak svela na minimum. Možda je tako i bolje. Pobesneli Maks će se pre ili kasnije vratiti, a isto važi i za Furiozu. Legende, uostalom, nikada ne umiru.