Termin za Živka Grozdanića
Salon Muzeja savremene umetnosti
16. 3–12. 4. 2003.
Živko Grozdanić je osnivač vršačkog Bijenala mladih. Tokom devedesetih godina odigrao je veoma važnu ulogu u decentralizaciji umetnosti. On kao umetnik iz provincije skreće pažnju da su teoretičari umetnosti vezani za Beograd, pa 2003. godine u prostoru Konkordije u Vršcu izlaže seriju radova nazivanih „Alegorija o teoriji“ koje posvećuje teoretičarima umetnosti.
Na izložbi „Termin za Živka Grozdanića“ u Salonu Muzeja savremene umetnosti imamo prilike da vidimo neke od tih radova, „Klopku za Branislava Dimitrijevića“,“Pušku za Slavka Timotijevića“ i „Žuti limun za dr Jerka Denegrija“. Na ovoj izložbi možemo da vidimo i tri objekta, antiskulpture, koje je umetnik sam sebi posvetio. To su “ Truba“, jer umetnik sebe smatra prvom trubom srpske umetničke scene, „Ašovi“ koji sumbolizuju mukotrpan rad na umetničkoj sceni i rad „Afrodita i nož“, koji je simbol „divlje“ ljubavi koju umetnik unosi na umetničku scenu.
Živko Grozdanić smatra da je istorija umetnosti „tautološki niz imena i prezimena autentičnih ličnosti“ pa je zato važno da se nametne na umetničkoj sceni. Karakteristika Grozdanićevih skulptura je njihova monumentalnost.
„Njihova veličina je specifičan gest kojim je izraženo psihološko stanje umetnika koji živi i radi van centra. Preplitanje političkih događaja u srbijanskom društvu je odredilo veličinu i karakter mojih radova. Dakle, pred takvom istorijom morao sam se postaviti kao političar/zanatlija/kritičar/galerista koji je novoj istoriji nudio određeni broj događaja koji su uvek bili monumentalni u materijalu i ideji.“
Kustos izložbe je Branislav Dimitrijević, a kustos domaćin je Ljiljana Karadžić.
Kristina Nenadić
New moment
26. 3–6. 4. 2004.
U okviru promocije knjige Borisa Miljkovića Fabrika hartije otvorena je prva samostalna izložba mlade fotografkinje Kristine Nenadić. Izožbu čini osam fotografija velikog formata.
Izložba je rezultat zajedničkog rada, neke od fotografija bile su inspiracija Borisu da napiše priču, a neke od priča navele su Kristinu da napravi fotografiju.
Vlastimir Volcano Mikić
Zvono
22. 3–5. 4. 2004.
Vladimir Mikić bio je aktivan na domaćoj likovnoj sceni tokom osamdesetih godina i bio je član umetničke grupe Žestoki koju su činili on, Vlastimir Mikić i Milovan Destil Marković. Skoro dve decenije živi u Americi i za to vreme nije samostalno izlagao u Beogradu.
Quick time je multimedijalni program, za reprodukovanje i editovanje filmova, američke firme Epl kompjuter (Apple) po kome je Mikić nazvao izložbu predstavljenu u beogradskoj galeriji Zvono. Klasičnom slikarskom tehnikom, ulje na platnu, predstavlja estetiku Quick time–a koristeći njegove uobičajene simbole. Time materijalizuje „nestvarnu stvarnost“ digitalnih radova, problematizuje sudbinu slike i upozorava na njenu moguću smrt. Izložio je 17 slika malog formata.
Tatjana Ilić
Galerija Doma omladine
23. 3–10. 4. 2004.
Tatjana Ilić je umetnica koja živi i radi u Beogradu i Dizeldorfu.
Trenutno je u Beogradu i pokušava da se odredi prema situaciji koju ovde zatiče. Za „Vreme“ kaže kako joj se čini da „društvo inklinira ka kiču, građanskom kiču i zapravo se kreće ka kvazi građanskom društvu. Umetnost to prati, umesto da kritikuje. Ovde postoji raskorak između života i umetnosti. Autentična situacija u kojoj se zemlja nalazi je dobra za stvaranje umetnosti, ali umetnost koja se prezentira ne pripada stanju svesti našeg društva, više liči na umetnost sa Zapada. Dok život ne liči. Kritički stav umetnosti prema drušvenoj stvarnosti doveo bi do diskriminacije kiča.“
U galeriji Doma omladine izložila je rad „Slike iz ciklusa visokoletača“ nastao 2003–2004. godine.
Pišući o tom radu Tatjanin profesor sa čuvene dizeldorfke umetničke akadenije Janis Kunelis napisao je: „Fotografije njenih akcija nikada nisu savršene. Kroz njih se može samo nazreti mesto delikta, bez dirljivog trenutka koji polariše scenu. Ptica izlazi iz usta i svojim krilima opcrtava jednu površinu.
Tatjana Ilić, koju poznajem iz epohe Dizeldorfa je sposobna da uzdigne tenzije drame i melanholije, svirajući dan za danom samo na jedinoj mogućoj žici.“
Odlukom Vlade Srbije, Jugoslav Pantelić više nije direktor Jugoslovenske kinoteke, ne zna se zašto. Da nije možda zato što se Kinoteka priključila martovskom štrajku na koji su pozvali studenti
Mediji su puni hvale za srpski film „Karmadona“ čija je svetska premijera upravo održana na festivalu u Torontu, opisuju ga kao direktan sud stvarnosti bez kompromisa
Ako se složi Skupština Grada, Fest će biti održan od 21. do 28. decembra. Bio bi to jedini način da se zaboravi na sve ono što koči realizaciju ovogodišnjeg izdanja
Netačna je teza izneta ovih dana da nema preciznog uvida u stanje hala Beogradskog sajma, te da je procena troškova njihovog privođenja novoj nameni zbog toga neizvesna, kaže profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Dušan Najdanović
Ove godine najposećeniji dan Sajma knjiga pada 1. novembra, na godišnjicu smrtonosnog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Da li je, praveći raspored jesenjih manifestacija, uprava Beogradskog sajma zaboravila na to
Ima li Aleksandar Vučić vojsku? Nešto ponaprednjačenih kadrova sigurno bi u „datom trenutku“ stalo iza svog „vrhovnog komandanta“. Ali šta je sa trupom? Pa ništa – velika većina bi zabušavala, uzela bolovanje, isparila. Oni su tu samo zbog para
„Jurićemo ih po ulicama“, proricao je Jovo Bakić i mnogi su mu davali za pravo. Sada se dešava obrnuto – naprednjački Šturmabtajlung mlati narod po ulicama, kućama i lokalima. A naša čaršija se dobrim delom gnuša „svakog nasilja“
Nije nelogično da se malo pribojavaš tuđih navijača kada odeš na utakmicu, pa i reprezentacije. Ali da strepiš da će te tvoji prebiti - to samo u Srbiji postoji
Vreme nasilja: Protest u Novom Sadu u pet slika
Bes, pendreci i suzavac Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
