Neopterećen mutnim devedesetim, Gitar art festival je od šačice zanimljivih muzičkih događaja objedinjenih kapom ljubitelja klasične, pa i svake akustične gitare, bez pompe izrastao u moderan, međunarodni festival zavidne raznolikosti programa
Triling ili kvartet umetničkih festivala kojima je glavni grad (danas samo) Srbije još od kasnih šezdesetih gradio svoj međunarodni kulturni identitet – BITEF, BEMUS, FEST i donekle Džez festival – u novi vek uteturao je kao gomila iščupanih međaša. U međuvremenu široj prepoznatljivosti Beograda, ali i unutarnjem redefinisanju civilizacije u velegradu Balkana sve više doprinose rastući BELEF i Gitar art festival/GAF.
Neopterećen mutnim devedesetim, GAF je od šačice zanimljivih muzičkih događaja objedinjenih kapom ljubitelja klasične, pa i svake akustične gitare, bez pompe izrastao u moderan, međunarodni festival zavidne raznolikosti programa i složene organizacije. Jugoslovenska asocijacija klasičnih gitarista i njen direktor Boško Radojković pred sobom ubeđeno guraju razuđenu koncepciju koja prevazilazi muzičke podele, ali je i praktično razgranata ka uvlačenju šarenije publike. Naravno, biće Sora, Albeniza, Tarege, Paganinija, puno Baha i malo Bitlsa, začudo možda nimalo Piacole, rezoniraće atrijum Narodnog muzeja ali i klubovi: luksuzni „Elington“ hotela „Hajat“ i popularni „Muvi bar“ Dvorane kulturnog centra udomiće ponoćne zabave GAF-a s nekom od zvezda. Takmičenje mladih gitarista, majstorski kursevi, predavanja, promocije graditelja gitara, objavljivanje CD-a i knjige… delići su razigranosti koja GAF čini puno privlačnijim od samog niza koncerata, kao što smo vam i obećali u prikazu odličnog, najavnog koncerta Australijanca Tomija Emanuela u prošlom broju „Vremena“.
Ipak, glavni program – kičma svega toga – i ove godine je bogat. Među najvećim živim klasičnim gitaristima, Džon Vilijems (rođen 1941) narednog ponedeljka (12. 2.) u Sali Kolarčeve zadužbine nastupiće u tandemu s Džonom Etridžem, koji je posle kultne fuzijske grupe Soft Machine pre tridesetak godina preskočio u sving; taj drugi Džon koristi električnu gitaru i metalne žice, možda podsećajući prvog na njegove mlade dane u standardnom džezu ili kasnije u pomp-sastavu Sky. Džonovi praktikuju i afričku muziku, sve do Morija Kantea, a na istom mestu sledeće večeri Pepe (r. ’44) iz slavnog porodičnog kvarteta Romero sa Simfonijskim orkestrom RTS-a sviraće svima znanog „Aranhueza“ čiji je kompozitor Rodrigo svoj poslednji gitarski koncert napisao baš za ovog Pepea.
U večeri Svetog Trifuna neće svi biti pred Proeskim, Karanom i sl. jer u Madlenijanumu u Zemunu naš Amerikanac Miroslav Tadić svoju gitaru nastavlja da ukršta s raznim izvorima i uticajima – ovog puta s braćom Teofilović, od Makedonije do Dalmacije! U petak 16. 02. Centar „Sava“ zabavljaće samouki francuski majstor na brojnim žičanim instrumentima, Rene Obri, pridošlica iz zakulisnih, primenjenih muzika, u čijem ansamblu je uz kontrabas Mark Buronfose, ovde poznat kao saradnik Bojana Z. Od domaćih, ma gde živeli/radili, nastupaju Tatjana Kukoč, Vera Ogrizović, prošireni Renesans, pitomci GAF-a kao Viktor Ilić… raspitajte se, da ne propustite.
Neposredno pred početak rasprodate predstave „Velika drama“, uprava Narodnog pozorišta je saopštila da će zgrada do daljnjeg ostati zatvorena. To je ponižavanje i publike, zaposlenih u Drami i u celom pozorištu
Za 31 godinu postojanja Nišvila, nijedan ministar kulture nije posetio festival koji Srbiju svrstava u evropsku džez mapu. Ove godine država mu je uskratila i finansijsku podršku, uz obrazloženje da „može da se organizuje samostalno“
Održavanje ovogodišnjeg Bitefa je pod velikim znakom pitanja. Predsednik Odbora festivala Svetozar Cvetković za "Vreme" iznosi predlog kako da se prevaziđu nesuglasice između ključnih ljudi ne bi li se Bitef ipak održao
Odluka članova Odbora Bitefa da odbiju predstavu Mila Raua zbog njegovog govora na prošlogodišnjem otvaranju festivala nije umetnička, nego moralno-politička. I upravo zato je duboko neetična
Novina etičke koncepcije Tome Akvinskog sadržana je i u činjenici kako u njoj ima mjesta i za “nekršćansku”, laičku etiku koja čovjeka (pri)vodi dobru, ali sama po sebi nije dovoljna za ostvarenja vječnog spasenja. Za to je potrebna Božja milost, kojom se usavršavaju “teologijske” vrline: vjera kao natprirodni dar, nada koja nas nosi optimizmom i energijom i ljubav, najveći i najljepši dar kojim je Bog podario čovjeka
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
