Foto: Tanjug
Na sednici Saveta za srpski jezik predloženo je da lektori portala lektorišu hrvatske vesti, da RTS reprizira seriju „Vuk Karadžić“ i da se kod Narodne biblioteke proveri šta je sa srpskim knjigama štampanim latinicom
Marta 2023. godine Vlada Republike Srbije usvojila je Odluku o obrazovanju Saveta za srpski jezik, sa zadatkom da prati i analizira stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćiriličkog kao matičnog pisma, pa samim tim i da daje preporuke, predloge i stručna mišljenja kako bi se unapredilo stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu.
Nakon konstitutivne sednice u maju prošle godine, koliko je poznato, održane su još tri i dva okrugla stola.
Na poslednjoj sednici, iz ovog meseca, između ostalog, ponovili su svoj zahtev Vladi Republike Srbije za donošenje novog Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, ali su imali i nekoliko konkretnih predloga čije bi usvajanje, po njima, uticalo na prisutnost ćiriličkog pisma u Srbiji.
Protiv kroatizacije
Na primer, osudili su negativan trend kroatizacije srpskog jezika na mnogim domaćim portalima pri preuzimanju vesti sa hrvatskih sajtova bez ikakve lektorske intervencije.
Istakli su, takođe, i potrebu za većom brigom oko jezika u titlovima na svim televizijskim stanicama, kao i oko jezika u programima za najmlađe, odnosno u emisijama za decu i crtanim filmovima, a uputili su i molbu RTS-u da reprizira seriju „Vuk Karadžić“, koju je po scenariju Milovana Vitezovića 1987. režirao Đorđe Kadijević.
Pokrenuli su i dve inicijative: za proveru ugovora sa Kobisom i proveru bibliotečkog statusa dela štampanih latinicom u Republici Srbiji, i drugu, za sazivanje više sastanaka i održavanje trećeg okruglog stola u organizaciji Saveta o statusu ćirilice u obrazovnom sistemu.
Knjige na latinici
Navodimo detalj koji bi Savetu mogao da pomogne u ostvarivanju prve inicijative.
O proveri bibliotečkog statusa knjiga štampanih latinicom u Republici Srbiji, portal „Vremena“ je pisao 1. oktobra u vezi glasina da se prilikom dodele CIP zapisa, latiničke knjige objavljene u Srbiji upisuju kao hrvatske, a da se kao izdanja srpskih izdavača upisuju samo knjige objavljene ćiriličkim pismom.
Tada nam je, na naš upit Narodnoj biblioteci Srbije da li je to tačno, dr Dragana Milunović, zamenica upravnika ove krovne bibliotečke ustanove, odgovorila da „Građa na srpskom jeziku, bez obzira na pismo izdanja, ćirilica ili latinica, uvek je kodirana kodom za srpski jezik.“
Debitantski roman „AL T“ Aleksandra Nedeljkovića, koji je prvo objavljen u Americi pa prošlog meseca i u Beogradu, prilog je žanru naučnofantastike koji je nedovoljno prisutan među našim autorima
Da nije bilo karantina u vreme korone, možda ne bi bilo ni izložbe digitalnih grafika „Pasji život“ Luke Tripkovića, sa njegovim psom Frankom Nerom u glavnoj ulozi
Fotografije međunarodnih fotoreportera biće pokazane na izložni „Ukrajina: Ljubav i rat“, kako bi svedočile o posledicama desetogodišnjeg rata u Ukrajini
„Ćirilica je i naša, nije samo njihova – onih koji je koriste u maniru ’zavadi, pa vladaj’ da nas razdvajaju i više nego što smo već, jadni, usamljeni i prestravljeni onim da ko nije s nama/njima taj je protiv nas/njih“, kaže urednica edicije „AzBučni red“ koja godinama promoviše ćirilicu
Prema istraživanju Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope, u bioskope, pozorišta, na koncerte klasične i rok muzike, i na izložbe, za pola godine ni jednom nije otišlo 70 do 90 odsto stanovništva Srbije
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
