Poslednjih deset godina, nekako obično početkom januara, Udruženje Tipometar ponudi građanstvu na poklon familiju fontova koja sadrži slova ćirilice, sa ciljem da svakom ko to želi omogući da knjige, reklame, dokumenta – šta god, štampa ćiriličnim pismom.
Udruženje Tipometar bavi se pismom i njegovom primenom. Osnovala ga je grupa entuzijasta sa Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu na inicijativu Olivere Stojadinović, profesorke na predmetu Pismo. „Kad su devedesetih godina počeli da se koriste računari, ispostavilo se da nedostaju ćirilični fontovi“, podseća Olivera Stojadinović u razgovoru za „Vreme“. „Napravljena je komisija profesora, akademika, i stručnjaka među kojima smo bili Đorđe Živković i ja kao ljudi iz prakse, sa namerom da se reši taj problem. Međutim, bilo je to vreme nemaštine, pa smo pokušali da ono što nije moglo da se uradi na državnom nivou, uradimo na privatnu inicijativu – osnovali smo Tipometar.“
Otkad je pre deset godina počeo njihov projekat Ćirilice na poklon, sa sajta Tipometar preuzeto je više desetina hiljada kompleta fontova i preneto u knjige, novine, na pakovanja, internet, televizijske programe, natpise firmi, plakate… Vojska Srbije je za svoj celokupni sistem identifikacije izabrala Resavsku BG Sans, Srpska pravoslavna crkva koristi gotovo sva pisma Tipometra, Lovely Sofia BG se viđa u televizijskim programima i na internetu, izabralo ga je i Pozorište „Duško Radović“, njim je štampan i Romski bukvar, Adamant BG koriste Kreativni centar, časopis „Rusija danas“, Fakultet bezbednosti u Beogradu, Neoplantu BG je primenila pekara „Jakovljević“, Resavsku BG – Institut za transfuziju krvi, Fakultet primenjenih umetnosti…
U ovogodišnjem poklonu su četiri fonta tipografskog pisma Nokturno BG, prvenstveno namenjenog knjižnom slogu, ali i grafičkom dizajnu. Fontovi Nokturna BG, kao i svi prethodni kompleti, sadrže sva slova i znake iz osnovnog latiničnog kodnog rasporeda, kao i slova srpske ćirilice i latinice. Svi postojeći fontovi Tipometra odabrani su tako da pokrivaju raznovrsne namene, pa se među njima nalaze fontovi za slaganje teksta, oni koji su pogodni za grafički dizajn, i tri rukopisna pisma. Poslednjih godina na svetskom tržištu povećana je ponuda fontova koji sadrže ćirilicu, ali, kaže Olivera Stojadinović, postoje teškoće u njihovom korišćenju zbog posebnosti našeg kurziva. „Slova srpske ćirilice d, g, p i t napisana kurzivom razlikuju se od onih koja se dobijaju u fontovima strane proizvodnje, pa je to rešeno alternativnim slovima, s tim što se do njih može doći samo u novijim programima kada se u meniju označi srpski jezik. U fontovima koje nudi Tipometar, naša kurzivna slova dostupna su u svim programima i sistemima.“ Osim toga, i – besplatna su.
Najnoviji font, Nokturno BG, projektovala je Marija Rnjak, a autori prethodnih fontova su Olivera Stojadinović, Vedran Eraković, Stjepan Fileki, Jana Oršolić, Ivana Ćirović, Marijana Oršolić i Stevan Ivić. „Poslednjih nekoliko godina se trudimo da naše diplomce stimulišemo da projektuju ćirilicu, smem da kažem da su zainteresovani“, kaže Olivera Stojadinović. Inicijativu Tipometra su pomagali Skupština grada i Ministarstvo vera i dijaspore, a poslednjih nekoliko godina Ministarstvo kulture i informisanja. „Ta pomoć nam je, naravno, važna iako je simbolična. Jasno je da je Ministarstvo svima u kulturi smanjilo dotacije, da drugačije izgleda ne može, ali bez te pomoći projekat Ćirilice na poklon bi se ugasio, što ne bi bilo dobro.“
„Mi nikog ne teramo da piše ćirilicom, mi ćirilicu poklanjamo ljudima koji žele da je koriste, omogućavamo im da to postignu“, navodi Olivera Stojadinović, a o raspravama o zakonskoj regulativi korišćenja službenog pisma, kaže: „Ako se od 1960. godine zvanično u Srbiji ravnopravno koriste i latinica i ćirilica, to znači da je to pravilo ukorenjeno. Nisam ni za kakva zakonska ukidanja latinice, zato što to može da izazove otpor. Mislim da je dovoljan postojeći zakon kojim je propisana ćirilica u službenoj upotrebi, pa zato je svaki akt koji se predaje, recimo, sudu – na ćirilici, sajt našeg fakulteta takođe, i tako dalje. Bilo bi dobro da su natpisi firmi na ćirilici i, naravno, na srpskom. Eto, to bi mogla država da propiše. Mi smo prikupljali natpise na ćirilici, bez obzira kojim fontom su napisani, i ustanovili da među njima najviše ima pekara. Važno je i što se udžbenici za osnovnu školu štampaju ćirilicom, primećujem da nove generacije koriste ćirilicu. Naravno da je neophodno da koriste i latinicu – zbog novih tehnologija i stranih jezika. Bilo bi kuso bez latinice.“
