Izložbe Gordane Kaljalović Odanović, Slavoljuba Caje Radojčića, Vesne Golubović, Jovana Rakidžića, i Biljane Popović izdvojile su se na prošlogodišnjoj likovnoj sceni, a izložbi Biljane Willimon se nadamo u ovoj
Šta se mora zapamtiti iz upravo završene godine? Marina Milivojević Mađarev, Zoran Janković i Đorđe Bajić, i Nađa Ivanji Švab koji u „Vremenu“ pišu o novim pozorišnim predstavama, filmovima, i izložbama, izabrali su po pet najboljih naslova 2023.
Danas objavljujemo poslednju listu, pet najboljih izložbi u prošloj godini koja je po mišljenju Nađe Ivanji Švab protekla u znaku skulpture i linije.
Izložba „Prozirnost neprozirnog“ Gordane Kaljalović Odanović u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu obeležila je proteklu godinu, predstavljajući autorku, koja se, iznedrivši hrabro a ne nametljivo svoju originalnu poetiku, izdvojila u ovdašnjim likovnim tokovima poslednjih decenija 20 veka.
Bilo da koristi drvo, kamen, metal, staklo ili neon, da radi skulpturu, ambijentalne celine ili se bavi konceptualnom umetnošću i videom, Kaljalovićka istražuje odnose izmeđuu krajnosti. Njeno meko i tvrdo, providno i neprovidno, čvrsto i krhko, prolazno i trajno, govori nam o slojevitostima života i našim pokušajima da se snađemo u datim okolnostima, ličnim, društvenim, istorijskim.
Ova odlična izložba je realizovana u okviru ciklusa „Umetnost i ličnost – slulptorke iz kolekcije MSUB“ u kome se preispituje međudejstvo stvaraoca i njegovog dela. Možete je posetiti i tokom januara ove godine.
Do 15-og januara otvorena je i izložba upriličena u Muzeju Zepter povodom objavljivanja monografije „Slavoljub Caja Radojčić“ autora dr Ivane Simeonović Ćelić i Save Popovića. Prvu sveobuhvatnu studiju o kompletnom razvojnom putu vajara prati postavka, koja nas provodi kroz misao, načine rada i inspiracije ovog skromnog i važnog stvaraoca tokom druge polovine prošlog veka do danas. U prostoru su prepoznatljive figure od bronze i drveta, a uz njih i manje poznati Cajini crteži.
„Pro-iz-vođenje znaka“ naziv je naziv izložbe Vesne Golubović, održane u Galeriji B2. Posmatrač je već kroz širok izlog mogao zapaziti niz šarenih, visokih, valjkastih stubova – objekata koji su ga od samog ulaza uvlačili u prostor kao u neki lavirint. Potom se gotovo gubio među žestokim crvenim, zelenim, žutim, plavim bojama i spletovima linija na njima, motivima koji se zapliću i raspliću, umnožavaju, ponavljaju, teku i sjedinjuju sa uskovitlanim i izlomljenim, vijugavim linijama na ofarbanim ili neofarbanim zidovima. Nadvladala je geometrijska apstrakcija, kao vizuelni posrednik između sveta koji se vidi i nevidljivih misli, a energija autorke u stvaralačkom zanosu nedvosmisleno se prenosila na posetioca.
Slični energetski naboj mogao se osetiti i u Kući legata na izložbi „Crta“ profesora Jovana Rakidžića. On je papirom velikog formata prekrio zidove prostorija, a na njima tušem i krejonom zakovitlao i razigrao guste bezbrojne poteze. Ta „nefiguralnost sa primesom poetičnosti“, kako je na otvaranju rekao Đordje Kadijević, dovela je sliku do treperenja i pokazala da i crna može da isijava svetlost. Ni morbidni detalji koji prikazuju smrt čoveka ili prirode, na Rakidžićevim „Đubrištima“, posmatrača nisu ostavili ravnodušnim, pa je nakon obilaska izložbe, izlazeći iz galerije, morao da udahne duboko.
A vajarka Biljana Popović obradovala nas je „Nevestinim letopisom“ u galeriji ULUS-a. Izložila je skulpture u terakoti različitih formata i dočarala emocije žena od rane mladosti do zrelosti. Velika centralna mlada čekala je kraj ulaza sa buketom cveća i velom koji se prostirao čitavom dužinom galerije, držale su ga dve deveruše. Druga je ispružena, naga na postelji iščekivala nadolazeće zanosne trenutke. Duž zidova su bila raspoređena poprsja, u rukama figurina buketi cveća ili igračke, potom zamišljena, raznežena, začuđena mlada lica širom otvorenih i upitanih očiju i među njima jedan nežni dečak u zelenom. Pa onda i parovi, zaljubljeni, zagrljeni, koračaju pod ruku, ili su okrenuti leđima. Figure su nastajale u koloniji „Tera“# u Kikindi, a tema je zaokupila i raznežila svakog posetioca izložbe.
Ako govorimo o našoj likovnoj sceni tokom 2023. nemoguće je ne pomenuti angažman slikarke Biljane Willimon koja je 3.maja prestala da slika. Tragedija ovog društva, kakvu do tada još nije doživelo, odvela ju je na internet mreže gde likovnim pamfletima kritikuje sve anomalije sa kojima se susrećemo svakodnevno. Takav pristup umetnosti zaslužuje izložbu kojoj se nadamo u ovoj godini.
Od tri knjige najnovijeg nobelovca za književnost koje su prevedene na srpski jezik, u knjižarama je dostupna samo jedna „Ide svet“. Laslo Krasnahorkai je dolazio u Srbiju i kao gost nekoliko festivala
Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Laslo Krasnahorkai je poznat po svojim dugim, vijugavim rečenicama, distopijskim i melanholičnim temama
Znam da me dio ljudi politički ne voli zbog mog novinarstva, pa se to s ovom knjigom sigurno neće promijeniti ni nabolje ni nagore. Jedan ekstremni desni nedeljnik prošlog je tjedna objavio naslovnicu sa slikama nas sedam i naslovom: “Sedam novinara batinaša”. Nekako ne vjerujem da jedna knjiga može to puno promijeniti. Ali – imam svoju publiku, i novinsku i knjišku. Knjiga se u Hrvatskoj izvrsno prodaje, što znači da dio ljudi ima potrebu za ovakvim usložnjavanjem stvari
Zdenino najbolje djelo je roman Glupača, u kojem ima autobiografskih elemenata i koji je postao kultnom knjigom mnogih čeških generacija, kako onih u egzilu tako i u domovini, jer se knjiga raznim podzemnim kanalima masovno krijumčarila u Čehoslovačku. Glupača se danas smatra jednom od temeljnih knjiga češke kulture i spada među najbolja prozna ostvarenja češke literature dvadesetog stoljeća
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
