Od početka sezone u beogradskim pozorištima prikazane su četiri premijere, realizovane sredstvima iz ranijeg budžeta. Nadajmo se da neće biti i jedine
Ružne vesti povodom Pravilnika o radnoj disciplini koji je uvela nova uprava Narodnog pozorišta a zatim i zatvorila zgradu, nadjačale su one lepe – da je od početka sezone u beogradskim pozorištima bilo četiri dramske premijere.
One su realizovane iz ranije obezbeđenog budžeta, pitanje je da li će do kraja ove sezone pozorištima stići novac za nove projekte, pa je to još jedan razlog zašto ove četiri treba zabeležiti.
“Ostrvo s blagom“
Prva je bila „Ostrvo s blagom“ u Malom pozorištu „Duško Radović“, čiji je autor Kokan Mladenović. U Mladenovićevoj verziji istoimenog romana Roberta Luisa Stivensona priča počinje danas, a Džim (koja je u predstavi devojčica!) traži idealno mesto u potkrovlju svoje bake da napravi studio za snimanje rep muzike (spojler: na kraju predstave vas čeka pravi pravcati koncert).
Osim uzbudljive avanture, koja je postavljena romanom, u predstavi se priča i kako se slažu stari i novi svet, tradicija i moderno, kako se otkrivaju novi prijatelji, avanture i put do ostvarenja snova.
Slika Dorijana Greja
Na sceni Studio Ćirilov Jugoslovenskog dramskog pozorišta 10. oktobra je izvedena predstava „Slika Dorijana Greja“ prema romanu Oskara Vajlda u dramatizaciji i režiji Nataše Radulović.
“Dorijan Grej predstavlja oličenje antičkog ideala lepote i mladosti“, napisala je Radulović u programu. „Zamišljen kao moderni Adonis ili Apolon, on slavi harmoniju i savršenstvo. On je sam po sebi umetničko delo, živa skulptura, ali se, za razliku od antičkih bogova, Dorijan opire ovom idealu, jer je u grčkoj kulturi postojala ideja da su lepota (kalos) i dobrota (agathos) nerazdvojne.
Kod Dorijana dolazi do raspada te veze, on spolja ostaje lep, ali iznutra postaje iskvaren. Moderni čovek izopačuje antički ideal u svom strahu od sopstvene prolaznosti, koji ga prožima i parališe, koji ga goni da čini sve, samo da ostane još trenutak duže u svojoj mladosti, jer ’mladost je jedino što vredi imati’. Strah od starenja, koje kosi sve pred sobom, pa i lepotu, glavni je pogon svim likovima, jer gubitak mladosti i lepote znači gubitak sebe, prolaznost”.
Dorijana Greja glumi Joakim Tasić.
Una
U nedelju 12. oktobra je u „Zvezdara teatru“ bila premijera predstave „Una“, Stevana Koprivice koji je adaptirao istoimeni roman Mome Kapora, u režiji Dejana Projkovskog.
Najavljujući predstavu novinarima, Dušan Kovačević direktor „Zvezdara teatra“ je ispričao kako je „Koprivica pre dve godine napravio dogovor s nama da uradi adaptaciju i napiše novo viđenje priče o neobičnom odnosu između jedne studentkinje i njenog profesora. Publika će pomisliti da smo mi to naručili i da je komad pisan u skladu sa ovim što se danas događa – priča o studentima i profesorima. A napisan je na osnovu knjige iz 80-ih godina, što znači da se neki odnosi i neke političke priče ne menjaju, da su to konstante, da su bile i da će biti“.
Profesora igra Nikola Ristanovski, a Unu Magdalena Mijatović.
Igra
Premijerom predstave „Igra“ Mile Mašović Nikolić i Milice Kralj koja je i rediteljka predstave, pozorište „Boško Buha“ 13. oktobra obeležava 75. rođendan, o čemu opširno pišemo u štampanom izdanju „Vremena“.
Milica Kralj je primetila da komad „na prvi pogled deluje šašavo“, a da je predstavu žanrovski opredelila kao igru, pa otuda i naslov.
„Igra“ je komedija o savremenom svetu viđenom očima jedne devojke.
Milica Kralj je na pres konferenciji rekla da predstava postavlja pitanja „kako mladi nas vide u tom svetu, da li mi njih dovoljno čujemo ili im učitavamo nešto što bismo mi želeli da oni budu. Činjenica da se taj svet gleda iz ugla mlade osobe dopušta mu da bude šašav. Ovo je savremena komedija, jer je komad vrlo duhovit, mada ono što nosi reč savremeno – nije smešno. Ipak, pozorište pruža mogućnost da se tome podsmehnemo i tako lakše doživimo neke istine o savremenom svetu i savremenom čoveku, koji pomalo deluje kao da je pred nervnim slomom“.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Često vežbom i srčanošću nadomestimo to što nismo profesionalni muzičari. Jedno je kad si profesionalni muzičar... To je kao kad igraš fudbal ispred zgrade, a ne na Vembliju. Mnogo je siroviji, življi, energičniji ispred zgrade, ima više grešaka, nije prefinjen ni matematički precizan. Međutim, to mu daje ono bez čega ne bi bilo fudbala
Jasno je da su 59. Bitef i drugi Ne: Bitef dva pristupa pitanju kako ovaj festival može ići dalje, ali oba su teško održiva na duge staze. Bitef bez umetnika značajnih u svetskom kontekstu i sa polupraznim salama ne može biti festival od najvećeg evropskog značaja. S druge strane, veliki međunarodni festival bez finansiranja teško može da opstane. Možda se nalazimo na korak od gubitka Bitefa. To bi bila ogromna šteta i nepravda prema budućim generacijama naših gledalaca i umetnika, koji treba na domaćim scenama da vide najbolje od najboljeg u evropskoj i svetskoj produkciji
Pedeseti album Neila Younga nastavlja tragovima nekih od njegovih najboljih i najuspešnijih izdanja – akustičnih remek-dela Harvest i Harvest Moon – nudeći dirljivo sročen epilog jedne neverovatne karijere
Od nemila do nedraga, slogan jubilarnog Festivala evropske poezije, ujedno je i opis proteklih 20 godina ove manifestacije zbog koje su u Beograd dolazili značajni pesnici Evrope
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
