Mnoge biblioteke neće imati novac da plaćaju tarifu za naknadu izdatih knjiga, pa će od 1. januara ili morati da prestanu s radom, ili će protiv njih biti pokretane tužbe
Bibliotekarsko društvo Srbije poslalo je u sredu premijeru Milošu Vučeviću dopis kako bi mu i u papirnoj formi predočilo da će odluka o plaćanju tarife za pozajmljene knjige bitno ugroziti javne biblioteke, a vrlo moguće da će mnoge i zatvoriti.
Na mejl koji su mu poslali 1. oktobra i na pre toga upućeni javni apel, niko ni iz Vlade ni iz resornog Ministarstva kulture nije reagovao, a 1. januar 2025. od kad će po pomenutoj odluci na svaku pozajmljenu knjigu ili publikaciju javne biblioteke plaćati 15 dinara za autorska prava.
Uvođenje tarifa za pozajmicu knjiga predviđeno je Zakonom o autorskim pravima. Tim zakonom je regulisano da se novac od plaćanja tarifa uplaćuje Organizaciji za ostvarivanje reprografskih prava (OORP), a da ih ona raspoređuje piscima i prevodiocima.
Ovaj zakon je urađen po ugledu na evropske, kod nas je izglasan još pre 10 godina, ali će tek sad biti realizovan.
I sve bi bilo u redu, jer niko nema ništa protiv autorskih prava, da tu tarifu ne treba da plaćaju same biblioteke odnosno osnivači, kako piše u dokumentu „Tarife naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi“.
Javne biblioteke to ne mogu da plaćaju, jer nemaju sopstveni novac. Te naknade su oko 50 odsto godišnjeg budžeta koje dobijaju za nabavku knjiga velike biblioteke, a za većinu, jer dominiraju male biblioteke, taj iznos je veći od njihovog budžeta.
One najmanje, koje uopšte nemaju budžet za nabavku knjiga već ih dobijaju od Ministarstva kulture, neće moći ničim da plate tu tarifu i biće u prekršaj i doći će do utuživanja već nakon prvog kvartala..Ne treba zaboraviti da ima biblioteka koje čak ni ne naplaćuju članarinu.
Tarife neće plaćati nacionalne biblioteke, visokoškolske i školske biblioteke i univerzitetske biblioteke. Ugrožene su javne biblioteke, njih oko 530 u Srbiji.
U mnogim mestima Srbije biblioteke su jedina mesta kulture i kulturnih dešavanja.
Prema proračunu pomenute Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava, na godišnjem nivou tarife bi za celu Srbiju iznosile 190.000 evra. U Hrvatskoj i Slovenije ovi troškovi ne plaćaju biblioteke, već se novac odvaja iz državnih budžeta.
Pre nego što je uobičajeno, u Leskovcu je počela Godina kulture otvaranjem izložbe koja postoji od 2024, bez medija i atmosfere kakva priliči ovakvom događaju. Bila je to direktiva Ministarstva kulture
Nacrt zakona o autorskim pravima je fasadni zakon i ne nudi pravnu sigurnost stvaraocima koju zahtevaju direktive EU, iako je navodno rađen zbog usklađivanja sa EU, kažu scenaristi
Nacrt zakona o autorskim pravima urađen je bez konsultacije sa filmskim stvaraocima, u njemu nema ni reči o AI i ne oslanja se na najnovije direktive EU već na one iz ranijih godina
Božo Koprivica bio je fudbaler, partizan i partizanovac, pesnik koji nije pisao pesme, pisac skokovite rečenice, namrgođeni dobri duh Beograda i jedne zemlje koja više ne postoji
Sniman u Hrvatskoj i u Beogradu, akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“, prva holivudsko-srpska koprodukcija, imaće domaću premijeru 7. aprila
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
