Narodnjaci mogu u Budvi nesmetano da trešte, ali džez ne sme da se svira na otvorenom ako je uključen makar i jedan jedini zvučnik. Nezavisna, ona urbana, međunarodno prepoznata kulturna scena se bori za svoj opstanak dok je, bukvalno, isključuju iz otvorenog prostora
Budvansku kulturnu scenu danas čine gradske institucije kulture koje finansiraju poreski obveznici, nezavisna kulturna scena koja se uglavnom finansira sama, te vrlo plodna kulturna scena ex sovjetske emigracije koja se takođe samofinansira. Tu je i estradna scena koju čine programi koje organizuje Turistička organizacija Budva, te festivali privatnih lica ili kompanija sakrivenih iza institucija kulture – koja se potpuno finansira novcem poreskih obveznika.
Grad teatar, gradska institucija kulture koja živi svoju četvrtu deceniju, pozicionirala je, više od svih ostalih, Budvu na kulturnu mapu regiona i Evrope – i danas nastavlja da tu poziciju održava sa profilisanom programskom koncepcijom.
Ex sovjetska kulturna scena velikom produkcijom kvalitetnih programa, potpuno neprepoznata od gradskih struktura, zadovoljava kulturne potrebe ex sovjetskih iseljenika – ali i doprinosi mapiranju budvanske kulturne scene u kulturnoj orbit postsovjetske kulturne avangarde.
Estradna scena kao prirodni nastavljač kič/šund tradicije, po kojoj je Budva prepoznata poslednjih tri decenije, proizvodi estradne programe upitnih umjetničkih kvaliteta, sa sporadičnim pozitivnim pomacima – ali stiče se utisak da je ta scena stvorena zbog same sebe i finansijskih konstrukcija i manipulacija koje je prate – i ne doprinosi međunarodnom pozicioniranju grada.
Nezavisna kulturna scena, nepriznata od strane gradskih struktura, je napokon kvalitetno mapirana u procesu kandidature Budve za Evropsku prestonicu kulture 2028. i postala lokalno vidljiva – iako su neki njeni programi već godinama internacionalno prepoznati i priznati. Veliki regionalni i internacionalni doprinos daju Casper Cultural Centre, NVO Bauo, NVO Feral, NVO Agora, itd.
Borba za kulturu
Tri od četiri činioca budvanske kulturne i estradne scene danas nesmetano djeluju, dok se na nezavisnu kulturnu scenu, a naročito na scenu Starog grada, vrše pritisci čiji je krajnji cilj, bar tako izgleda, njeno gašenj. U prilog tome govori i gradska odluka o komunalnom redu kojom se zabranjuju programi na otvorenom koji koriste bilo kakvo ozvučenje.
Po tom zakonu ne može se održati pjesničko veče, otvoriti izložba ili održati koncert ako to uključuje postavljanje makar i jednog zvučnika – i to važi samo za nezavisnu kulturnu scenu a nikako za institucionalnu, estradnu ili ex sovjetsku, niti za razne promocije proizvoda, politički marketing, vatromete i slično.
Protiv ovakve odluke nezavisna kulturna scena se bori pravnim putem kojim štiti ustavom zagarantovana prava, ali mnogo više svojim programima i podrškom umjetnika kako domaćih, tako i svjetski poznatih. Tako je nedavno slavni italijanski jazz muzičar Nicola Conte dao javnu podršku nezavisnoj kulturnoj sceni Buidve i postavio pitanje gradskim strukturama kuda to vode ovaj grad?
U narednom periodu očekuje se i podrška velikog broja kulturnih poslenika, medija i institucija očuvanju nezavisne kulturne scene Budve i njene produkcije.
Kako grad Budva nema strategiju razvoja kulture, na producentima kulturnih programa je da je svojim djelovanjem tvore i time pokušaju da poprave ugled devastiranog grada Budve. Gradska odluka o komunalnom redu čija je posljedica gašenje nezavisne kulturne scene u Starom gradu je još jedan eklatantan primjer nemanja i nerazumijevanja kulturne politike i kulturne industrije.
Jedino što može pobijediti ovakvo nerazumijevanje kulture jeste sama kulturna produkcija.
Šta je to toliko spektakularno u biografiji novog umetničkog direktora Drame Narodnog pozorišta Zorana Stefanovića koji je zaseo u "udobnu fotelju u Kući čuda". Valja je pažljivo čitati, moguće je pronaći i neke neistine
Nagrađeni glumci Narodnog pozorišta nisu došli po nagrade, jer ne odustaju od svog zahteva za smenu Uprave. Zato se javnosti i sindikalcima predstavio novi direktor Drame Zoran Stefanović
Prethodnu zaštitu okoline Žiče ukinulo je Ministarstvo kulture a ne kraljevački Zavod za zaštitu spomenika kulture, kako tvrdi ministar Selaković. I nema tamo nikakvog bazena, kaže direktorka ove institucije
Beogradska filharmonija je protiv da Bojan Suđić bude njihov v.d. direktor, podsećaju da je mandat na RTS-u završio sa sudskom odlukom, i da je vlasništvo nad privatnim orkestrom delio sa Bokanom
“Zootropolis 2” postao je najuspešniji animirani film Holivuda i deveti najprofitabilniji svih vremena. Koliko je zaradio? Kakvu to magiju šire jedna zečica policajka i lisac prevarant?
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
