Ono što se crveni pored ove beleške jeste bunker, ali ne „južni“ – što će reći da nema nikakve veze ni sa Enverom Hodžom ni sa onim fudbalskim Grcite – nego „severni“, što je i posve logično za tiskovinu koja se proizvodi čak tamo gore u Velikoj Kikindi. A zašto bunker? Zato što se ovde radi o jednoj plemenito defanzivnoj akciji, kako nas odmah i upućuje najbolji podnaslov jednog časopisa ne celom svetu: „časopis za odbranu & poslednje dane književnosti i kulture“.
E, na tom braniku SB postojano dežura kojih pola decenije, bivajući od početka jednim od najboljih i svakako najapartnijih časopisa u Srbiji i na post-Yu vetrometini. Ova mrtva straža, bogami, nije laka ni finansijski a ni „inače“, pa SB ne uspeva da se pojavi češće no dvaput godišnje, ali hajde sad… Nakon što nas je u prethodnom (li beše?) broju urednički dvojac Tešin-Gvero obradovao tematom o književnosti i vinil-pločama (imadosmo zadovoljstvo doprineti), novom poljskom prozom i nizom drugih odličnih sadržaja, novi SB pokušava da održi samonametnuti visok standard pre svega uvodnim blokom „Politika i književnost“; ovo će nekome u startu zazvučati intrigantno, a nekom drugom prežvakano i dosadno, no očekivanja će biti izneverena i jednom i drugom utoliko što ovde nema one vrste nagvaždanja na koje smo navikli. Autori su ionako bili blaženo „nedisciplinovani“, pa se u tematu našlo – formalno i sadržinski – svega i svačega. Vredi posebno obratiti pažnju na razigrani „igrokez“ Mirka Demića „Književno WeCe“, esejčić Ljubice Pupezin i sjajan polit-putopisni zapis Zorice Radaković. Naravno, u Bunkeru ima i drugih lipih stvari – od nove poezije Radmile Lazić odn. proze Igora Marojevića, uobičajeno psihodeličnih „predloga za čitanje“, pa sve do teksta o važnom cetinjskom časopisu Ars i intervjua Ane Ristović-Čar sa Miljenkom Jergovićem. Malo li je za 150 dinara?
Dragan Jeličić, selektor Festa kaže da je program ovog festivala koji će biti u oktobru završen, dok će četiri filma tokom dvodnevnog Fest intra u februaru biti najava tog tek 53. a ne 55. Festa kao što bi trebalo da bude, da nije bilo „nedopustive pauze“ od dve i po godine
O istoj temi, o problemima savremene kinematografije, država je organizovala skup na Zlatiboru, a struka u Beogradu. Jasno je zašto nisu mogli zajedno
Posle osam dana i 43 filma iz najnovije svetske produkcije, završen je prvi Beograd film festival sa više od 20.000 gledalaca
Grad Niš je za ovu godinu odvojio rekordnih 8 odsto, država mu zida Narodni muzej i Galeriju savremene umetnosti, najavljuju se razni programi...Zašto baš sad
Uhapšeni su osumnjičeni za krađu slike „Uspenje“ Zdravka Vučinića
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
