Svašta bi se moglo reći za Chillyja Gonzalesa, Jevrejina iz Kanade, koji trenutno živi u Berlinu i sebe naziva najgorim MC–ijem ili zabavljačem, svašta, ali ne i da je muzika koju on pravi – depresivna. Taj podatak (taj fakat!) morao bi da vam bude od najveće važnosti ako u obzir uzmete aktuelnu konstelaciju zvezda i severnoatlantskog pakta iznad Srbije. Čak i najmelanholičnije teme s njegovog (berlinskog) debija Gonzales Uber Alles sadrže dovoljno saharina da pri onemoćalom prevrtanju strana porodičnog albuma privuku pažnju (baš) na najgluplje trenutke zabeležene prošlosti. Vidi, tati viri jaje iz kupaćeg!… i tome slično.
Gonzales je lud!!! Gonzales je spontan. Gonzales je rođen u onom trenutku u kome je Woody Allen odlučio da imitira Eminema. On je slika i prilika globalističkog želuca – jede sve i s**e gde stigne. U nedugoj tradiciji pop muzičara, od Briana Wilsona, preko Public Enemyja do Becka, koji su izazov tražili u nespojivom izjednačavajući produkciju s revolucijom, Gonzales je poslednji u nizu mocarta kome, bez vidljivijih problema (… stasa i glasa), polazi za rukom da bude genije koji zabavlja i zabavan zbog svog genija. Zabavljači su najveći makroi i, naravno, najveće kurve. Oni na sceni traže aplauz. Zgađen sam činjenicom da su reperi to zaboravili.
Pre dve godine Gonzales je u okruženju prestižne kuće Kitty Yo, koja promoviše mahom inteligentne forme elektronike (Laub, Jeans Team) i iste takve hibride pop muzike (Peaches, Maximilian Hecker), ponudio spoj ta dva – pop harmonije odsvirane na crnim i belim dirkama laptopa. Uber Alles bio je saundtrak za slikovnice o Hajdi, i idealan poklon za Osmi mart. Ideološki obojen – Komponujte barem jednom j****u melodiju poručio je Gonzales mladim alternativnim naraštajima. I naredne godine snimio Entertainist, hip hop album lišen gangsterskog foliranja, old skool u svom pristupu, duhovit i provokativan – dovoljno da zaboravimo da je Eminem do tada bio sinonim za oba. Ja sam mnogo pozitivniji uzor od Eminema. Ah, da.
U suštini, valjda, Gonzales je reper. Najviše zbog toga što je nezaustavljivo brbljiv. Van te suštine, valjda, Gonzales je kompozitor (u rečniku pop muzike odavno zaboravljen termin). Unutar tog dualiteta, a u korist oba, nastao je Presidential Suite, hip hop album na kome ćete naići na stih poput Salieri, the king of shame (Salieri Serenade), ali i instrumental Scheme and Variations koji zvuči kao da ga je… ovaj… komponovao neki Vivaldi iz osamdesetih (prošlog veka!). Svakako najveća vrlina ovog albuma je samopouzdanje njegovog autora. Presidential Suite pleni šarmantnom sarmom upotrebljenih žanrova (downtempo elektronica punjena Chuck D rimama, parodiranje tema hip hopa preko sinta osamdesetih…). Try livin your life as a concept… Do what you can to fight the blues poručuje Gonzales u You Snooze You Lose, temi koja sažima Kraftwerk, Chemical Brothers i samog Isusa.
Gonzales ne drami. Ali unosi paniku – You need to rediscover the joy of thinking… (Joy Of Thinking). Trebalo bi da vam polako postaje jasno da je Presidential Suite ozbiljna kandidatura za glasnogovornika generacije čiji pripadnici, za razliku od svojih roditelja, znaju gde im je dupe, a gde im je glava, ali ne žele da i iz jednog i drugog izlaze iste stvari.
Londonski Sotebi će krajem aprila ponuditi još jedno orjentalno delo Paje Jovanovića, što je obnovilo pitanje da li je pre dve i po godine njegov „Odmor bašibozuka“ mogao da se kupi po nižoj ceni
Najnoviji dobitnik književne nagrade „Kočićevo pero“ je Igor Mirović, političar. Zadužbina Petar Kočić je objavila da je član žirija bio Miljenko Jergović, iako nije
Mesto cenzurisanog sadržaja retko ostaje prazno i najčešće se popunjava prihvatljivim sadržajem da bi se održao privid pune i moćne strukture
Otvorena je izložba „Od zemlje ka nebu“ Dušana Petrovića na kojoj su skulpture od drveta – sekvoje, hrasta, bukve, graba i kedra
Matica srpska je otkazala koncert Katarine Jovanović zbog pevanja satirične pesme, a pre desetak godina je priređivala predavanja desničara
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
