Zbirka eseja Gojka Božovića „Negde između epoha“ otkriva da je srpska moderna proza unazad sedamdeset godina nastajala upravo na društvenim i epohalnim granicama
Knjiga „Negde između epoha“ je zbirka eseja Gojka Božovića o ključnim piscima i poetikama u srpskoj prozi druge polovine prošlog, i prvih decenija ovog veka.
Sabrani u knjigu, Božovićevi eseji otkrivaju da je moderna srpska proza zapravo nastajala na društvenim i epohalnim granicama, u jednoj vrsti međuprostora, negde između epoha, od kojih su jedne nezavršene, dok su druge jedva započete.
I, tako, sedamdeset godina unazad, sve od Aleksandra Tišme i Milorada Pavića do Jelene Lengold i Gorana Petrovića, od Borislava Pekića i Miodraga Bulatovića do Radoslava Petkovića i Mihajla Pantića, od Dragoslava Mihailovića i Svetlane Velmar-Janković do Davida Albaharija i Vojislava Despotova, od Živojina Pavlovića i Slobodana Selenića do Vide Ognjenović i Milisava Savića, od Danila Kiša do Dobrila Nenadića i Judite Šalgo.
Tekstovi u knjizi „Negde između epoha“ pisani su tokom tri decenije kao predgovori i pogovori knjigama o kojima govore, kao izlaganja na konferencijama i prilozi za zbornike, listove i časopise. Neki od njih su prevedeni na više jezika, a nekoliko tekstova prvi put se objavljuju upravo u ovoj knjizi.
Gojko Božović kaže da je najstariji tekst u „Negde između epoha“ napisan polovinom devedesetih, a najnoviji u godini objavljivanja ove knjige.
„To je dug vremenski period, ali i danas, dok ove tekstove na jednom mestu predajem mogućem čitaocu, pamtim šta su za mene u prvim čitanjima značile knjige o kojima je reč. Nastali u vremenu i plod vremena, ovi tekstovi čuvaju kako tragove čitanja, tako i tragove okolnosti u kome su se knjige čitale i razumevale. Verujem da mi je čitanje knjiga pomagalo da razumem i te okolnosti. Čitanje knjiga i tekstovi o pročitanim knjigama čuvaju vreme koje je prošlo“, istakao je Gojko Božović.
Izdavač njegove knjige „Negde između“ je Štampar Makarije.
Nemar prethodnih uprava je razlog zašto je sad zatvorena zgrada Narodnog pozorišta, tvrde Dragoslav Bokan i ministar kulture Nikola Selaković. U Narodnom pozorištu imaju dokaze da to nije tačno
Bilans 100 dana uprave Narodnog pozorišta glasi: prvog oktobra otvorili sezonu, trećeg zatvorili pozorište, rečeno je sa skupa podrške ovoj kući čiji zaposleni traže smenu uprave, Upravnog odbora i ministra kulture
Ivan Karl je potvrdio da više nije v.d. direktor FCS-a. O Jakovu Petroviću koji će od sada voditi ovu ustanovu, za sad se zna samo da je sin poznatog glumačkog para
Od tri knjige najnovijeg nobelovca za književnost koje su prevedene na srpski jezik, u knjižarama je dostupna samo jedna „Ide svet“. Laslo Krasnahorkai je dolazio u Srbiju i kao gost nekoliko festivala
Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Laslo Krasnahorkai je poznat po svojim dugim, vijugavim rečenicama, distopijskim i melanholičnim temama
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
