"Kada je planeta u svojoj najgoroj fazi, prepuna ratova, sukoba, terorizma i izbeglica, onda je to dobar trenutak da dokumentaristi odu korak dalje od naslova iz vesti i zapitaju: Zašto?", kaže selektor festivala Tue Stin Miler
„U dokumentarnom filmu Bog je reditelj. U igranom, reditelj je Bog. On je taj koji stvara život“, rekao je svojevremeno Alfred Hičkok. Sedam izuzetnih, „božjih“, filmova biće prikazano na festivalu Sedam veličanstvenih u Beogradu, svake večeri od 20 časova u velikoj dvorani Sava centra počevši od petka 29. januara. Već punih jedanaest godina ovaj festival prkosi pomenutoj Hičkokovoj narcisoidnoj (i sasvim malo tačnoj) izjavi prikazujući beogradskoj publici dugometražne dokumentarne filmove najznačajnijih evropskih autora. „Kada smo počeli 2005. godine, upravo tada se dešavao veliki uspon dokumentarca na svetskom i evropskom nivou“, kaže za „Vreme“ Zoran Popović, istaknuti domaći dokumentarista, koji je sa suprugom Svetlanom koosnivač i kodirektor festivala Sedam veličanstvenih. I nastavlja: „Od kraja devedesetih i početka dvehiljaditih na repertoarima evropskih bioskopa sve češće počinje da se pojavljuju dugometražni dokumentarci. Filmovi koji, na izvestan način, najavljuju renesansu u smislu novih ideja, novih formi, slobodne naracije, svega onog što igrani film, u tom trenutku, nije uspevao da ostvari.“
Veliki bum u proizvodnji dokumentaraca pratile su i dve, tri tehnološke revolucije koje su se odvijale u razmaku od samo nekoliko godina, čineći kvalitetnu profesionalnu tehniku za snimanje i postprodukciju dostupnim mnogim filmskim entuzijastima. U ogromnoj produkciji koja je usledila postala je posebna umetnost izabrati najbolje za festival. „Naš uvid u evropski dokumentarni film u vreme kad smo počinjali da radimo bio je vrlo skroman“, kaže Popović. „Selektor našeg festivala, Danac Tue Stin Miler, nezaobilazan je što se tiče evropskog dokumentarnog filma već duže od dve decenije. On je neko ko ima potpuni uvid u to šta se dešava sa dokumentarnim filmovima u gotovo svim zemljama Evrope. Postoji veoma mali broj zemalja u kojima nije bio, držao radionice, seminare, predavanja, pratio kako se razvijaju produkcije. On poznaje veliki broj autora i ima priliku da pogleda filmove u završnim fazama montaže i tako daje veliku privilegiju ovom festivalu da budemo na samom izvoru dešavanja u produkciji dokumentarnih filmova.“
U razgovoru za „Vreme“ selektor Sedam veličanstvenih Tue Stin Miler naglašava da je izbor filmova zajednički: „Iako smo Svetlana i Zoran Popović i ja rođeni i odrasli u različitim kulturama, mi imamo mnogo toga zajedničkog, što se odražava na naše ukuse i izbore. Kad god završimo sa selekcijom, odahnemo i kažemo jedno drugom: ‘Da, svi filmovi su na ovaj ili onaj način puni života i ljubavi.’“ Kada se priča kako se autori opredeljuju za teme svojih filmova, Miler postaje nevoljno ciničan: „Kada je planeta u svojoj najgoroj fazi, prepuna ratova, sukoba, terorizma i izbeglica, onda je to dobar trenutak da dokumentaristi odu korak dalje od naslova iz vesti i zapitaju: Zašto? Oni su veoma dobro informisani, mnogi od njih dolaze iz novinarstva i imaju potrebu da ispričaju priču koja može izazvati debatu. Da li moraju nužno da budu politički ili društveno angažovani? Ja više volim da kažem da treba da budu ‘životno’ angažovani. Na festivalu Sedam veličanstvenih možete da vidite filmove sa ličnim, intimnim pristupom, gde umetnici imaju želju da kažu nešto što će, nadamo se, imati jedan univerzalniji prijem. Dokumentaristi treba da budu znatiželjni i kreativni, da pokažu brigu za bližnje i sam život.“
„Rad na dokumentarnom filmu je za autora jedno veliko životno iskustvo“, dodaje Zoran Popović, „to je upoznavanje sa ljudima koje do tada nije poznavao, sa njihovim svetom, načinom razmišljanja, njihovom kulturom. Nemački autor Tomas Ridelšajmer, koji je bio gost na našem prvom festivalu, rekao je kako je dokumentarni film možda poslednja velika avantura koja postoji na ovoj planeti za umetnika i za čoveka.“
Producentske želje i finansijske okolnosti mogu da utiču na autore prilikom izbora tema, ali političke i društvene promene mogu da utiču kako na odluku za izbor teme tako i na prijem filma kod publike. Film Lampeduza zimi Jakoba Brosmana koji će biti prikazan na festivalu govori o najaktuelnijoj temi protekle godine. „Lampeduza zimi se bavi fenomenom koji trenutno potresa Evropu, fenomenom izbeglica“, kaže Zoran Popović, „ali mnogo više onim što je kritičko razmišljanje kakav odnos Evropa ima prema tome i šta ona nudi ili ne nudi izbeglicama. A evo, pre par dana, taj film je trijumfovao u Beču na godišnjoj dodeli najviših priznanja za austrijsku kinematografiju, zasenivši kompletnu produkciju igranih filmova i glumačke zvezde. Jakob Brosman je svoj govor usmerio na tragediju tih izbeglica uzvikom: ‘Smrt ograničenju za prijem izbeglica u Austriju!’“
