Bibliotekarsko društvo Srbije poslalo je u sredu premijeru Milošu Vučeviću dopis kako bi mu i u papirnoj formi predočilo da će odluka o plaćanju tarife za pozajmljene knjige bitno ugroziti javne biblioteke, a vrlo moguće da će mnoge i zatvoriti.
Na mejl koji su mu poslali 1. oktobra i na pre toga upućeni javni apel, niko ni iz Vlade ni iz resornog Ministarstva kulture nije reagovao, a 1. januar 2025. od kad će po pomenutoj odluci na svaku pozajmljenu knjigu ili publikaciju javne biblioteke plaćati 15 dinara za autorska prava.
Uvođenje tarifa za pozajmicu knjiga predviđeno je Zakonom o autorskim pravima. Tim zakonom je regulisano da se novac od plaćanja tarifa uplaćuje Organizaciji za ostvarivanje reprografskih prava (OORP), a da ih ona raspoređuje piscima i prevodiocima.
Ovaj zakon je urađen po ugledu na evropske, kod nas je izglasan još pre 10 godina, ali će tek sad biti realizovan.
I sve bi bilo u redu, jer niko nema ništa protiv autorskih prava, da tu tarifu ne treba da plaćaju same biblioteke odnosno osnivači, kako piše u dokumentu „Tarife naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi“.
Javne biblioteke to ne mogu da plaćaju, jer nemaju sopstveni novac. Te naknade su oko 50 odsto godišnjeg budžeta koje dobijaju za nabavku knjiga velike biblioteke, a za većinu, jer dominiraju male biblioteke, taj iznos je veći od njihovog budžeta.
One najmanje, koje uopšte nemaju budžet za nabavku knjiga već ih dobijaju od Ministarstva kulture, neće moći ničim da plate tu tarifu i biće u prekršaj i doći će do utuživanja već nakon prvog kvartala..Ne treba zaboraviti da ima biblioteka koje čak ni ne naplaćuju članarinu.
Tarife neće plaćati nacionalne biblioteke, visokoškolske i školske biblioteke i univerzitetske biblioteke. Ugrožene su javne biblioteke, njih oko 530 u Srbiji.
U mnogim mestima Srbije biblioteke su jedina mesta kulture i kulturnih dešavanja.
Prema proračunu pomenute Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava, na godišnjem nivou tarife bi za celu Srbiju iznosile 190.000 evra. U Hrvatskoj i Slovenije ovi troškovi ne plaćaju biblioteke, već se novac odvaja iz državnih budžeta.
