Grupna izložba Marka Pogačnika, Milete Prodanovića, Biljane Tomić, Milana Jozića, Bore Iljovskog, Jusufa Hadžifejzovića, Vesne Golubović, Nemanje Nikolića i Neše Paripovića, o vremenu od sedamdesetih do danas
Kao i svakog februara do sad, u Galeriji B2 je u toku grupna izložba autora koji su izlagali prethodne godine, kako bi tako objedinjeni predstavili temu tog perioda. U ovom slučaju, to je „Vreme. Godina iza nas“.
To su radovi Marka Pogačnika, Milete Prodanovića, Biljane Tomić i Milana Jozića, Bore Iljovskog, Jusufa Hadžifejzovića, Vesne Golubović, Nemanje Nikolića i Neše Paripovića.
„Unutar jednog relativno kratkog vremenskog isečka kog je obuhvatila protekla izlagačka sezona – od kraja 60-ih godina 20. veka do aktuelnog trenutka, uspostavljene su sasvim osobene vremenske petlje. Locirani su počeci nove umetničke prakse na našim prostorima, označen je period prelaska moderne u postmodernu epohu, kao i transfer analogne u digitalnu civilizacijsku etapu“, piše u najavi izložbe.
Priča o vremenu počela je od sedamdesetih, od pionira umetničke prakse, slovenačog umetnika Marka Pogačnika. Pored izloženih crteža i mermernog reljefa, on je ugljenom na zidu Galerije B2 ispisao „Manifest za slobodnu Zemlju“ i „Manifest novog prostora“, apelujući na promenu svesti i odnošenja prema našoj planeti.
Isti period predstavljen je postavkom „Dokumentarne fotografije 1971–75“ Milana Jozića i Biljne Tomić, a završen izložbom Neše Paripovića, pripadnika „velike šestorke“ umetnika koji su okupljeni oko beogradskog SKC-a, početkom 70-ih otvorili puteve novoj umetničkoj praksi.
Istaknuta protagonistkinja likovne scene osamdesetih, Vesna Golubović, načinila je omaž upravo tom periodu, ambijentalnom celinom „Pro-iz-vođenje znaka“ sačinjenom od minimalističkih zidnih izvedbi i niza oslikanih stubova.
Jedan od najistaknutijih protagonista „nove slike“ 80-ih, Mileta Prodanović predstavio je svoje „Dnevnike“, i objedinio svoja dva snažna kreativna toka – literarni i likovni, verbalno i vizuelno. Svaki rad svojom kompozicijom podseća na list rukopisa ili knjige, čiji bogati sadržaj iščitavamo intuicijom, neopterećeni ograničenjima jezičkih kodova.
Osamdesete su završene Jusufom Hadžifejzovićem koji je, ukrštajući jezik umetnosti i ekonomije i tržišta, na jedinstven način u dadaističko-fluksusovskom maniru, sa naglašenom konceptualnom potkom, ambalažu brojnih proizvoda, preinačio u Praznine savremenog potrošačkog sveta.
Period susreta analognog i digitalnog predstavljen je izložbom „Azbuka“ Bore Iljovskog i njegovog pattern slikarstva, apstraktne kaligrafije, koja poziva na traganje za kodiranom porukom.
I, najmlađi od prošlogodišnjih izlagača u Galeriji B2, Nemanja Nikolić i njegovih „Deset slika“ sa fokusom promišljanja tehnološkog puta slike i njenog značenja, u sferi analognog filma i digitalnih medija.
Reklo bi se, antologija best-off nove umetničke prakse.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Pre 80 godina nastali su Mumini, simbol finskog identiteta, porodica koju je smislila Tuve Janson ne bi li se izborila sa depresijom u vreme Drugog svetskog rata
Još jedna najava otvaranja rekonstruisane Spomen kuće Nadežde i Rastka Petrović, zatim početak uređenja Galerije fresaka i osnivanje Arheološkog muzeja – planovi su ministra Nikole Selakovića koje ima za Narodni muzej, a povodom njegovog 110. rođendana
U Beogradskom dramskom pozorištu izveden je prvi od tri dela predstave „Više od igre“ realizovane po istoimenoj TV seriji. Dešava se u Gradini u kojoj ima višak prošlosti i budućnosti, a manjak sadašnjosti
Promocijom monografije „RandeLJvu sa piscima i knjigama“ Đorđa Randelja biće proslavljeno deset godina Književnog festivala na brodu. Brod je velika bela lađa Cepelin na Dunavu podno novosadske Tvrđave, a festival je kakav nigde niko nema
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za građevinsku dozvolu za gradnju nove zgrade Beogradske filharmonije. S obzirom da se zna da je projekat preskup i da za njega nema para, deluje da je i ovo samo nova šarena laža
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
