O važnim ženama koje su bile ispred svog vremena a čije delo ovo društvo ne uvažava koliko uvažava dela njihovih kolega, govori najnoviji projekat DAH teatra
„One. Ispred svog vremena“ je najnovija produkcija DAH teatra, koju će premijerno pokazati od 15. do 17. januara u beogradskom KC „Parobrod“. DAH teatar je definiše kao multimedijalnu instalaciju koja spaja izložbu, živo izvođenje, instalacije, performanse, video rad i fotografiju, a njen naslov ukazuje na temu: žene, pionirke u svojim oblastima, koje ovo društvo nije prihvatilo.
Dijana Milošević, koautorka koncepta i režije (uz Jadranku Anđelić) ove instalacije, kaže za „Vreme“ da su ih „inspirisali životi konkretnih žena iz naše kulture “, i navodi primere Jelisavete Načić prve arhitektice u Srbiji i kompozitorke Ljubice Marić.
„ O Jelisaveti Načić se, koja je projektovala važne građevine kod nas, daleko manje zna nego o na primer Meštroviću, a sigurno su istog značaja, dok se muzika Ljubice Marić može meriti sa muzikom jednog Džona Kejdža o kome naravno svi znaju, a mi u našoj kulturi imamo takvu muzičku veličinu o kojoj znaju većinom u uskim muzičkim krugovima“, ističe Dijana Milošević koja je rediteljka DAH teatra i profesorka na Institutu za umetničku igru u Beogradu.
„Jelisaveta Načić je internirana u austrougarski logor 1915.godine zato što je projektovala slavoluk na kome je pisalo ’Još uvek nisu svi Srbi slobodni’. Radi se o velikoj ženi čiji je ceo život bio kao pobuna protiv nametnutih normi, običaja i očekivanja sredine. Ljubica Marić, bez obzira što je za života dobila velika priznanja pa je čak postala i članica Akademije nauka i umetnosti, njeno delo je skrajnuto i mnogi mladi muzičari nisu svesni njenog značaja za savremenu muziku. Ili Ksenija Atanasijević, filozofkinja, kojoj jednostavno nisu dali da ostane na Beogradskom univerzitetu kao predavačica samo zato što je žena, i time društvo lišili velikog filozofskog rada.“
Dijana Milošević kaže da je ta „pojava prisutna i dan danas“, čemu su uzrok i razlog „naravno patrijarhalni način mišljenja koji se teško menja, gde pre svega vidimo jednu veliku opresiju jednog nad drugim, konkretno muškaraca u odnosu na žene.“
„Radi se o mišljenju koje uvek polarizuje, koje stavlja na suprotstavljene strane jedne i druge, koje se boji različitosti, ispada, u krajnjem slučaju mišljenje kome je imanentan mrak a ne svetlo, smrt a ne život. To je mišljenje koje održava nasilje koje je stravično prisutno u društvu. Mislim da je taj način mišljenja u korenu ratova i konflikta koji se dešavaju svuda oko nas.“
Sudeći po sadašnjoj situaciji, pitanje je koliko će ta tema da bude – tema, jer „umnih žena ima u svim oblastima, pa ipak su malo reprezentovane u strukturama – dovoljno je da pogledamo samo Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Pomenuti način mišljenja koji favorizuje jedne a potiskuje druge duboko je utkan u institucijama i neophodno je stalno ukazivati na njega da bi se razgradio.“
„Volela bih da naglasim da u ovom projektu učestvuju i umetnici i umetnice, jer jedino zajedno možemo da nešto promenimo“, kaže Dijana Milošević.
Jedan deo instalacije „One. Ispred svog vremena“ odnosi se na patrijarhalno ponašanje, zato što, objašnjava Dijana Milošević, ono ima za „cilj da kreira sistem koji će stalno držati jedne u povlašćenom a druge u podređenom položaju. Patrijarhalni način mišljenja na žalost nije svojstven samo muškarcima nego i nekim ženama, to je održavanje sistema koji neguje predrasude i osudu svake različitosti i prava na rodni i svaki drugi izbor i zato je jako opasan.“
Crkva, koja ima moć da utiče na promenu patrijarhalnog ponašanja, čini „potpuno suprotno. Svedočimo naporima crkve da opet ograniči slobodu žena da raspolažu svojim telom, koja osuđuje sve što nije heteroseksualno i vrlo često crkva je na strani najmračnijih nacionalističkih tendencija“, kaže Dijana Milošević.
Prava žena su jedna od osnovnih tema DAH teatra. U tom kontekstu, ima se utisak da je ova tema prisutnija u programima nezavisne scene od državne, iako ova druga ima veći uticaj.
Dijana Milošević kaže da „nezavisna scena često jeste daleko hrabrija jer je, jednostavno rečeno, nezavisna. Ali ja ne smatram da je ta podela na institucionalnu i nezavisnu scenu nešto što nas vodi ka nekom dobrom ishodu, mislim da smo svi deo jedne kulture i javnog života i da svako može da doprinese ali i odmogne situaciji. A ko ima veći uticaj to mislim da počinje takođe da se menja, zavisi sa kojom generacijom komuniciramo.“
Ne bežeći od bluza već ga šireći i obogaćujući srodnim muzičkim izrazima, Katarina Pejak je kreativno na liniji koja se pruža od Nine Simon ka Nori Džouns, sada već kao kantautorka koja s lakoćom barata korenitim stilovima popularne muzike
U vreme kad država od kulture oduzima i ono malo novca koje joj je dodelila, ministar Nikola Selaković najavljuje osnivanje Festivala patriotske pesme
„Duboko je cinično gledati filmove o ljubavi i braku dok Izrael intenzivno sprovodi genocid nad palestinskim stanovništvom“, piše u apelu kojim je traženo da se otkažu Dani izraelskog filma
Industrijsko nasleđe je upitno u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih objekata, kaže Dobrivoje Lale Erić učesnik regionalnog projekta koji promoviše vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa
Posle trogodišnje pauze „Arhipelag“ opet organizuje Beogradski festival evropske književnosti i, u ovo vreme besparice po kulturu, pita - da li su kultura i književnost subverzivne
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
