Da li će Jesen samuraja imati komercijalni uspeh kao i Mali Budo, i zašto su kreativne, proizvodne i ekonomske reperkusije nepobitna činjenica aktuelnog stanja naših bioskopskih stvari
U atmosferi koju dnevna štampa žurno i krotko opisuje kao bitku za kartu više, ovogodišnja bioskopska jesen je pre neki dan izgleda doživela svoj pravi početak simultanim svečanim premijerama filma Jesen samuraja u nekoliko gradova Srbije i Crne Gore. Ovako ambiciozno, agresivno i medijski predvidljivo bogato ispraćeno porinuće ne bi trebalo ili smelo da iznenadi bilo koga, jer je u pitanju novo ostvarenje tima (scenarista Dimitrije Vojnov, reditelj Danilo Bećković i producent Marko Paljić) koji je već svojim debijem Mali Budo (2014) dobrano zaljuljao temelje komercijalnog krila ovdašnje kinematografije, dosegavši na kraju toliko spektakularan blagajnički rezultat i posledičnu popularnost kakve verovatno nisu ni predviđali, ni očekivali čak ni najbolji poznavaoci aktuelnih prilika i tendencija u domaćem filmu.
Iako možda nije do kraja jasno, niti je do sada ozbiljno, argumentovano i stručno obrazloženo, aktuelno stanje naših bioskopskih stvari u novom, 21. veku je činjenica čije su kreativne, proizvodne i ekonomske reperkusije nepobitne, dok se istovremeno ne bi moglo reći kako su se baš svi aktivni protagonisti lokalne kinematografske prakse povinovali i prilagodili drastično izmenjenom duhu vremena. Jer, i pored toga što ubrzano krckamo već drugu deceniju najnovijeg milenijuma, deluje kao da srpski film i dalje životari negde na krhkoj sredokraći između anahronih i inertnih navika iz prošlosti na jednoj, uvek diskutabilne dobre volje državnih i stranih fondova na drugoj, ali i neizbežnih i nemilosrdnih kapitalističkih uslovnosti na trećoj i verovatno odlučujućoj strani.
Raznovrsnost sveopšte tehnološke revolucije koja je bukvalno preko noći dramatično i nepovratno transformisala čitav ustaljeni kinematografski lanac (u rasponu od produkcije i poetike, preko načina promocije, prezentacije i konzumacije, sve do formula naplate i isplativosti), ovde je uobičajeno nevoljko i sporo počela da srasta sa sredinom, a idealna potvrda te teze je upravo lista gledanosti koju objavljujemo uz ovaj tekst. Uprkos tome što komercijalni efekti nikada nisu i ne bi trebalo da budu glavni kriterijum uspešnosti na dotičnom polju, očigledno je da u 21. veku domaći film nije uspeo da ostvari rezultate dostojne prošlih vremena. Objektivno geopolitičko smanjenje tržišta i raspad bioskopske mreže svakako jesu prihvatljiva i potrebna opravdanja, no kako onda objasniti da je i tako Zona Zamfirova (2002) zabeležila gledanost blisku nekadašnjim legendarnim rekordima Tesne kože (1982), Užičke republike (1974) ili Došlo doba da se ljubav proba (1980).
U tekućoj deceniji, međutim, izuzev tematski programiranih i zato gotovo iznuđenih blokbastera Dragana Bjelogrlića, već pomenuti stvaralački trio može s punim autoritetom da tvrdi kako je njihov Mali Budo u suštini jedini pravi, savremeni, srpski bioskopski hit. I taman kada se svima, a pre svega njima, učinilo da u rukama čvrsto drže alhemičarski recept za sigurno očaravanje gledalačkih masa, pred publiku je stigao film Jesen samuraja i makar kreativno prilično doveo u pitanje ovaj isuviše dragoceni utisak. Zamišljen i izveden kao u nas pionirska žanrovska kombinacija akcionog filma, romantične komedije i pučkog humora, kroz pomalo izanđalu priču o karatisti pred takmičarskom penzijom bez egzistencijalnog i emotivnog uporišta i cilja, Jesen samuraja je i u produkcionom smislu svojevrstan presedan, pošto je snimljen i uz izuzetno retku finansijsku podršku prikazivača (Sinepleks) i distributera (Taramaunt).
Zbir mudrih kreativnih koncepata i valjano sinhronizovanih materijalnih ulaganja na papiru nesumnjivo deluje kao plan za siguran uspeh, ali se tamo gde je najvažnije – u samim bioskopima, on ipak odjednom izjalovio. Naime, uz glavnog junaka bez dovoljno šarma i karizme akcioni deo filma pati od manjka prostora za nužnu identifikaciju, a višak borilačkih koreografija i sirovost prizemne komedije jednostavno ne dozvoljavaju romantičnom podzapletu da se razmahne i diše. Posledično, kada dva od tri vitalna narativna uporišta krenu da škripe, i kada se automitologizacija i melodramatičnost u stilu zapadnih uzora pokažu nedosežnim, film Jesen samuraja počne da preteže na stranu poslednjeg preostalog aduta – neizbrušenog, prvoloptaškog humora koji kipti od vulgarnosti i psovki. Moguće je da će – uprkos frapantnom odsustvu dobrog ukusa i opisanoj, pozamašnoj zanatskoj nedorečenosti – Jesen samuraja ipak dostići, pa čak i prevazići uspeh prethodnog ostvarenja istog tima, no takav trijumf će izvesno imati gorak stvaralački ukus i nikako neće potvrditi veru u bolju komercijalnu budućnost srpske kinematografije.
Ministar Selaković je najavio obnovu zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništene u bombardovanju 6. aprila 1941. Tragovi o njoj, govore da je bila izuzetna
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Filmski centar Srbije je odlučio da ne raspisuje konkurse, zato što filmovi kojima je dao 13 miliona evra još nisu završeni. Ovom odlukom, FCS gubi svoju misiju i razlog zašto postoji
Nagradu „Pavle Vasić“ dobila je Una Popović za tekst u monografiji „Goranka Matić“
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
