Maratonski sprint
20. april, Pogon/Dom omladine Beograda
Kao što je i najavljivano, godišnji ciklus koncerata savremene ciganske muzike Ave Romale (u kojem je puno izvođača s prostora druge Juge) u Beogradu – posle spektakularnog starta s jubilarnim/povratničkim nastupom Esme Redžepove – u saradnji B92 i aktuelne nove vlasti tj. njenog ministarstva kulture nastavljen je virtuoznom, instrumentalnom erupcijom životne snage i radosti izvođenja Ferusa Mustafova i njegove sedmorke takođe iz Makedonije.
Kada je proleća ’96. Ferus-paša sa svojim orkestrom premijerno gostovao na BG-binama – urnebes za prvi Ring Ring festival, u dorćolskom penzionisanom bioskopu Rex – beše to kult uživo, tamnoputi svadbarski (nipošto za sahrane!) bend kome se naklonila alter-publika. Trbušna plesačica, Rambo, Cane i sve, ali uz puno tzv. kemp-odmaka. Ovog puta jasan koncertni program iznesen je pred predanu mladu publiku u krcatoj sali Doma omladine koju su pre 30-ak godina nazvali Dansing; 250 din. za ulaznicu neizbežno je uključivalo i saunu, a sat i 45 min. (uključujući bis) furioznog muziciranja pretopilo se u stojeće ovacije.
Ležerne klavijature na samom početku oslobađaju se od animir-zvuka, a ka džezu naginje i bubnjar zgodno smešten između uobičajenih južnjačkih raspar-ritmova i tananih sinkopa. Mustafov se u prvoj polovini više posvetio klarinetu nego saksofonu po kome je poznatiji, i ujedno je taj deo uzleteo skladnim aranžmanima: ne samo posledica Ferusovog školovanja nego i putovanja, izloženosti svetu, World/etno-festivalima po kojima nastupa, ti pregledni spletovi rifova, prstolomnih unisa i efektnih izmena tempa/dinamike omogućuju da kompozicije bez dosade traju i po desetak minuta. Briljira spora verzija Đurđevdana, ni govora o dernjavi a la Brunclik/Bregović; zasad jedina ovdašnja obrada te pesme koju vredi pamtiti.
Dok je prvo uglavnom „sitno proštepavao“ kao da zurlaški zvuk Mustafova prevodi u ćiriličke titlove, stasiti (klavirski) harmonikaš Milan Zavkov u stavu mitraljesca đilkoša razvukao je u duele sa šefom orkestra, koji mu je ravnopravnost priznao i jednim od nedavnih brzometnih albuma (Ora i čočeci, ’99, makedonski Senator/slovenački Biveco), koji su producirali/potpisali rame-uz-rame. Zapanjujuću čistotu tona i preciznost deonica limenjačkim sazvučjima zaokružuju i oštre dva brata (rođački veoma nalik Ferusu) iz poznatog trubačkog orkestra Aguševi. Bez ikakve konferanse i pevanja, munjevito se smenjuju čočeci/kola/ora, melodijske linije prepliću kao zmije za koje mungos nije izmišljen; nijedan solo-pasaž ne zapada u lokalne stereotipe a ravnoteža raspisanog i improvizovanog čini muziku Mustafova nekako divno eksteritorijalno-balkanskom bez granica i zavada. Nas valjda čini ponosnim, makar samo kao komšije.
Ni istovremeno sviranje klarineta i saksa više nije tako važan scenski trik, Ferus iz cuga proteruje kilometre vazduha kroz piskove, a ni ostali nisu manje neverovatni: kad više ništa ne očekujete, nekoliko puta uzastopno udvostruče brzinu/podignu registar – dođe čoveku ponovo da se ženi! – pa kao maratonci odsprintuju ka sunčanoj strani Šare. Da se na njih navali ta planina, i nju bi proburgijali…
Do sledećeg koncerta, možda Mustafovi učestvuju na nekim ciganskim noćima u okolini?
Ne bežeći od bluza već ga šireći i obogaćujući srodnim muzičkim izrazima, Katarina Pejak je kreativno na liniji koja se pruža od Nine Simon ka Nori Džouns, sada već kao kantautorka koja s lakoćom barata korenitim stilovima popularne muzike
U vreme kad država od kulture oduzima i ono malo novca koje joj je dodelila, ministar Nikola Selaković najavljuje osnivanje Festivala patriotske pesme
„Duboko je cinično gledati filmove o ljubavi i braku dok Izrael intenzivno sprovodi genocid nad palestinskim stanovništvom“, piše u apelu kojim je traženo da se otkažu Dani izraelskog filma
Industrijsko nasleđe je upitno u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih objekata, kaže Dobrivoje Lale Erić učesnik regionalnog projekta koji promoviše vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa
Posle trogodišnje pauze „Arhipelag“ opet organizuje Beogradski festival evropske književnosti i, u ovo vreme besparice po kulturu, pita - da li su kultura i književnost subverzivne
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
