O važnim ženama koje su bile ispred svog vremena a čije delo ovo društvo ne uvažava koliko uvažava dela njihovih kolega, govori najnoviji projekat DAH teatra
„One. Ispred svog vremena“ je najnovija produkcija DAH teatra, koju će premijerno pokazati od 15. do 17. januara u beogradskom KC „Parobrod“. DAH teatar je definiše kao multimedijalnu instalaciju koja spaja izložbu, živo izvođenje, instalacije, performanse, video rad i fotografiju, a njen naslov ukazuje na temu: žene, pionirke u svojim oblastima, koje ovo društvo nije prihvatilo.
Dijana Milošević, koautorka koncepta i režije (uz Jadranku Anđelić) ove instalacije, kaže za „Vreme“ da su ih „inspirisali životi konkretnih žena iz naše kulture “, i navodi primere Jelisavete Načić prve arhitektice u Srbiji i kompozitorke Ljubice Marić.
„ O Jelisaveti Načić se, koja je projektovala važne građevine kod nas, daleko manje zna nego o na primer Meštroviću, a sigurno su istog značaja, dok se muzika Ljubice Marić može meriti sa muzikom jednog Džona Kejdža o kome naravno svi znaju, a mi u našoj kulturi imamo takvu muzičku veličinu o kojoj znaju većinom u uskim muzičkim krugovima“, ističe Dijana Milošević koja je rediteljka DAH teatra i profesorka na Institutu za umetničku igru u Beogradu.
„Jelisaveta Načić je internirana u austrougarski logor 1915.godine zato što je projektovala slavoluk na kome je pisalo ’Još uvek nisu svi Srbi slobodni’. Radi se o velikoj ženi čiji je ceo život bio kao pobuna protiv nametnutih normi, običaja i očekivanja sredine. Ljubica Marić, bez obzira što je za života dobila velika priznanja pa je čak postala i članica Akademije nauka i umetnosti, njeno delo je skrajnuto i mnogi mladi muzičari nisu svesni njenog značaja za savremenu muziku. Ili Ksenija Atanasijević, filozofkinja, kojoj jednostavno nisu dali da ostane na Beogradskom univerzitetu kao predavačica samo zato što je žena, i time društvo lišili velikog filozofskog rada.“
Dijana Milošević kaže da je ta „pojava prisutna i dan danas“, čemu su uzrok i razlog „naravno patrijarhalni način mišljenja koji se teško menja, gde pre svega vidimo jednu veliku opresiju jednog nad drugim, konkretno muškaraca u odnosu na žene.“
„Radi se o mišljenju koje uvek polarizuje, koje stavlja na suprotstavljene strane jedne i druge, koje se boji različitosti, ispada, u krajnjem slučaju mišljenje kome je imanentan mrak a ne svetlo, smrt a ne život. To je mišljenje koje održava nasilje koje je stravično prisutno u društvu. Mislim da je taj način mišljenja u korenu ratova i konflikta koji se dešavaju svuda oko nas.“
Sudeći po sadašnjoj situaciji, pitanje je koliko će ta tema da bude – tema, jer „umnih žena ima u svim oblastima, pa ipak su malo reprezentovane u strukturama – dovoljno je da pogledamo samo Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Pomenuti način mišljenja koji favorizuje jedne a potiskuje druge duboko je utkan u institucijama i neophodno je stalno ukazivati na njega da bi se razgradio.“
„Volela bih da naglasim da u ovom projektu učestvuju i umetnici i umetnice, jer jedino zajedno možemo da nešto promenimo“, kaže Dijana Milošević.
Jedan deo instalacije „One. Ispred svog vremena“ odnosi se na patrijarhalno ponašanje, zato što, objašnjava Dijana Milošević, ono ima za „cilj da kreira sistem koji će stalno držati jedne u povlašćenom a druge u podređenom položaju. Patrijarhalni način mišljenja na žalost nije svojstven samo muškarcima nego i nekim ženama, to je održavanje sistema koji neguje predrasude i osudu svake različitosti i prava na rodni i svaki drugi izbor i zato je jako opasan.“
Crkva, koja ima moć da utiče na promenu patrijarhalnog ponašanja, čini „potpuno suprotno. Svedočimo naporima crkve da opet ograniči slobodu žena da raspolažu svojim telom, koja osuđuje sve što nije heteroseksualno i vrlo često crkva je na strani najmračnijih nacionalističkih tendencija“, kaže Dijana Milošević.
Prava žena su jedna od osnovnih tema DAH teatra. U tom kontekstu, ima se utisak da je ova tema prisutnija u programima nezavisne scene od državne, iako ova druga ima veći uticaj.
Dijana Milošević kaže da „nezavisna scena često jeste daleko hrabrija jer je, jednostavno rečeno, nezavisna. Ali ja ne smatram da je ta podela na institucionalnu i nezavisnu scenu nešto što nas vodi ka nekom dobrom ishodu, mislim da smo svi deo jedne kulture i javnog života i da svako može da doprinese ali i odmogne situaciji. A ko ima veći uticaj to mislim da počinje takođe da se menja, zavisi sa kojom generacijom komuniciramo.“
Nedavno otvoren Muzej Viminacijum izuzetan je u državi jer se nalazi na samom lokalitetu. Arheologija i zaštita nepokretnog kulturnog nasleđa prioriteti su Ministarstva kulture, rekao je ministar Selaković. Međutim, za Belo brdo nema novca u ovogodišnjem budžetu, a Generalštabu je oduzet status kulturnog dobra
Zbog projekta Prestonica kulture, Leskovac će ove godine u svoju kulturu uložiti najviše do sad, a Ministarstvo kulture je osiguralo potpuno nova sredstva, od kojih će biti podignut i spomenik kralju Milanu
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
