Grupna izložba Marka Pogačnika, Milete Prodanovića, Biljane Tomić, Milana Jozića, Bore Iljovskog, Jusufa Hadžifejzovića, Vesne Golubović, Nemanje Nikolića i Neše Paripovića, o vremenu od sedamdesetih do danas
Kao i svakog februara do sad, u Galeriji B2 je u toku grupna izložba autora koji su izlagali prethodne godine, kako bi tako objedinjeni predstavili temu tog perioda. U ovom slučaju, to je „Vreme. Godina iza nas“.
To su radovi Marka Pogačnika, Milete Prodanovića, Biljane Tomić i Milana Jozića, Bore Iljovskog, Jusufa Hadžifejzovića, Vesne Golubović, Nemanje Nikolića i Neše Paripovića.
„Unutar jednog relativno kratkog vremenskog isečka kog je obuhvatila protekla izlagačka sezona – od kraja 60-ih godina 20. veka do aktuelnog trenutka, uspostavljene su sasvim osobene vremenske petlje. Locirani su počeci nove umetničke prakse na našim prostorima, označen je period prelaska moderne u postmodernu epohu, kao i transfer analogne u digitalnu civilizacijsku etapu“, piše u najavi izložbe.
Priča o vremenu počela je od sedamdesetih, od pionira umetničke prakse, slovenačog umetnika Marka Pogačnika. Pored izloženih crteža i mermernog reljefa, on je ugljenom na zidu Galerije B2 ispisao „Manifest za slobodnu Zemlju“ i „Manifest novog prostora“, apelujući na promenu svesti i odnošenja prema našoj planeti.
Isti period predstavljen je postavkom „Dokumentarne fotografije 1971–75“ Milana Jozića i Biljne Tomić, a završen izložbom Neše Paripovića, pripadnika „velike šestorke“ umetnika koji su okupljeni oko beogradskog SKC-a, početkom 70-ih otvorili puteve novoj umetničkoj praksi.
Istaknuta protagonistkinja likovne scene osamdesetih, Vesna Golubović, načinila je omaž upravo tom periodu, ambijentalnom celinom „Pro-iz-vođenje znaka“ sačinjenom od minimalističkih zidnih izvedbi i niza oslikanih stubova.
Jedan od najistaknutijih protagonista „nove slike“ 80-ih, Mileta Prodanović predstavio je svoje „Dnevnike“, i objedinio svoja dva snažna kreativna toka – literarni i likovni, verbalno i vizuelno. Svaki rad svojom kompozicijom podseća na list rukopisa ili knjige, čiji bogati sadržaj iščitavamo intuicijom, neopterećeni ograničenjima jezičkih kodova.
Osamdesete su završene Jusufom Hadžifejzovićem koji je, ukrštajući jezik umetnosti i ekonomije i tržišta, na jedinstven način u dadaističko-fluksusovskom maniru, sa naglašenom konceptualnom potkom, ambalažu brojnih proizvoda, preinačio u Praznine savremenog potrošačkog sveta.
Period susreta analognog i digitalnog predstavljen je izložbom „Azbuka“ Bore Iljovskog i njegovog pattern slikarstva, apstraktne kaligrafije, koja poziva na traganje za kodiranom porukom.
I, najmlađi od prošlogodišnjih izlagača u Galeriji B2, Nemanja Nikolić i njegovih „Deset slika“ sa fokusom promišljanja tehnološkog puta slike i njenog značenja, u sferi analognog filma i digitalnih medija.
Reklo bi se, antologija best-off nove umetničke prakse.
Dvoje mladih je ukralo sliku iz Galerije Udruženja likovnih umetnika Srbije. Krađa je razotkrila da Ministarstvo kulture ne izdvaja sredstva za osiguranje izložbi. Svi prošlogodišnji programi održani su bez dinara državne pomoći
Kad god vidimo da neku nagradu ne dodeljuje struka nego bruka, bude nam svima malo muka, zar ne? I zapita li se ko kako se živi od umetnosti i jesu li nagrade zapravo jedini materijalno smisleni trenutak u životu umetnika koji je potcenjen, potplaćen i neplaćen
Filharmoničari slute da je izdavanje građevinske dozvole za zgradu pokušaj skretanja pažnje od njihovog zahteva da se direktor bira konkursom, a ne da se postavlja imenovanjem Vlade Srbije
Dobitnica nagrade „Branko Miljković” Radmila Lazić poručuje da se nagradom ponosi, ali da neće prisustvovati uručenju u Gradskoj kući jer ne želi da učestvuje u legitimizaciji aktuelne vlasti
Ministar kulture Nikola Selaković kaže da je država uložila 11 miliona evra u 53 filma koji nisu snimljeni. Filmski centar Srbije organizuje panel o tom problemu i zove reditelje i producente na Zlatibor u sedište Nacionalknog festivala filma i televizije, iako ga je cela filmska branša bojkotovala
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
