Zbirka eseja Gojka Božovića „Negde između epoha“ otkriva da je srpska moderna proza unazad sedamdeset godina nastajala upravo na društvenim i epohalnim granicama
Knjiga „Negde između epoha“ je zbirka eseja Gojka Božovića o ključnim piscima i poetikama u srpskoj prozi druge polovine prošlog, i prvih decenija ovog veka.
Sabrani u knjigu, Božovićevi eseji otkrivaju da je moderna srpska proza zapravo nastajala na društvenim i epohalnim granicama, u jednoj vrsti međuprostora, negde između epoha, od kojih su jedne nezavršene, dok su druge jedva započete.
I, tako, sedamdeset godina unazad, sve od Aleksandra Tišme i Milorada Pavića do Jelene Lengold i Gorana Petrovića, od Borislava Pekića i Miodraga Bulatovića do Radoslava Petkovića i Mihajla Pantića, od Dragoslava Mihailovića i Svetlane Velmar-Janković do Davida Albaharija i Vojislava Despotova, od Živojina Pavlovića i Slobodana Selenića do Vide Ognjenović i Milisava Savića, od Danila Kiša do Dobrila Nenadića i Judite Šalgo.
Tekstovi u knjizi „Negde između epoha“ pisani su tokom tri decenije kao predgovori i pogovori knjigama o kojima govore, kao izlaganja na konferencijama i prilozi za zbornike, listove i časopise. Neki od njih su prevedeni na više jezika, a nekoliko tekstova prvi put se objavljuju upravo u ovoj knjizi.
Gojko Božović kaže da je najstariji tekst u „Negde između epoha“ napisan polovinom devedesetih, a najnoviji u godini objavljivanja ove knjige.
„To je dug vremenski period, ali i danas, dok ove tekstove na jednom mestu predajem mogućem čitaocu, pamtim šta su za mene u prvim čitanjima značile knjige o kojima je reč. Nastali u vremenu i plod vremena, ovi tekstovi čuvaju kako tragove čitanja, tako i tragove okolnosti u kome su se knjige čitale i razumevale. Verujem da mi je čitanje knjiga pomagalo da razumem i te okolnosti. Čitanje knjiga i tekstovi o pročitanim knjigama čuvaju vreme koje je prošlo“, istakao je Gojko Božović.
Izdavač njegove knjige „Negde između“ je Štampar Makarije.
Šta je to toliko spektakularno u biografiji novog umetničkog direktora Drame Narodnog pozorišta Zorana Stefanovića koji je zaseo u "udobnu fotelju u Kući čuda". Valja je pažljivo čitati, moguće je pronaći i neke neistine
Nagrađeni glumci Narodnog pozorišta nisu došli po nagrade, jer ne odustaju od svog zahteva za smenu Uprave. Zato se javnosti i sindikalcima predstavio novi direktor Drame Zoran Stefanović
Prethodnu zaštitu okoline Žiče ukinulo je Ministarstvo kulture a ne kraljevački Zavod za zaštitu spomenika kulture, kako tvrdi ministar Selaković. I nema tamo nikakvog bazena, kaže direktorka ove institucije
Beogradska filharmonija je protiv da Bojan Suđić bude njihov v.d. direktor, podsećaju da je mandat na RTS-u završio sa sudskom odlukom, i da je vlasništvo nad privatnim orkestrom delio sa Bokanom
“Zootropolis 2” postao je najuspešniji animirani film Holivuda i deveti najprofitabilniji svih vremena. Koliko je zaradio? Kakvu to magiju šire jedna zečica policajka i lisac prevarant?
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
