Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Projekat nazvan „Čačanska rodna“, zbog čega je kritikovan, doneo je gradu Etnološki muzej, amfiteatar za programe na otvorenom u Galeriji Nadežde Petrović, arheološki projekat, Galeriju na Moravi, Dušanova ulica povezuje pet ustanova u muzejsku celinu, čeka se Muzej košarke…
Od prošlog marta Čačak je prva Nacionalna prestonica kulture. Ovog marta će ga naslediti Užice, a u toku je konkurs za grad koji će tu titulu poneti 2025. godine i postati relevantan centar kulture u državi, vidljiv na kulturnoj mapi Republike Srbije i Evrope – kako objašnjava Ministarstvo kulture koje je ovaj projekat iniciralo po ugledu na evropski.
Čačak je programe kojim se predstavio kao prestonica kulture objedinio naslovom „Čačanska rodna“, i grupisao ih u četiri tematske celine koje su u simboličkoj vezi sa istorijom, identitetom i duhom grada.
Zašto „Čačanska rodna“
Branko Ćalović, programski direktor projekta, kaže za „Vreme“ da su programom naročito želeli da istaknu „slobodarski i bundžijski mentalitet ovog grada kroz istoriju, jer Čačane su vazda percipirali kao rebelije, bundžije, inatdžije.”
Objašnjava da je u nazivu projekta “Čačanska rodna” predočena ideja projekta “vizija grada kao vekovnog plodnog-rodnog tla za razvoj kulture, umetnosti, duhovnosti ali i nauke, privrede, turizma, sporta” i skreće pažnju da se iz ovog rodnog tla razvila bogata kulturna baština, i raznovrsno savremeno stvaralaštvo.”
Naziv projekta je izazvao negodovanje, od toga da je prikladniji poljoprivrednoj manifestaciji, do toga da je radni tim mogao biti kreativniji. “Slogan je imao zadatak da se veže za širu prepoznatljivost i identitet lokalne sredine”, kaže Ćalović i smatra da je “radni tim pokazao kreativnost nazivom koji je svojevrsna metafora: za rodno tle znamenitih ličnosti, rodnu ravnopravnost, rodnu grudu, rodnu godinu…”
Brojke
Izraženi brojevima, dosadašnji rezultati su: realizovano je više od 100 programa, sa preko 220 događaja koje je ispratilo više od 230 hiljada posetilaca, a u čijoj realizaciji je učestovalo sedam gradskih ustanova kulture, 40 organizacija iz nevladinog sektora, zatim Narodni muzej Srbije, Galerija Matice srpske, MSU Beograd, Muzej Jugoslavije, Bitef i drugi, kao i mnogobrojni umetnici i stvaraoci iz zemlje i regiona.
Medijska pažnja
Ćalović ističe da je titula prestonice kulture usmerila medijsku pažnju na grad, što je “omogućilo da naši programi sa višedecenijskom tradicijom postanu vidljiviji široj javnosti i građanima Srbije – Disovo proleće, Sonjin septembar, Etno fest, Sabor frulaša, festival DUK (Dani urbane kulture)… pa se sve češće čuje u javnosti da Čačak slovi za grad murala, grad frule, grad Nadežde Petrović, grad Sonje Savić, grad košarke …“
Međunarodni odjek ostvaren je multidisciplinarnim projektom obeležavanja 150 godina od rođenja rodonačelnice srpske moderne, Čačanke Nadežde Petrović. U Parizu, u Palati UNESKO (Nadežda Petrović je UNESKO ličnost 2023.) pored izvođenja monodrame ”Nenapisana pisma” predstavljena je i digitalna izložba vezana za njen život i stvaralaštvo. Izložba čačanske Galerije Nadežda Petrović „Modernost i nacija“ koja je otvorena na dan slikarkinog rođenja 11. oktobra, nakon Narodnog muzeja Srbije gostovala je u muzejima i galerijama, saradnicima na projektu: Galeriji „Božidar Jakac“ u Sloveniji, Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske, a trenutno se može pogledati u Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu gde je Nadežda u Sićevu osnovala najstariju likovnu koloniju u Srbiji. Specijalizovanu izložbu za slepa i slabovida lica, kao dodatni sadržaj ove izložbe, realizovana je u saradnji sa MSURS i Tiflološkim muzejem iz Zagreba.
