Ono što se crveni pored ove beleške jeste bunker, ali ne „južni“ – što će reći da nema nikakve veze ni sa Enverom Hodžom ni sa onim fudbalskim Grcite – nego „severni“, što je i posve logično za tiskovinu koja se proizvodi čak tamo gore u Velikoj Kikindi. A zašto bunker? Zato što se ovde radi o jednoj plemenito defanzivnoj akciji, kako nas odmah i upućuje najbolji podnaslov jednog časopisa ne celom svetu: „časopis za odbranu & poslednje dane književnosti i kulture“.
E, na tom braniku SB postojano dežura kojih pola decenije, bivajući od početka jednim od najboljih i svakako najapartnijih časopisa u Srbiji i na post-Yu vetrometini. Ova mrtva straža, bogami, nije laka ni finansijski a ni „inače“, pa SB ne uspeva da se pojavi češće no dvaput godišnje, ali hajde sad… Nakon što nas je u prethodnom (li beše?) broju urednički dvojac Tešin-Gvero obradovao tematom o književnosti i vinil-pločama (imadosmo zadovoljstvo doprineti), novom poljskom prozom i nizom drugih odličnih sadržaja, novi SB pokušava da održi samonametnuti visok standard pre svega uvodnim blokom „Politika i književnost“; ovo će nekome u startu zazvučati intrigantno, a nekom drugom prežvakano i dosadno, no očekivanja će biti izneverena i jednom i drugom utoliko što ovde nema one vrste nagvaždanja na koje smo navikli. Autori su ionako bili blaženo „nedisciplinovani“, pa se u tematu našlo – formalno i sadržinski – svega i svačega. Vredi posebno obratiti pažnju na razigrani „igrokez“ Mirka Demića „Književno WeCe“, esejčić Ljubice Pupezin i sjajan polit-putopisni zapis Zorice Radaković. Naravno, u Bunkeru ima i drugih lipih stvari – od nove poezije Radmile Lazić odn. proze Igora Marojevića, uobičajeno psihodeličnih „predloga za čitanje“, pa sve do teksta o važnom cetinjskom časopisu Ars i intervjua Ane Ristović-Čar sa Miljenkom Jergovićem. Malo li je za 150 dinara?