Festival Sedam veličanstvenih ima svoj prateći program – radionicu u kojoj se susreću mladi filmski autori i studenti filma sa gostima autorima. Mladi na radionicama imaju priliku da upoznaju najznačajnije evropske dokumentariste, kao i njihove autorske postupke. „Festival Sedam veličanstvenih se zaista pojavio kao čudo!“, kaže Zoran Popović. „Pojavio se kao čudo na najmanje očekivanom mestu za dokumentarni film – u velikoj dvorani Sava centra. Prvo otvaranje festivala 2005. godine bilo je potpuno iznenađujuće.“
„Broj publike je zaista ogroman“, dodaje Tue Stin Miler. „Iz godine u godinu stalno čujem od gostujućih autora da je to najveća sala i najbrojnija publika na kojoj je njihov film ikada prikazan.“
Pišem ove reči na kraju 2015. godine koja nije bila dobra godina za svet u kom živimo. Annus horribilis, termin je koji je engleska kraljica Elizabeta II jednom upotrebila! Televizijske stanice upravo sumiraju ovu godinu kroz brojeve i slike smrti, ili kroz ljude koji se bore da pređu granice bežeći od rata, sukoba, prirodnih katastrofa. Svi su oni anonimni u svojoj patnji na ekranu. Tako vesti izveštavaju o tome, a takvi ne treba da budu dokumentarni filmovi. Šta bismo mogli da poželimo? Silven Bigelajzen mi je napisao pre nekoliko dana: „…bolji svet za sve, manje nasilja, više saosećanja, bolje razumevanje i svest o tome šta se događa…“ Zaista, zaista, odgovorio sam reditelju filma U smiraj života, jednom od sedam koje vam nudimo 2016. na festivalu Sedam veličanstvenih.
„Ja pričam o životu, ne o smrti“, kaže u filmu devedesetčetvorogodišnja Bigelajzenova majka. Da, hteo bih da dodam, hajde da se ponovo na ovom festivalu, u svoj skromnosti, usredsredimo na Život i Ljubav, ne zaboravljajući vreme u kom živimo i ogromne probleme s kojima se suočavamo. To je ono što je i prikazano u filmu Jakoba Brosmana Lampeduza zimi koji se fokusira na problem izbeglica u današnjoj Evropi na način koji s poštovanjem uzima u obzir kontekst, bez senzacionalizma, bez dodatne dramatizacije.
Profil festivala? Dakle, možete lako da otkrijete da su filmovi zasnovani na poštovanju individue i njegovog/njenog života i na solidarnosti sa protagonistima, da upotrebim starinski izraz.
Solidarnost je reč koja se precizno povezuje sa socijalnom pričom Helene Treštikove o Melori, koja nosi njen dobro poznati divni, brižni pristup. Isto osećanje ostaje sa vama i pošto vidite Braću Vojćeha Starona, koji svojim izuzetnim snimateljskim radom slavi kreativnost Alfonsa i Mječislava i pokazuje ljubav koju braća imaju jedan za drugog, kao i ljubav koju režiser oseća za svoje protagoniste.
Staron je snimatelj Ježija Šlatkovskog, čiji je bogati Don Žuan podjednako vedar i bolan za gledanje. Odrastajući, mladić uči da se nosi sa Životom i Ljubavlju, pozorište pomaže, dok porodični odnosi sve to komplikuju; vi delite njegova osećanja, želite mu da uspe.
Pozorište Života: Kreativnost je takođe ono čime se Herman Kral bavi u svom spektakularnom filmskom odavanju počasti Tangu, u koje elegantno integriše ljubavnu priču i portret Marije, vrhunskog majstora igre, u divnom Buenos Ajresu.
Podjednako zadivljujući, iako manji, jeste italijanski grad Sijena sa svojom jedinstvenom predstavom – Kozima Spender nas vodi tamo, u muški svet filma Palio, koji je pun zabave, napetosti i intrigantnih karaktera. To je Film… Jesam li zaboravio da napišem da festival Sedam veličanstvenih želi da predstavi filmove koji su za veliki ekran?
Londonski Sotebi će krajem aprila ponuditi još jedno orjentalno delo Paje Jovanovića, što je obnovilo pitanje da li je pre dve i po godine njegov „Odmor bašibozuka“ mogao da se kupi po nižoj ceni
Najnoviji dobitnik književne nagrade „Kočićevo pero“ je Igor Mirović, političar. Zadužbina Petar Kočić je objavila da je član žirija bio Miljenko Jergović, iako nije
Mesto cenzurisanog sadržaja retko ostaje prazno i najčešće se popunjava prihvatljivim sadržajem da bi se održao privid pune i moćne strukture
Otvorena je izložba „Od zemlje ka nebu“ Dušana Petrovića na kojoj su skulpture od drveta – sekvoje, hrasta, bukve, graba i kedra
Matica srpska je otkazala koncert Katarine Jovanović zbog pevanja satirične pesme, a pre desetak godina je priređivala predavanja desničara
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
