Dodelom nagrada i projekcijom filma „Ruski konzul“ koji je posvećen Žarku Lauševiću, završen je 52. Fest. Najbolji film je ruski „Gospodar“
Večeras je završen 52. FEST dodelom nagrada i projekcijom filma „Ruski konzul“.
Film „Gospodar“ ruskog režisera Jurija Bikova dobio je nagradu „Beogradski pobednik“ kao najbolji film u glavnom takmičarskom programu, nagradu za najbolju režiju dobio je Mladen Đorđević za film „Radnička klasa ide u pakao“, dok su Slavica Šnur i Vlatka Vorkapić dobitnice nagrade za najbolji scenario za hrvatsko-srpski film „Sveta porodica“.
Srpska glumica Ivana Vuković dobila je nagradu za najbolju žensku ulogu u filmu „Za danas toliko“, dok je nagrada za najbolju mušku ulogu dodeljena Palestincu Salehu Bakriju za ulogu u filmu „Nastavnik“.
Film „Ruski konzul“ u režiji Miroslava Lekića, po istoimenom romanu Vuka Draškovića posvećen je Žarku Lauševiću, kome je naslovna uloga u ovom filmu bila poslednja.
Film govori o srpsko-albanskim odnosima na Kosovu i Metohiji 70-ih godina 20. veka. Glavni junak filma, srpski doktor Ilija Jugović koga glumi Nebojša Dugalić, po kazni dobija premeštaj bolnicu u Prizrenu. Tu upoznaje profesora istorije Ljuba Božovića, samozvanog Ruskog konzula, naizgled psihijatrijskog pacijenta koji tvrdi da će uskoro “Rusija opet postati Rusija, a Kosovo će opet biti srpsko”. Protiv Božovića se okreću lokalni albanski moćnici, separatisti. Doktor Jugović ga brani.
Najavljujući film, reditelj Miroslav Lekić koji je i koscenarista sa Igorom Bojovićem, rekao je da ta dramatična priča ima “izrazitu refleksiju na stvarnost koju živimo”.
Naveo je i da film „anticipira vreme koje će doći. Naravno, ni Vuk, ni mi nismo pokušavali da se bavimo potencijalnim rešenjima, nego smo hteli da pokažemo način na koji je možda jedino moguće izaći iz problema koji je i sada aktuelan”.
Vuk Drašković smatra da nas “i film i roman vraćaju i dočaravaju nam 70-e i 80-e godine prošlog veka, kada je došlo do erupcije kosovskog vulkana čija će se lava ubrzo iza toga razliti po celoj onoj velikoj državi koja se zvala Jugoslavija. Vremena zla iz 90-ih nema ni u romanu ni u filmu, ali se u njima ubedljivo čuje topot nadolazeće nesreće”, rekao je Drašković.
Osim Lauševića i Dugalića, u filmu glume i Paulina Manov, Svetozar Cvetković, Visar Vishka, Danica radulović, Nada macanković, Mensur Safqiu, Enver Petrovci, Ljubiša Savanović i Petr Zekavica.
„Vreme“ je imalo uvid u zahtev u kojem Bibliotekarsko društvo Srbije upozorava da OOPR protivzakonito vodi autorska prava pisaca, a i da nije osnovan po zakonu. OOPR na to oštro odgovara
Istorija je piščeva osnovna preokupacija, stopljena sa književnošću. Ne postoji svrsishodna i velika Istorija sa velikim slovom – postoji više malih, fragmentiranih istorija u kojima se okuplja nekakav smisao kroz mnoštvo delova: ”tek ponešto postaje istorija. A sve munjevito postaje prošlost: ‘senka senka, a potom ništaʼ”. To razgrađivanje, a zatim “lepljenje” priče je važan postupak Petkovićeve poetike, njegove istoriografske metafikcije, koju bismo jednostavnije mogli nazvati igrom, maštarijom, fantastikom
Sentiš-putešestvije jubilarnog BJF završilo se s manjom flekom, ali uspešno: svi ispoštovani, publika brojnija i mlađa no ranije
Ovaj Abasijev film je, čini se, dovoljno iskren i promišljen pokušaj da ukloni Trampove šake sa lica, i onda što uverljivije prikaže portret čoveka koji i kada sam pati, ne odustaje od mogućnosti (a koja nije tek odraz alfamužjačkih i kompetitivnih poriva) da patnju nanese i drugima, makar oni spadali i u krug njegovih najbližih “satelita”
Ksenija Radulović:
Otvaranje granica – stručna recepcija Bitefa u Srbiji;
Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, 2023.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