Osim Nadeždinog, obeleženo još nekoliko jubileja. Ćalović izdvaja multimedijalnu izložbu povodiom 75-godišnjice kompanije Sloboda, i izložbu povodom pola veka časopisa Gradac, jednog od najcenjenijih časopisa za književnost, umetnost i kulturu.
Naglašava da je “Ko igra Sonju Savić“, autorska predstava reditelja Andraša Urbana u koprodukciji Gradskog pozorišta Čačak i Bitef teatra Beograd, priča o izgubljenim generacijama i talentima, u najužem izboru kritičara Politike za najuspešnije u 2023.
Publika
Cilj im nije bio da program prilagode publici, već njen razvoj „kroz inovativnu programsku politiku“. Ćalović objašnjava da su kombinovali „visoku umetnost i popularnu, savremenu i tradicionalnu, urbanu i narodnu“ tako što su „događaje visokog umetničkog profila približavali najširoj publici kroz odabir popularnih prostora, kao što je to bilo prvo izvođenje skulpture Olge Jevrić u javnom prostoru – na popularnom šetalištu pored Morave, koncert Nemanje Radulovića na Gradskom trgu u Čačku, nastup hora VIVA VOX na Disovom amfiteatru na Moravi, Poetski maraton na više lokacija, uključujući i kafiće i gradski park, a festival Uzlet u produkciji DUK-a (Dani urbane kulture) je realizovan pokraj Morave“.
Pominje i da je DUK zaslužan za to što Čačak slovi za grad murala. „Tokom godine titule, pored desetina drugih, oslikana su tri velika gradska silosa gde je potom realizovan uzbudljiv muzički događaj kao i jubilarni stoti mural. Potrudili smo se da brojne javne prostore, mnoge po prvi put, koristimo za prezentacije sadržaja kreirajući ceo grad kao veliku polivalentnu umetničku scenu.“
Osim za širu populaciju i za umetnički senzibilisaniju publiku, realizovani su programi i za „marginalizovane grupe, posebno za slepe i slabovide. Prvi put smo romsko nasleđe i savremeno stvaralaštvo prezentovali u formi Festivala romske kulture.“
Šta ostaje
Šta će od godine kulture ostati Čačku i kad se ona završi?
Branko Ćalović kaže da je mnogo toga vidljivo već sad i pre kraja godine kulture, pa navodi da je grad dobio Etnološki muzej u obnovljenoj Hadžića kući, što je po Ćaloviću „posle dužeg vremena, čak istorijski velika investicija u kulturnu infrastrukturu“.
Navodi i da je „u dvorištu Galerije Nadežde Petrović uređen parter i izgrađen je novi amfiteatar za programske sadržaje na otvorenom, napravljena je Galerija na Moravi, urađena je nova fasada Parohijskog doma, rekonstruisana je Dušanova ulica na način da stvara i povezuje ustanove u jednu muzejsku celinu: Etnološki muzej, Arhiv Grada Čačka, Narodni muzej, Galeriju Nadežda Petrović, Stalnu postavku Galerije, muzejsku postavku riznice Srpske pravoslavne crkve i budući Muzej košarke, čiji su radovi su u toku. Čačak će imati prvi Muzej košarke ovakvog tipa u Evropi, u zgradi stare Sokolane.“
I to nije sve. „U dvorištu Narodnog muzeja započet je značajan arheološki projekat ’Grad ispod grada’, zbog kojeg je stopiran projekat izgradnje pasarele, depoa, lapidarijuma i amfiteatra u dvorištu Muzeja. Započeto je i parterno uređenje Rimskih termi, te će sledeće godine u “kompleks” termi moći da se uđe i sa centralnog šetališta. Ove godine, u starom jezgru grada, dobijamo i novi trg Nadežde Petrović, a jedna od centralnih ulica, ulica Župana Stracimira, postaće pešačka zona i deo muzejsko galerijskog kompleksa centra grada.“
Glavni pokrovitelji projekta Prestonice kulture Srbije su Ministarstvo kulture i Grad Čačak. Ministarstvo je sufinansiralo projekat sa 300 miliona dinara, a projekat su podržali i privrednici finansirajući uglavnom popularne događaje, ili, kao što je to uradila modna kuća P.S. fashion, modnom revijom inspirisanom srpskim heroinama u vrlo netipičnom prostoru dvorišta Voćarskog instituta Čačak u kom je nastala “Čačanska rodna”.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve