Pitanje srca
Galerija Zvono, 15–28. aprila
Tokom aprila (15–28) u Galeriji Zvono održana je izložba Touch Gorana Kosanovića. Fotografije/slike i objekti predstavljeni na izložbi svojevrsna su posveta Radomiru Damnjanoviću Damnjanu i vremenu u kojem je njegovo delo nastajalo. Ovi radovi vizualizuju Kosanovićev stav da umetnik svojim radom, uz vođstvo i pomoć savremenog ideatora, otvara mogućnosti nove interpretacije ideatorovog umetničkog opusa.
U saradnji s maketarom Ivanom Stefanovićem, na dva objekta istog naziva – Pogled sa izložbe – Kosanović dvojako uspostavlja kontakt s Damnjanom. Na prvoj maketi, prikazanoj prvi put prošle godine na izložbi Bioskop: Andy Warhol, predstavljena je Kosanović-figurina koja „šalje srce“ Damnjan-objektu – mimično uspostavljanje kontakta s Damnjanom i njegovim delom. Drugi Pogled sa izložbe prikazuje Damnjanov performans u Studentskom kulturnom centru u Beogradu 1988. godine, na kojem je Damnjan, ređajući voće i povrće na platno, stvarao morandijevsku „mrtvu prirodu“. Zamrzavanje „kultnog“ ikoničnog trenutka, karakteristično za proslavljanje Božića u katoličkim zemljama, pokreće pitanje savremene idolatrije, tj. koliko se u pop kulturi može reciklirati jedno umetničko delo koje negira dostignuća moderne na polju žanra mrtve prirode.
U doba renesanse, manirizma i baroka u Italiji je postojala institucija ideatora, čoveka koji je osmišljavao concetto (koncept), po kojem su dalje radili umetnici. Ideator je bio duhovni tvorac slika, visokoobrazovana ličnost koja je poznavala višeznačne hrišćanske i antičke tekstove. Na ovoj izložbi Damnjan nastupa kao savremeni ideator – sopstvenu umetničku tradiciju ustupa novom tumačenju. Okosnica concettoa formirana je pre četvrt veka radom Ničeg suvišnog u ljudskom duhu i postavljanjem pitanja slika/fotografija i pitanja autoportret/portret. Odgovore na ova pitanja Kosanović nudi uz nesebičnu pomoć ideatora. Pitanje autoportret/portret sada se zaoštrava uvođenjem još jednog umetnika koji ravnopravno učestvuje u izradi kompjuterski obrađenih fotografija/slika. Posmatrač je u nedoumici: Ko je koga oslikao? Ko je fotografisao ta lica? Šta je Damnjanov portret, a šta autoportret? Šta je Kosanovićev portret, a šta autoportret?
Srce je jedan od Kosanovićevih lajtmotiva. Među mrtvim prirodama na objektu posvećenom Damnjanu ima rasečenih lubenica – vidi se srce lubenice; na staklu objekta sa Kosanović-figurinom nalaze se slike broda sa tri srca, jedna velika polovina srca… Optimizam kojim zrači ovakvo uspostavljanje veze između dva umetnika sugeriše njihov prijateljski, mada ne nužno i prisan odnos. Ovaj odnos je uspostavljen i nemim razgovorom njihovih portreta/autoportreta pozicioniranih na suprotne strane galerije – portreta, kao i dodirom ruku – fizički odnos – u okviru rada na naspramnom zidu galerije. Tako se, pored treće, uvodi i četvrta, vremenska dimenzija u prezentaciju radova, karakteristična za Kosanovićev kratkotrajni opus. Isto možemo primetiti i u objektima Pogled sa izložbe, gde je vreme zaustavljeno, a figurine kao da jedva čekaju da nastave svoje radnje, da nam kažu zašto im je „srce tako veliko“.
Izložbom Touch Kosanović razmatra pitanja stvaranja, prezentacije i manipulacije umetničkim radom, kao i pitanje predstave koju imamo o sebi i/ili predstave koju imamo o svojim prijateljima. Njegovi odgovori su aktuelni, istorični i nadasve nepretenciozni. Time on potvrđuje Damnjanovu konstataciju da „nema ničeg suvišnog u ljudskom duhu“ – i to u trenutku kada ovu sintagmu treba što više puta ponavljati.
Odlukom Vlade Srbije, Jugoslav Pantelić više nije direktor Jugoslovenske kinoteke, ne zna se zašto. Da nije možda zato što se Kinoteka priključila martovskom štrajku na koji su pozvali studenti
Mediji su puni hvale za srpski film „Karmadona“ čija je svetska premijera upravo održana na festivalu u Torontu, opisuju ga kao direktan sud stvarnosti bez kompromisa
Ako se složi Skupština Grada, Fest će biti održan od 21. do 28. decembra. Bio bi to jedini način da se zaboravi na sve ono što koči realizaciju ovogodišnjeg izdanja
Netačna je teza izneta ovih dana da nema preciznog uvida u stanje hala Beogradskog sajma, te da je procena troškova njihovog privođenja novoj nameni zbog toga neizvesna, kaže profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Dušan Najdanović
Ove godine najposećeniji dan Sajma knjiga pada 1. novembra, na godišnjicu smrtonosnog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Da li je, praveći raspored jesenjih manifestacija, uprava Beogradskog sajma zaboravila na to
Ideološkim i moralističkim čistunstvom ne može se pobediti režim Aleksandra Vučića. Nužno je da se građani okupe oko dva politička jezgra koja zajednički streme ka istom cilju
Ima li Aleksandar Vučić vojsku? Nešto ponaprednjačenih kadrova sigurno bi u „datom trenutku“ stalo iza svog „vrhovnog komandanta“. Ali šta je sa trupom? Pa ništa – velika većina bi zabušavala, uzela bolovanje, isparila. Oni su tu samo zbog para
„Jurićemo ih po ulicama“, proricao je Jovo Bakić i mnogi su mu davali za pravo. Sada se dešava obrnuto – naprednjački Šturmabtajlung mlati narod po ulicama, kućama i lokalima. A naša čaršija se dobrim delom gnuša „svakog nasilja“
Vreme nasilja: Protest u Novom Sadu u pet slika
Bes, pendreci i suzavac Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
