Drugačiji pogled na grad

Beograd kakvog morate voleti, njegova lepota zaustavljena foto-objektivom, tema je izložbe BGD. My view Ivana Grlića, koja će u Kući kralja Petra na beogradskom Senjaku trajati samo četiri dana, od 24. do 28. aprila.

Ivan Grlić (1977) poznat je najviše kao autor dve foto-monografije Serbian Soul, BRE! i Serbian JAZZ, BRE!, sa portretima domaćih muzičara i džezera. Inače, Ivan Grlić je autor tridesetak samostalnih i desetak grupnih izložbi i ima izuzetno veliko iskustvo u radu moguće svih domena primenjene i umetničke fotografije. Uzrečica „bre“ u naslovima projekata je, kaže Grlić, deo zaštitnog znaka njegovog koncepta. „Bre je napisano jarkocrvenim, kitnjastim slovima, tipično srpski, a reč Serbian napisana je ledeno srebrnim slovima mirnog fonta. Tako suprotstavljene, oni pobuđuju na samoironiju.“

Na promociji foto-monografije Serbian Soul, BRE! Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije, i jedan od 25 ljudi čijim je fotografijama Ivan Grlić opisao dušu Srbije, rekao je da već godinama unazad ljudi u novinama ne liče na sebe zato što su ulepšani u fotošopu. Na Ivanovim fotografijama, rekao je Tasovac, ljudi su onakvi kakvi jesu – s dušom. Na isti način Grlić je fotografisao i sto srpskih džezera i ove portrete objavio u monografiji Serbian JAZZ, BRE! O ovoj foto-monografiji Đorđe Matić je u „Vremenu“ (br. 1124) zapisao da ona „leči cinizam, estetizuje ono što treba estetizovati, pokazuje vitalnost lokalnog talenta i jednu pravu i vrednu istoriju koja je, za razliku od toliko drugih – ničim zaprljana i potresno lepa.“ Ova monografija je inicirala i bend, čuće ga posetioci najnovije Grlićeve izložbe, koji se kroz džez igra elementima raznih uticaja, ali sa akcentom na ovdašnju melodiju: „Upravo završavamo album, što će Serbian JAZZ, BRE! učiniti multimedijalnim projektom.“

BGD. My view je izložba umetničkih fotografija i mobilografija. Ako se neko pita šta su to mobilografije, to su, kaže Grlić, fotografije snimljene mobilnim telefonom. „Tu reč je izmislio Imre Sabo, spontano, dok sam mu pokazivao radove i pričao kako sam ih snimao. ‘Ovo su ti, znači, mobilografije’, rekao je, i tako je nastala ta reč.“

Kakvo je to Grlićevo viđenje Beograda iz naslova izložbe? „To je neki stari Beograd sa dušom i posebnom estetikom, Beograd Duška Radovića i Mome Kapora“, stoji u najavi izložbe. „Povratak u neki prošli život ovog grada, bežanje od poniženja Beograda. Beograd bez bilborda, Beograd bez reklama koje skrećući pažnju na sebe prikrivaju njegovu lepotu.“

U razgovoru za „Vreme“ Ivan Grlić kaže: „Srbiju uobičajeno predstavljaju šljive, livade, manastiri i tri prizora iz Beograda: Hram Svetog Save, Mihajlo Obrenović na konju, i recimo Skadarlija. To ne govori o Srbiji i Beogradu onako kako oni to zaslužuju. Ja to nisam hteo.“

Fotografisani detalji Kosančićevog venca, Zvezdare, Čubure, Dorćola, Vračara, Savamale, Zemuna i Novog Beograda nisu izabrani nasumice ni spontano. Sve fotografije su rezultat unapred smišljenih i režiranih autorovih odlazaka u određene ulice, do unapred odabranih građevina. „Nebrojeno puta prolazim pored ove ili one fasade, kapije, pored oldtajmera koji je godinama na istom mestu. I vidim ih u različitim izdanjima: pod podnevnim suncem, pod snegom, lišćem. Imao sam veliki izbor, trebalo je samo da izaberem najlepši prizor i da ga sačekam, da sačekam baš tu senku, baš tu boju – pravi trenutak da svetlost da čarobni kolorit i ofarba Beograd onako kako sam ja to u mislima već video.“

Fotografije su nastajale poslednjih trinaest godina. „Radio sam ih za izložbu koja je bila pre dve godine. I tada sam mislio da je to kraj sa tim projektom, pogotovo što sam počeo da radim na drugom, na Serbian PEN, BRE!, u okviru koga fotografišem pisce. Međutim, ispostavilo se da ne mogu da pobegnem od sebe. I dalje sam primećivao fasade, pločnik, boje barica. I, nastavio sam. Tako je nastala ova izložba.“ Njen podnaslov je citat čuvene rečenice Duška Radovića: „Beograđani, volite Beograd, on nema nikoga osim vas.“