Festival autorskog filma 2024 (2)
Pet ne baš lakih komada
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Ulaznice za balet „Krcko Oraščić“ i operu „Pepeljuga“ Narodnog pozorišta planule su za jedan dan, ali su se ubrzo pojavile na Instagram profilu ruske agencije Triptix po tri puta većoj ceni. Beograđanima se to nije dopalo
Tradicionalno, Narodno pozorište u Beogradu i ovog decembra ima praznični blok, sa predstavama primerenim novogodišnjem raspoloženju. Tako će od 12. decembra do 4. januara biti devet izvođenja baleta „Krcko Oraščić“, tri izvođenja opere „Pepeljuga“ i isto toliko opere „Snežana i sedam patuljaka“.
Prodaja ulaznica je počela već 18. novembra, uz napomenu da je „za svaku predstavu u okviru prazničnog repertoara moguće kupiti najviše četiri ulaznice po osobi na blagajni ili putem online prodaje“. Cena je bila 2500. odnosno 3500 dinara u zavisnosti od mesta.
I, kao i prošle godine, sve ulaznice su prodate za manje od 24 sata.
Dva dana kasnije
Dva dana kasnije, Beograđani su primetili da se ulaznice za praznični repertoar Narodnog pozorišta prodaju na Instagramu, i to na ruskom jeziku, po skoro trostruko višoj ceni.
Naime, na profilu Triptix_belgrade ponuđena je „Pozorišna tura“ koja uključuje ulaznice za „Krcka Oraščića“ i „Pepeljugu“, uz dodatne ugođaje: vođenje po teatru sa direktorom Muzeja Narodnog pozorišta, najbolja mesta u gledalištu, a kao dodatak ovom kulturnom iskustvu, i šampanjac, laganu zakusku i fotografisanje uz jelku u foajeu.
Ponuđeni termini su bili za balet 12, 13, i 21. decembra, a za operu 20, i 27. decembra. Cena kompleta sa „Krckom Oraščićem“ je 9000 dinara, a sa „Pepeljugom“ – 6000 dinara.
Opcija da se iz ponuđenog programa izabere samo predstava, nije postojala. Nisu navedene ni cene ponuđenih stavki u paketu, tako da se ne zna koliko u ovoj ruskoj varijanti košta „Krcko Oraščić“ a koliko čaša šampanjca.
Komentari Beograđana
Zatim se 9. decembra pojavila nova ponuda, za dva nova termina i po još višoj ceni: „Pozorišna tura“ sa „Krckom Oraščićem“ za 25. decembar i sa „Pepeljugom“ za 30. decembar po ceni od 10.000 odnosno 7000 dinara.
Na svakom postu bili su i logo Triptix-a i logo Narodnog pozorišta. Beograđani su u ovome videli partnerstvo Narodnog pozorišta sa ruskom agencijom, i prevaru.
Komentari na društveni mrežama su bili puni ogorčenja. To je isto kao da Bečka Filharmonija proda Bečki novogodišnji koncert Rusima; Sad je jasno zašto nema karata; Da li će da dele zaradu – bili su neki od komentara. Najviše je bilo onih koji su broj sedišta u Narodnom pozorištu, oko 700, množili sa ruskom cenom ulaznica kako bi dobili očekivanu zaradu.
Ovog utorka probali smo da preko Triptix-a kupimo kartu za „Krcka Oraščića“, ali nam je rečeno da je sve prodato, i predložili su da pratimo njihov profil, pa da kad iduće godine ponude ulaznice za neku drugu opersku ili baletsku predstavu Narodnog pozorišta, da se javimo na vreme. Najavili su da će i tada, kao i sad, uz predstavu biti ponuđen dodatni program.
Nije prvi put
Zaposleni u Narodnom pozorištu znaju za Triptix. Kažu da su i prošle godine pokupovali karte, ali se ne sećaju nikakvog paketa sa šampanjcem.
