Dvadeset godina rada, izdavačka kuća „Heliks“ obeležava Festivalom savremene skandinavske književnosti predstavljajući autore koji spajaju književnost i nauku, pričajući o antropocenu – našem dobu
Izdavačka kuća „Heliks“ izdvaja se po naučnopopularnim knjigama, koje nisu česte među ovdašnjim izdavačima. Osnovana je pre 20 godina u Smederevu, a jubilej obeležava dvodnevnim Festivalom savremene skandinavske književnosti, 19. i 20. avgusta u Beogradu, u galeriji Artget Kulturnog centra, i u Štrik kafe knjižari.
Festival je deo projekta dugačkog naslova Svet u kojem živimo i svet koji ostavljamo za sobom: suočavanje sa antropocenom. Cilj ovog projekta je da pomoću knjiga prevedenih sa osam manjih jezika koje se bave naukom, predstavi odraze nauke u savremenoj evropskoj književnosti, s posebnim akcentom na antropocen.
Dva skandinavska romana
Kako za „Vreme“ objašnjava urednica „Heliksa“ Katarina Ješić, fokus Festivala savremene skandinavske književnosti su „dva izuzetna skandinavska romana – Daning–Krugerov efekat švedskog autora Andresa Stupendala, koji je gost festivala, i Nasloni svoju usamljenost, polako, na moju norveške književnice Klare Veberg.“
S obzirom da je „Heliks“ od osnivanja posvećen promovisanju nauke, „i ovim festivalom smo hteli da naglasimo koliko su naučni fenomeni i procesi inspirativni za savremene autore, ali i koliko književnost može biti moćan medij za isticanje naučnog načina razmišljanja“, kaže Katarina Ješić.
Navodi da „Stupendalov roman otvara razgovor o psihološkom fenomenu Daning–Krugerovog efekta, dok Veberg, matematičarka i književnica, gradi priču oko života Rakel, matematičarke koja pak, piše o Sonji Kovaljevskoj, prvoj ženi profesorki matematike. Klara Veberg je doktorirala na fraktalnoj geometriji i ovaj matematički pojam je utkala i u strukturu romana.“
Na Festivalu, u okviru promocije romana Klare Veberg, o psihološkim aspektima Daning–Krugerovog efekta govoriće dr Kaja Damnjanović, profesorka psihologije.
Tribina
Drugog dana festivala je tribina „Naučnice u književnosti“, na kojoj će Katarina Ješić sa matematičarkom Aleksandrom Ravas razgovarati o položaju žena u nauci, naročito u STEM oblastima, ali i o poznatim naučnicama kroz istoriju koje su utkale put današnjim naučnicama, uključujući i Sonju Kovaljevsku o kojoj Klara Veberg piše.
„Na ovaj način, festival postaje platforma koja ne samo da promoviše književnost skandinavskih pisaca, već podstiče i kritičko mišljenje, razmenu znanja i interdisciplinarni dijalog. To je u potpunom skladu sa misijom Heliksa – da gradi široke vidike, budi radoznalost i otvara prostor za promišljanje najvažnijih pitanja savremenog sveta“, kaže Katarina Ješić.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Ministar kulture Nikola Selaković je predložio da četiri muzejska predmeta dobiju status zaštite, a optužio konzervatore da su ga oduzeli Žiči, te da su kočničari zaštite naše baštine. Konzervatori RZZSK imaju dokaze da je sve suprotno
Dramaturg Spasoje Ž. Marković, novi je predsednik Odbora Bitefa. Voli brzu vožnju, pa Narodno pozorište u Nišu gde je do skora bio direktor, mora da plati kaznu
Beogradska filharmonija je koncertima u Indiji otvorila svetsku proslavu rođendana maestra Zubina Mehte. Jedno od iznenađenja na proslavi bio je i ajvar
Aleksandar Stamatović i Milan Stojković imenovani su za v.d. direktore Pozorišta na Terazijama i Teatra Vuk
Ne zna se ko je birao kandidate za nacionalnu penziju, ali ni još mnogo toga u vezi ovog priznanja kojim se država zahvaljuje umetnicima za vrhunski doprinos kulturi
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
