S obzirom da je vlasnik svog romana, pisac ima prava da radi s njim šta hoće. Ali samo ako je to u granicama koje priliče književnosti i kulturi
Neposredno nakon što su objavljeni naslovi romana izabrani za uži izbor nagrade „Zlatni suncokret“, poznatije kao „Vitalove“, Vladimir Tabašević povukao je svoj roman „Noćne reči“ iz takmičenja.
Zašto? Zato što mu ne odgovara da njegov roman ocenjuje Milica Vučković, slikarka i spisateljica, članica žirija.
Tabašević je opisuje kao „intelektualnu“ junakinja naših dana i pita se šta je kvalifikuje da sudi o savremenoj književnosti. Kaže i da je lišena elementarne književno-teorijske pismenosti, što demonstrira u svakom javnom nastupu i svojim kolumnama, i još svašta u tom pravcu.
Uz uvažavanje činjenice da je pisac većinski vlasnik svog romana i da ima prava da radi s njim šta hoće, zdravorazumski je zapitati zašto je uopšte konkurisao za nagradu ako mu smeta Milica Vučković. Mogao je odmah to da kaže svom izdavaču Laguni, i stvar bi bila rešena. Ali dobro: svako ima prava da se u svakom trenutku predomisli i odustane pa što ne bi i Tabašević.
Legitiman je i negativni marketing, o čemu je takođe zdravorazumski promisliti, pogotovo kad mediji danima pišu samo o „Noćnim rečima“, a druge romane iz užeg izbora ni ne pominju.
S obzirom da su knjige Vladimira Tabaševića same sebi više nego dovoljna reklama te da im negativna nije potrebna, deluje da je ova izazvana nenamerno poput one Aleksandra Vučića kad je, kritikujući Hrvatsko primorje, izazvao najezdu Srba na isto. Jer, moć poruke „Don’t click here“ je nesaglediva.
Naravno da negativna reklama nije nešto što ne priliči piscu i knjizi, ali jeste neprilično iznošenje detalja iz privatnog života.
Naime, objašnjavajući zašto je onomad, kao član žirija jedne druge nagrade, glasao za roman Milice Vučković „Smrtni ishod atletskih povreda“, Tabašević je javnosti otkrio da je to učinio zato što je hteo da bude džentlmen prema bivšoj devojci.
Da mu nije bivša devojka, objasnio je, nikad ne bi glasao za njen roman zato što roman nije dobar. Ali se prepoznao u njemu, pa je glasao kako se ne bi pomislilo da je protiv zato što se prepoznao. Nije hteo da joj baš on, koji se prepoznao, iz džepa izvuče 12.000 evra kolika je nominalna vrednost nagrade. Dodao je da je njihova veza trajala godinu i po dana, da je on za to vreme Milicu Vučković podučavao pisanju i da je prepravljao njene priče kojima je osvajala regionalne konkurse. ( „Smrtni ishod atletskih povreda“ je roman o nasilju u vezi. Pre svega o emocionalnom nasilju.)
Reklo bi se: baš onako pravi „džentlmenski“ potez, nema šta! Ali i potez koji nikom ne koristi, a najmanje njegovom autoru.
Ministarstvo kulture odbilo je da izdvoji 120.000 dinara za podršku programu Nišvila posvećenom Šabanu Bajramoviću. Prethodno je Selakovićevo ministarstvo ostavilo bez dinara i Nišvil džez festival iako je među 10 najboljih džez festivala u Evropi. Da li u Srbiji ima mesta samo za „srpsku“ muziku
Pred premijeru, Sektor protivpožarne zaštite Narodnog pozorišta tražio je od scenografa predstave „Gospođa Olga“ da zameni trsku iz scenografije, mada prethodnih dana nije nikom smetala
Na licitaciji, po početnoj ceni u visini jednog većeg stana, prodat je dvorac porodice Dunđerski firmi u vlasništvu Maje Buhe. Država je imala pravo preče kupovine
U današnjem svetu ne pitamo više šta je istinito, već koji narativ nam omogućava da izdržimo krizu, strah, neizvesnost. Film ”Bugonija” taj pomak ne objašnjava, ne opravdava i ne kritikuje sa distance – on ga registruje iznutra
Početna cena po kojoj će biti licitiran dvorac Sokolac porodice Dunđerski sa okolnim objektima i imanjem je 325.000 evra. Država nije zainteresovana da ga kupi
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
