Godina skulpture i linije

Šta se mora zapamtiti iz upravo završene godine? Marina Milivojević Mađarev, Zoran Janković i Đorđe Bajić, i Nađa Ivanji Švab koji u „Vremenu“ pišu o novim pozorišnim predstavama, filmovima, i izložbama, izabrali su po pet najboljih naslova 2023.

Danas objavljujemo poslednju listu, pet najboljih izložbi u prošloj godini koja je po mišljenju Nađe Ivanji Švab protekla u znaku skulpture i linije.

Izložba  „Prozirnost neprozirnog“ Gordane Kaljalović Odanović  u Muzeju savremene umetnosti  u Beogradu  obeležila je proteklu godinu, predstavljajući  autorku, koja se,  iznedrivši  hrabro a ne nametljivo  svoju  originalnu poetiku, izdvojila u ovdašnjim likovnim tokovima poslednjih decenija 20 veka.

Bilo da koristi drvo, kamen, metal, staklo ili neon, da radi skulpturu, ambijentalne celine  ili se bavi konceptualnom umetnošću i videom, Kaljalovićka istražuje odnose izmeđuu krajnosti. Njeno meko i tvrdo, providno i neprovidno, čvrsto i krhko, prolazno i trajno, govori nam o slojevitostima  života i našim pokušajima da se snađemo u datim okolnostima, ličnim, društvenim, istorijskim.

Ova odlična izložba je realizovana u okviru ciklusa „Umetnost i ličnost – slulptorke iz kolekcije MSUB“ u kome se preispituje međudejstvo stvaraoca i  njegovog dela. Možete je posetiti i tokom januara ove godine.

Do 15-og januara otvorena je i izložba upriličena u Muzeju Zepter povodom objavljivanja  monografije „Slavoljub Caja Radojčić“  autora dr Ivane Simeonović Ćelić i Save Popovića. Prvu sveobuhvatnu studiju o kompletnom razvojnom putu vajara prati postavka, koja nas provodi kroz misao, načine rada i inspiracije ovog skromnog i važnog stvaraoca  tokom druge polovine prošlog veka  do danas. U prostoru su prepoznatljive  figure od bronze i drveta, a uz njih  i manje poznati Cajini crteži.

„Pro-iz-vođenje znaka“ naziv je naziv izložbe Vesne Golubović, održane u Galeriji B2. Posmatrač je već kroz širok izlog  mogao zapaziti niz šarenih, visokih, valjkastih stubova – objekata koji su ga od samog ulaza uvlačili u prostor  kao u neki  lavirint. Potom  se gotovo  gubio među žestokim  crvenim, zelenim, žutim, plavim bojama i spletovima linija na njima, motivima koji se zapliću i raspliću, umnožavaju, ponavljaju, teku i sjedinjuju sa uskovitlanim i izlomljenim, vijugavim  linijama na ofarbanim ili neofarbanim  zidovima. Nadvladala je geometrijska apstrakcija, kao vizuelni posrednik između sveta koji  se vidi i nevidljivih misli, a energija autorke u stvaralačkom zanosu nedvosmisleno se prenosila na posetioca.

Slični  energetski naboj mogao se osetiti i u Kući legata na izložbi „Crta“ profesora Jovana Rakidžića. On je papirom velikog formata prekrio zidove prostorija, a na njima tušem i krejonom zakovitlao i razigrao guste bezbrojne poteze. Ta „nefiguralnost sa primesom poetičnosti“, kako je na otvaranju  rekao Đordje Kadijević, dovela je sliku do treperenja i pokazala da  i crna može da isijava svetlost. Ni  morbidni detalji  koji  prikazuju smrt čoveka ili prirode, na Rakidžićevim „Đubrištima“, posmatrača nisu ostavili ravnodušnim, pa je nakon obilaska izložbe, izlazeći iz galerije, morao da udahne duboko.

A vajarka Biljana Popović obradovala nas je „Nevestinim letopisom“ u galeriji ULUS-a. Izložila je skulpture u terakoti različitih formata i dočarala emocije žena od rane mladosti do zrelosti. Velika centralna mlada čekala je kraj ulaza sa buketom cveća i velom koji se prostirao čitavom dužinom  galerije, držale su ga dve deveruše. Druga je ispružena, naga na postelji  iščekivala nadolazeće zanosne trenutke. Duž zidova su bila raspoređena poprsja, u rukama figurina buketi cveća ili igračke, potom zamišljena, raznežena, začuđena mlada lica širom otvorenih i upitanih očiju i među njima jedan nežni dečak u zelenom. Pa onda i parovi, zaljubljeni, zagrljeni, koračaju pod ruku, ili su okrenuti  leđima. Figure su nastajale u koloniji „Tera“# u Kikindi, a tema je zaokupila i raznežila svakog posetioca izložbe.

Ako govorimo o našoj likovnoj sceni tokom 2023. nemoguće je ne pomenuti  angažman slikarke Biljane Willimon koja je 3.maja prestala da slika. Tragedija  ovog društva, kakvu do tada  još nije doživelo,  odvela ju je na internet mreže gde likovnim pamfletima kritikuje sve anomalije sa kojima se susrećemo svakodnevno. Takav pristup umetnosti zaslužuje izložbu kojoj se nadamo u ovoj godini.