U upravi Baleta su nam rekli da su vrlo zadovoljni „što su sve karte planule za dan“, ali da „pojma nemaju da su se te karte pojavile na Instagramu.
Sastanak s Rusima
Zdenka Miladinović, direktorka Marketinga Narodnog pozorišta, kaže za portal „Vremena“ da je „agencija Triptix kupila 20 odnosno 15 karata po predstavi za ukupno 7 izvođenja“ i negira da su, kao što se priča, Rusi pokupovali celu salu. „Mi baš vodimo računa da pojedinci ili grupe nemaju mogućnost kupovine većeg broja karata, kako bi svi imali podjednake mogućnosti da pogledaju predstavu“, kaže i objašnjava da su ulaznice u velikoj meri prodate online.
Dodaje da nisu „bili upoznati sa njihovom cenom paketa koju nude svojoj publici. Mi i ne možemo da utičemo na cenu koju pojedinci formiraju nezavisno od nas“.
Kaže da su prošle nedeljeTriptix pozvali na sastanak i „skrenuli im pažnju da nije primereno da se prodaju karte po visokim cenama“. Takođe, zabranilo su im „bilo kakvo unošenje hrane i pića u zgradu Narodnog pozorišta. To je neprihvatljivo“.
Rusi su obećali da će poštovati dogovor, ali o toj promeni nisu obavestili svoje kupce. A ni cenu nisu smanjili.
„Slikanje uz jelku ne branimo, to je deo novogodišnje atmosfere i u duhu je našeg prazničnog programa“, kaže Zdenka Milanović.
Ukrajinski „Krcko“
Takođe pred Novu godinu, u Beogradu se igra balet „Krcko Oraščić“ 24. i 25. decembra i u MTS dvorani. Solisti Ukrajinskog klasičnog baleta igraće ga uz muziku Čajkovskog sa matrice. Dva termina su odmah rasprodata, pa je zato dodat još jedan. Ponuda za ovog „Krcka“ nije se pojavila na Triptix-u.
Informacije radi, u Narodnom pozorištu se „Krcko Oraščić“ igra u koreografiji i režiji Konstantina Kostjukova, operu-bajku „Snežana i sedam patuljaka“ je prema delu Braće Grim napisao libreto i komponovao muziku Dragan Karolić a režirala Ana Grigorović, dok je operu „Pepeljuga“ Đakoma Rosinija režirao Jagoš Marković.
Naturalizam je prisutan kao zajednički sadržatelj u svih pet filmova o kojima će ovde biti reči
Film Susedna soba predstavlja novu fazu u karijeri sedamdesetpetogodišnjeg autora: u pitanju je njegov prvi dugometražni igrani film na engleskom jeziku i prvi film sa (uglavnom) nešpanskom glumačkom podelom
V13. Hronika suđenja teroristima, Emanuel Karer (Akademska knjiga, 2024)
Lusinda Vilijams je najveća kad se u maniru pripovedača dotakne one Amerike koju naslućujemo, zemlje u kojoj je sve daleko, pa i za najobičniji ljudski dodir moraš da pređeš čitavo prostranstvo, koje nekad može biti širine kuhinjskog stola, a nekad je veličine prerije. Ali, Lucinda Williams je veća i od najveće kad više ni to nije važno, nego je samo važno ko je na dohvat ruke i šta se dešava između dvoje, a njene pesme se vrte u tom vrtlogu koji često izbacuje i neke neželjene stvari. Poenta njenog izraza – da se s neželjenim stvarima neizbežno može živeti – daje epski ton svim pričama o malim ljudima koje je dosad ispričala
Dragan Ambrozić – Kantri danas, Lucinda Williams
(“Vreme” br. 662, 2003)
Premijera Pozorišta mladih „Hajduci“ postavlja razna pitanja koja se odnose na nepremostive razlike između sadašnje i Nušićeve generacije, pa i - da li smo stvorili svet u kome mladi ne pronalaze vrednosti zajedništva i solidarnosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve