Neopterećen mutnim devedesetim, Gitar art festival je od šačice zanimljivih muzičkih događaja objedinjenih kapom ljubitelja klasične, pa i svake akustične gitare, bez pompe izrastao u moderan, međunarodni festival zavidne raznolikosti programa
Triling ili kvartet umetničkih festivala kojima je glavni grad (danas samo) Srbije još od kasnih šezdesetih gradio svoj međunarodni kulturni identitet – BITEF, BEMUS, FEST i donekle Džez festival – u novi vek uteturao je kao gomila iščupanih međaša. U međuvremenu široj prepoznatljivosti Beograda, ali i unutarnjem redefinisanju civilizacije u velegradu Balkana sve više doprinose rastući BELEF i Gitar art festival/GAF.
Neopterećen mutnim devedesetim, GAF je od šačice zanimljivih muzičkih događaja objedinjenih kapom ljubitelja klasične, pa i svake akustične gitare, bez pompe izrastao u moderan, međunarodni festival zavidne raznolikosti programa i složene organizacije. Jugoslovenska asocijacija klasičnih gitarista i njen direktor Boško Radojković pred sobom ubeđeno guraju razuđenu koncepciju koja prevazilazi muzičke podele, ali je i praktično razgranata ka uvlačenju šarenije publike. Naravno, biće Sora, Albeniza, Tarege, Paganinija, puno Baha i malo Bitlsa, začudo možda nimalo Piacole, rezoniraće atrijum Narodnog muzeja ali i klubovi: luksuzni „Elington“ hotela „Hajat“ i popularni „Muvi bar“ Dvorane kulturnog centra udomiće ponoćne zabave GAF-a s nekom od zvezda. Takmičenje mladih gitarista, majstorski kursevi, predavanja, promocije graditelja gitara, objavljivanje CD-a i knjige… delići su razigranosti koja GAF čini puno privlačnijim od samog niza koncerata, kao što smo vam i obećali u prikazu odličnog, najavnog koncerta Australijanca Tomija Emanuela u prošlom broju „Vremena“.
Ipak, glavni program – kičma svega toga – i ove godine je bogat. Među najvećim živim klasičnim gitaristima, Džon Vilijems (rođen 1941) narednog ponedeljka (12. 2.) u Sali Kolarčeve zadužbine nastupiće u tandemu s Džonom Etridžem, koji je posle kultne fuzijske grupe Soft Machine pre tridesetak godina preskočio u sving; taj drugi Džon koristi električnu gitaru i metalne žice, možda podsećajući prvog na njegove mlade dane u standardnom džezu ili kasnije u pomp-sastavu Sky. Džonovi praktikuju i afričku muziku, sve do Morija Kantea, a na istom mestu sledeće večeri Pepe (r. ’44) iz slavnog porodičnog kvarteta Romero sa Simfonijskim orkestrom RTS-a sviraće svima znanog „Aranhueza“ čiji je kompozitor Rodrigo svoj poslednji gitarski koncert napisao baš za ovog Pepea.
U večeri Svetog Trifuna neće svi biti pred Proeskim, Karanom i sl. jer u Madlenijanumu u Zemunu naš Amerikanac Miroslav Tadić svoju gitaru nastavlja da ukršta s raznim izvorima i uticajima – ovog puta s braćom Teofilović, od Makedonije do Dalmacije! U petak 16. 02. Centar „Sava“ zabavljaće samouki francuski majstor na brojnim žičanim instrumentima, Rene Obri, pridošlica iz zakulisnih, primenjenih muzika, u čijem ansamblu je uz kontrabas Mark Buronfose, ovde poznat kao saradnik Bojana Z. Od domaćih, ma gde živeli/radili, nastupaju Tatjana Kukoč, Vera Ogrizović, prošireni Renesans, pitomci GAF-a kao Viktor Ilić… raspitajte se, da ne propustite.
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
