Neopterećen mutnim devedesetim, Gitar art festival je od šačice zanimljivih muzičkih događaja objedinjenih kapom ljubitelja klasične, pa i svake akustične gitare, bez pompe izrastao u moderan, međunarodni festival zavidne raznolikosti programa
Triling ili kvartet umetničkih festivala kojima je glavni grad (danas samo) Srbije još od kasnih šezdesetih gradio svoj međunarodni kulturni identitet – BITEF, BEMUS, FEST i donekle Džez festival – u novi vek uteturao je kao gomila iščupanih međaša. U međuvremenu široj prepoznatljivosti Beograda, ali i unutarnjem redefinisanju civilizacije u velegradu Balkana sve više doprinose rastući BELEF i Gitar art festival/GAF.
Neopterećen mutnim devedesetim, GAF je od šačice zanimljivih muzičkih događaja objedinjenih kapom ljubitelja klasične, pa i svake akustične gitare, bez pompe izrastao u moderan, međunarodni festival zavidne raznolikosti programa i složene organizacije. Jugoslovenska asocijacija klasičnih gitarista i njen direktor Boško Radojković pred sobom ubeđeno guraju razuđenu koncepciju koja prevazilazi muzičke podele, ali je i praktično razgranata ka uvlačenju šarenije publike. Naravno, biće Sora, Albeniza, Tarege, Paganinija, puno Baha i malo Bitlsa, začudo možda nimalo Piacole, rezoniraće atrijum Narodnog muzeja ali i klubovi: luksuzni „Elington“ hotela „Hajat“ i popularni „Muvi bar“ Dvorane kulturnog centra udomiće ponoćne zabave GAF-a s nekom od zvezda. Takmičenje mladih gitarista, majstorski kursevi, predavanja, promocije graditelja gitara, objavljivanje CD-a i knjige… delići su razigranosti koja GAF čini puno privlačnijim od samog niza koncerata, kao što smo vam i obećali u prikazu odličnog, najavnog koncerta Australijanca Tomija Emanuela u prošlom broju „Vremena“.
Ipak, glavni program – kičma svega toga – i ove godine je bogat. Među najvećim živim klasičnim gitaristima, Džon Vilijems (rođen 1941) narednog ponedeljka (12. 2.) u Sali Kolarčeve zadužbine nastupiće u tandemu s Džonom Etridžem, koji je posle kultne fuzijske grupe Soft Machine pre tridesetak godina preskočio u sving; taj drugi Džon koristi električnu gitaru i metalne žice, možda podsećajući prvog na njegove mlade dane u standardnom džezu ili kasnije u pomp-sastavu Sky. Džonovi praktikuju i afričku muziku, sve do Morija Kantea, a na istom mestu sledeće večeri Pepe (r. ’44) iz slavnog porodičnog kvarteta Romero sa Simfonijskim orkestrom RTS-a sviraće svima znanog „Aranhueza“ čiji je kompozitor Rodrigo svoj poslednji gitarski koncert napisao baš za ovog Pepea.
U večeri Svetog Trifuna neće svi biti pred Proeskim, Karanom i sl. jer u Madlenijanumu u Zemunu naš Amerikanac Miroslav Tadić svoju gitaru nastavlja da ukršta s raznim izvorima i uticajima – ovog puta s braćom Teofilović, od Makedonije do Dalmacije! U petak 16. 02. Centar „Sava“ zabavljaće samouki francuski majstor na brojnim žičanim instrumentima, Rene Obri, pridošlica iz zakulisnih, primenjenih muzika, u čijem ansamblu je uz kontrabas Mark Buronfose, ovde poznat kao saradnik Bojana Z. Od domaćih, ma gde živeli/radili, nastupaju Tatjana Kukoč, Vera Ogrizović, prošireni Renesans, pitomci GAF-a kao Viktor Ilić… raspitajte se, da ne propustite.
“Otkad su hrvatski studenti, po uputama mene i još nekolicine radikalnih Srba iz Hrvatske koji mrze sve što je srpsko, organizirali studentske proteste po Srbiji, smatram da su odnosi Srba i Hrvata još zanimljiviji i življi, pogotovo među mlađim naraštajima”
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja 2024!
Drama Sveti Georgije ubiva aždahu definitivno pripada jednom vremenu i jednom viđenju naše istorije, ali uspeva da uhvati korak i sa savremenim trenutkom
Novi film Predraga Ličine, zagrebačkog reditelja koji je često u Beogradu, doneće priču o zagrebačkim urbanim Srbima sedam godina pre rata. O tome Ličina govori za „Vreme“
Banksy je u Beogradu! Dela jednog od najznačajnijih umetnika na planeti, i njegove antiratne, antizagađivačke, antiizrabljivačke i nadasve antizaglupljivačke poruke predstavlja slovenačka galerija „Deva Puri“, koja je pre 12 godina dovela i Pikasa
Ako nije javna tvorevina (ako nije politička), države nema. Tada, recimo, institucije poput policije, vojske, tužilaštva ili obaveštajnih službi ne rade u interesu građana, već u interesu male grupe ljudi koja je uzurpirala vlast
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Ličnosti godine: Pobunjeni studenti, kolektivni intervju
Sada je red i na vas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
