Ploča i spomenik četničkom vođi Draži Mihailoviću podignuti su tokom devedesetih godina na Ravnoj gori, što je označilo prvi korak ka oživljavanju Ravnogorskog pokreta. Kao kazna za sva jednopartijska tumačenja istorije od 1941. naovamo, kao izraz frustracije pobeđenog ili eskalacije nacionalizma, tek krajem XX veka u Srbiji je došlo do ekstremnog buđenja četništva i njihovog, opet, jednostranog tumačenja istorije. Po tom tumačenju, kako je vreme pokazalo, ni Ravna gora nije smela ostati jedino spomen-obeležje đeneralu Draži.
Kada su Ivanjičani prvi put pitali svoje gradske vlasti da u centru grada, rodnom mestu Draže Mihailovića, podignu spomenik svom četničkom vođi, socijalisti su im odbrusili da o tome mogu samo da sanjaju. Krajem aprila 2003. godine, povodom 110. godišnjice rođenja Mihailovića, u Ivanjici je otkriven njegov spomenik. Visok 2,3 metra i postavljen u parku ispred nekadašnje zgrade Kušića-hana, sada pretvorene u „Čičin dom“. Centar Ivanjice danas čine spomenik Draži Mihailoviću, Muzej Ravnogorskog pokreta i spomen-česma.
Povodom 60. godišnjice Mihailovićevog pogubljenja, 2006. godine, na Trgu đenerala Draže u Lapovu otkriven je spomenik Čiči, visok 4,6 metara. Za njegovu izgradnju dijaspora u Americi prikupila je oko 5000 dolara, a sredstva su obezbedili i Ministarstvo za dijasporu, Ministarstvo kulture i Ministarstvo za trgovinu, turizam i usluge.
Posle 2000. godine u Republici Srpskoj, u Petrovu na Ozrenu takođe je nikao spomenik Draži Mihailoviću, a u Udruljama (danas se pominje kao Draževina) kod Višegrada i čitav spomen-kompleks. U Draževini, gde je Draža i uhvaćen, postavljen je „onaj poznati“ spomenik iz Brčkog, koji je tamo em bio uništavan, em na kraju i zakonom zabranjen jer je „vrijeđao druge narode Distrikta“.
Kod samih plovnih vrata luke, „Kontakt 2025.” prošle subote zakucao je završni udarac za ovaj put, koncert beogradskih Partibrejkersa. Jer, pre tri godine su na Sajmu slavili svoj 40. rođendan, ali sad je pravo vreme za autentični bunt rokenrola u Srbiji
Naslov izložbe radova Aleksandra Zografa, „Hvatač snova“, otkriva njenu temu i interesovanje autora koje on opisuje kao dugogodišnju opsesiju
Pozorište „Pinokio“ otvara prvu pozorišnu scenu za bebe „Kolevka teatar“ predstavom „Zora i San“, u kojoj učestvuju i gledaoci - bebe
Rezultati vojvođanskih konkursa za kulturu neskriveno ukazuju da Pokrajina ne želi da pomaže one koji su podržali studente. A to su Sterijino pozorje, Egzit, Akademija umetnosti, Tvrđava teatar, Šekspir festival, Akademska knjiga...
U utorak 3. juna, dodelom nagrada i programom pod nazivom Epilog u ritmu, završeno je jubilarno 70. Sterijino pozorje. Ovaj festival je tačna slika situacije u kojoj se nalazi naše pozorište uvek – čak i onda kada pozorišna javnost nije zadovoljna načinom podele nagrada, ili onda kada se čini da selekcija nije “pravedna”. Zato u ovom tekstu neće biti reči o svih 12 predstava (devet u takmičarskom programu i tri u Krugovima), koje je odabrala selektora Ana Tasić, već o pokušaju da se uhvati slika naše teatarske situacije
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
