Ako je prošlogodišnjeg apsolutnog pobednika dodele Oskara, film Kraljev govor, publika okarakterisala kao „dosadan“ i „za matorce“, ovogodišnji hit Umetnik, ne bi trebalo da gledaju mlađi od 80. Valjda zato što je Umetnik nemi, crno-beli film, čija je radnja smeštena na početak tridesetih godina XX veka.
Jeste, nemi, crno-beli film, snimljen je u Holivudu 2011. godine. Glumci progovaraju tek u poslednjoj sceni, posle više od sat i po muzike, mimike i otvaranja usta. Možda je zato od američke publike, nenaviknute na ovakve „ispade“ i „jeftine“ filmove (budžet oko 15 miliona), zaradio manje od 30 miliona dolara.
Mnogo više sreće Umetnik je imao u Kanu, gde je premijerno prikazan, a Žan Dižarden proglašen za najboljeg glumca. Nominovan je za šest zlatnih globusa i osvojio je tri. U „Holivud i Hajlend centru“, nekadašnjem „Kodak teatru“, koji je posle bankrota Kodaka promenio ime, u noći između nedelje i ponedeljka ovaj film osvojio je i pet statua Američke filmske akademije – za najbolji film, najboljeg režisera (Mišel Azanavisijus), najbolju mušku ulogu (Žan Dižarden), kao i za najbolji kostim i muziku.
Umetnik je, u stvari, romantična komedija o zvezdi nemog filma Džordžu Valentinu, koga publika obožava. Na premijeri njegovog poslednjeg filma, ispred bioskopa na Valentina bukvalno naleće mlada plesačica Pepi Miler. Posle malo šale, zajedničkog fotografisanja i nevinog poljupca u obraz, na naslovnoj strani jutarnje štampe pojavljuje se tekst koji sugeriše da su oženjeni Valentin i Pepi u vezi. Svi se sada pitaju ko je ta devojka koja, uz malu pomoć Valentina, polako ulazi u filmsku industriju. Međutim, ubrzo dolazi kraj ere nemog filma. Valentin se opire novotariji, tvrdeći da je zvuk samo moda koja će brzo proći. Odlučuje da uprkos svemu sam nastavi putem nemog filma, dok Pepi u svetu zvuka postaje velika holivudska zvezda. I tada kreće drama…
Ekipi Umetnika niko ne može osporiti originalnu ideju – da gledaocima bez reči toliko kaže. Međutim, da smo bili strogi, mogli bismo da kažemo da ovo baš i nije nemi film – sve vreme čuje se muzika koja dočarava vreme i dramatizuje radnju, a na samom kraju čak ima i nekakvog dijaloga. Duhu tridesetih godina, u koje je smeštena radnja Umetnika, najviše doprinosi Dižarden sa svojim tankim brčićima, velikim zubima i džinovskim osmehom. Oskara za najbolju mušku ulogu osvojio je pomoću mnogo mimike i samo dve reči koje je izgovorio u filmu: „Sa zadovoljstvom.“ Dižarden je plešući sa Berenis Bežo (u ulozi Pepi) uspeo i da podseti gledaoce na to kako su izgledale prave zvezde nemog filma, kao i na glamur tog vremena.
Jedina paralela koja se može povući između Umetnika i drugog holivudskog favorita za Oskara za najbolji film jeste verni povratak u prošla vremena – tridesete godine XX veka. Napravljen u maniru Harija Potera, a po dečjoj knjizi Izum Igoa Kabrea Brajana Selznika, Igo Martina Skorsezea je 3D film o avanturama siročeta koji živi u velikom časovniku na železničkoj stanici. Nominovan je za Oskara u 11 kategorija, među kojima su i najbolji film i najbolji reditelj. Osvojio je pet – za najbolju kameru, scenografiju, montažu i miks zvuka, kao i za vizuelne efekte.
Uz ova dva filma, Umetnik i Igo, mada uglavnom zbog političkog konteksta, dobitnik Oskara koji je privukao mnogo pažnje je iranski film Razvod Ašgara Farhadija. Ovo je prvi oskar za najbolji film van engleskog govornog područja koji je otišao Iranu, iako je, iranski mediji su primetili, u konkurenciji bio i izraelski film Fusnota. „U vreme kada političari govore o ratu, zastrašivanju i agresiji, Iran sada govori o svojoj veličanstvenoj kulturi, bogatoj i drevnoj kulturi koja je sakrivena pod debelim slojem prašine politike“, rekao je između ostalog Farhadi. Neki Iranci cinično su zaključili da je sada iranska zastava na dodeli Oskara zabodena na vrh Amerike.
„O, Bože. Ma, hajde. U redu. Hvala vam mnogo. Hvala vam, hvala vam. Kada su mene prozvali, imala sam osećaj da mogu da čujem pola Amerike kako govori ‘O, ne, ma, hajde, zašto ona ponovo?’. Ali, to je nebitno“, počela je duhovito svoj govor na bini „Holivud i Hajlend centra“ jedna od zvezda večeri (pored desne noge Anđeline Džoli koja već ima 10.000 obožavalaca na Tviteru), glumica Meril Strip (63) dobitnica Oskara za najbolju ulogu – Margaret Tačer u filmu Čelična dama.
Uz 17 nominacija, ovo je treći Oskar Meril Strip. Prethodna dva dobila je davno – 1980. godine za sporednu ulogu u filmu Kramer protiv Kramera, i 1983. godine za glavnu žensku ulogu u Sofijinom izboru.
U intervjuu koji je sledio nakon dodele, priznala je da nije nikad upoznala Margaret Tačer, ali da nose istu marku cipela, te da će kasnije tokom večeri sigurno popiti nekoliko viskija. „Nisam je upoznala. Zaista, gotovo potpuno se povukla iz javnosti u poslednje dve godine. Ali sam je proučavala, jer ima toliko arhivskih snimaka. Najveći izazov bio je zamisliti njen život u sadašnjosti“, dodala je Meril Strip.
