Objavljen je novi program 59. Bitefa. Dolaze predstave iz Bugarske, Moldavije, Gruzije, Turske, Tunisa, Srbije i Rusije. Počeće "Mletačkim trgovcem" KPGT-a koji je do nedavno vodio Ljubiša Ristić, u „Ateljeu 212“ čiji je on sad v.d. direktor
Iako je šest od sedam planiranih predstava otkazalo učešće, ovogodišnje 59. izdanje ipak će biti održano od 13. do 20. septembra kao što je i planirano, i to sa novom selekcijom – javljeno je 1. septembra.
Spasoje Ž. Milovanović selektor novog kao i prethodnog programa, opet je izabrao sedam predstava. Zadržao je i stari slogan – „Usudi se da saznaš“.
Iz prethodne verzije ostala je još samo predstava – Crno zlato Beogradskog dramskog pozorišta u režiji Juga Radivojevića. Sve ostalo je novo.
Okolnosti
Spasoje Ž. Milovanović je izabrao predstave iz Bugarske, Moldavije, Gruzije, Turske, Tunisa i Srbije i predstavu iz Rusije za Prateći program Festivala.
U reči selektora objasnio je da se „selekcija oblikovala u okolnostima u kojima je i samo održavanje festivala postalo predmet javnog i političkog preispitivanja. Zato ova selekcija ne polazi od unapred zadate teme, poetike ili stava. Različite predstave povezuje pre svega spremnost da složenost sveta ne zamene jednostavnim odgovorom i pripremljenim objašnjenjem“.
Mletački trgovac predstava KPGT-a čiji je do nedavno direktor bio Ljubiša Ristić, otvoriće 59. Bitef u „Ateljeu 212“, čiji je od skora v.d. direktor Ljubiša Ristić.
Selektor je o ovoj predstavi napisao da reditelj Strahinja Padežanin „radnju smešta u Veneciju 1938. godine, u trenutak kada fašistički režim u Italiji rasnim zakonima Jevrejima oduzima državljanstvo, pravo na javnu službu i mešovite brakove – sve u ime homogenosti koju je režim predstavljao kao odbranu nacije. Ali predstava ne govori samo o istoriji. Govori o tome kako nastaje neprijatelj. Šajlok je stranac u zajednici kojoj pripada. Njegova različitost nije samo činjenica njegovog porekla i vere. Ona postaje razlog zbog kojeg ga većina može ponižavati, izdvajati i određivati. A onda, kada on uzvrati, društvo se suočava sa posledicama sopstvenog nasilja. Nije teško osuditi čoveka koji traži funtu mesa. Mnogo je teže sagledati svet u kojem je takav zahtev postao moguć“.
Više verzija društva
Zatim slede predstave:
lbion Majka Bartleta, u režiji Zafira Radjaba i produkciji Pozorišta mladih „Nikolaj Binev“ iz Sofije (Bugarska), otvara drugačije pitanje. Šta znači pokušati vratiti ono što je prošlo, i šta se događa kada želja za povratkom iz privatnog sećanja preraste u širu društvenu potrebu?
Kišinjev noću Mihaja Fusua, u produkciji kišinjevskog Teatrul Fără Nume – Teatra bez imena (Moldavija), dokumentarna je predstava nastala iz stvarnih priča stanovnika grada – taksista, recepcionera, lekara, radnika noćnih klubova, plesačica, bivših zavisnika… Fusu od tih priča pravi predstavu u kojoj se granica između dokumenta i pozorišta stalno pomera. Grad ovde nije kulisa nego dramski lik – jedna sudbina prelazi u drugu, jedno iskustvo otvara sledeće, i Kišinjev se pred nama pojavljuje kao mnoštvo različitih gradova, kao društvo koje nema samo jednu verziju sebe.
U Stalkeru Avtandila Varsimašvilija, produkcija Tbilisijskog teatarskog centra Liberty Theatre (Gruzija), putovanje vodi u sasvim drugi prostor. Predstava polazi od istoimenog filma Andreja Tarkovskog, ali nije njegova ilustracija, već samostalno pozorišno istraživanje. Varsimašvili svet Tarkovskog koristi kao polazište za promišljanje vere, sumnje i granica ljudskog saznanja, u vremenu u kojem su se granice između istine i laži toliko zamutile da ih je sve teže razaznati.
Zakon i pojedinac
Crno zlato Dejana Dukovskog, u režiji Olivera Frljića i izvođenju ansambla Beogradskog dramskog pozorišta (Srbija), otvara prostor porodice. Frljić primenjeni mehanizam naziva „tragičkim neznanjem“. Političko se ovde ne dešava samo na ulici i u parlamentu, već i za kuhinjskim stolom, u rečima koje su izgovorene i onima koje su prećutane. Identitet nije nešto čvrsto i jednom zauvek određeno.
Sofoklova Antigona, u produkciji pozorišta Karma Sahne iz Samsuna (Turska) i režiji Hakana Alkana, vraća nas jednom od najstarijih sukoba evropskog pozorišta: pojedincu protiv zakona, savesti protiv naredbe, porodici protiv države. Alkan ovu staru tragediju postavlja u prostor u kojem se pitanje zakona neposredno sudara sa pitanjem odgovornosti pojedinca.
Odbegle Vafe Tabubi, u produkciji Nacionalnog teatra Tunisa (Tunis), predstava je o ljudima koji čekaju – čekaju da pobegnu, da se nešto promeni, da život krene dalje. Ali čekanje ovde nije praznina između dva događaja. Ono postaje samo događaj. Čekanje na taj način izrasta u novu vrstu zatvora.
Dobar kraj
U pratećem programu, Russian Blues Sofije Gorlove i Antona Šmakova otvara pitanje susreta različitih individualnosti i mogućnosti da se u zajedničkom prostoru pronađu bliskost, sloboda i pripadanje. Polazeći iz iskustva Rusije i Urala, predstava ta pitanja prevodi u univerzalnu priču o odnosu prema drugom i potrazi za mestom koje možemo nazvati domom.
Osim u već pomenutom „Ateljeu 212“, predstave će biti prikazane i u Narodnom pozorištu, Bitef teatru, Pozorištu na Terazijama i u Beogradskom dramskom pozorištu.
Reklo bi se – sve je dobro što se dobro svrši. Jer, činjenica da posle svega što mu se desilo, osim otkazivanja šest predstava bio je tu i mali budžet i negativan stav javnosti, 59. Bitef nije otkazan je dobar kraj.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Na 2. Nacionalnom festivalu filma i televizije nema filmova i serija u festivalskom delu programa, ima ih samo u uvodnom. Među njima su serije Gage Antonijevića, i filmovi Željka Mitrovića i Telekoma
Preminuo je Slobodan Šnajder, bezvremeni evropski, jugoslovenski i hrvatski pisac, veliki znalac našeg sveta i svih njegovih ideala, snova i iluzija. I u Srbiji i u Hrvatskoj uskoro će biti objavljen njegov roman “Mara Leib”
Grand prix festivala dobio je Radoš Bajić, a Branislav Lečić nagradu za životno delo. Najviše nagrada je dodeljeno „Božićnoj avanturi“, filmu Marka Jovičića u produkciji Željka Mitrovića
Sme se reći da će ovog oktobra Fest ipak biti održan: odabrano je više od 100 filmova iz 54 zemlje, a otvara ga premijera “Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)” Lordana Zafranovića u Sava centru
Otvoren je Niški filmski festival, sa glumačkim zvezdama domaćeg filma, publikom koja je kupila karte, uz radost Tanje Bošković, i uzvik „Od vode do slobode“
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
