Narodnjaci mogu u Budvi nesmetano da trešte, ali džez ne sme da se svira na otvorenom ako je uključen makar i jedan jedini zvučnik. Nezavisna, ona urbana, međunarodno prepoznata kulturna scena se bori za svoj opstanak dok je, bukvalno, isključuju iz otvorenog prostora
Budvansku kulturnu scenu danas čine gradske institucije kulture koje finansiraju poreski obveznici, nezavisna kulturna scena koja se uglavnom finansira sama, te vrlo plodna kulturna scena ex sovjetske emigracije koja se takođe samofinansira. Tu je i estradna scena koju čine programi koje organizuje Turistička organizacija Budva, te festivali privatnih lica ili kompanija sakrivenih iza institucija kulture – koja se potpuno finansira novcem poreskih obveznika.
Grad teatar, gradska institucija kulture koja živi svoju četvrtu deceniju, pozicionirala je, više od svih ostalih, Budvu na kulturnu mapu regiona i Evrope – i danas nastavlja da tu poziciju održava sa profilisanom programskom koncepcijom.
Ex sovjetska kulturna scena velikom produkcijom kvalitetnih programa, potpuno neprepoznata od gradskih struktura, zadovoljava kulturne potrebe ex sovjetskih iseljenika – ali i doprinosi mapiranju budvanske kulturne scene u kulturnoj orbit postsovjetske kulturne avangarde.
Estradna scena kao prirodni nastavljač kič/šund tradicije, po kojoj je Budva prepoznata poslednjih tri decenije, proizvodi estradne programe upitnih umjetničkih kvaliteta, sa sporadičnim pozitivnim pomacima – ali stiče se utisak da je ta scena stvorena zbog same sebe i finansijskih konstrukcija i manipulacija koje je prate – i ne doprinosi međunarodnom pozicioniranju grada.
Nezavisna kulturna scena, nepriznata od strane gradskih struktura, je napokon kvalitetno mapirana u procesu kandidature Budve za Evropsku prestonicu kulture 2028. i postala lokalno vidljiva – iako su neki njeni programi već godinama internacionalno prepoznati i priznati. Veliki regionalni i internacionalni doprinos daju Casper Cultural Centre, NVO Bauo, NVO Feral, NVO Agora, itd.
Borba za kulturu
Tri od četiri činioca budvanske kulturne i estradne scene danas nesmetano djeluju, dok se na nezavisnu kulturnu scenu, a naročito na scenu Starog grada, vrše pritisci čiji je krajnji cilj, bar tako izgleda, njeno gašenj. U prilog tome govori i gradska odluka o komunalnom redu kojom se zabranjuju programi na otvorenom koji koriste bilo kakvo ozvučenje.
Po tom zakonu ne može se održati pjesničko veče, otvoriti izložba ili održati koncert ako to uključuje postavljanje makar i jednog zvučnika – i to važi samo za nezavisnu kulturnu scenu a nikako za institucionalnu, estradnu ili ex sovjetsku, niti za razne promocije proizvoda, politički marketing, vatromete i slično.
Protiv ovakve odluke nezavisna kulturna scena se bori pravnim putem kojim štiti ustavom zagarantovana prava, ali mnogo više svojim programima i podrškom umjetnika kako domaćih, tako i svjetski poznatih. Tako je nedavno slavni italijanski jazz muzičar Nicola Conte dao javnu podršku nezavisnoj kulturnoj sceni Buidve i postavio pitanje gradskim strukturama kuda to vode ovaj grad?
U narednom periodu očekuje se i podrška velikog broja kulturnih poslenika, medija i institucija očuvanju nezavisne kulturne scene Budve i njene produkcije.
Kako grad Budva nema strategiju razvoja kulture, na producentima kulturnih programa je da je svojim djelovanjem tvore i time pokušaju da poprave ugled devastiranog grada Budve. Gradska odluka o komunalnom redu čija je posljedica gašenje nezavisne kulturne scene u Starom gradu je još jedan eklatantan primjer nemanja i nerazumijevanja kulturne politike i kulturne industrije.
Jedino što može pobijediti ovakvo nerazumijevanje kulture jeste sama kulturna produkcija.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
