Grupna izložba Marka Pogačnika, Milete Prodanovića, Biljane Tomić, Milana Jozića, Bore Iljovskog, Jusufa Hadžifejzovića, Vesne Golubović, Nemanje Nikolića i Neše Paripovića, o vremenu od sedamdesetih do danas
Kao i svakog februara do sad, u Galeriji B2 je u toku grupna izložba autora koji su izlagali prethodne godine, kako bi tako objedinjeni predstavili temu tog perioda. U ovom slučaju, to je „Vreme. Godina iza nas“.
To su radovi Marka Pogačnika, Milete Prodanovića, Biljane Tomić i Milana Jozića, Bore Iljovskog, Jusufa Hadžifejzovića, Vesne Golubović, Nemanje Nikolića i Neše Paripovića.
„Unutar jednog relativno kratkog vremenskog isečka kog je obuhvatila protekla izlagačka sezona – od kraja 60-ih godina 20. veka do aktuelnog trenutka, uspostavljene su sasvim osobene vremenske petlje. Locirani su počeci nove umetničke prakse na našim prostorima, označen je period prelaska moderne u postmodernu epohu, kao i transfer analogne u digitalnu civilizacijsku etapu“, piše u najavi izložbe.
Priča o vremenu počela je od sedamdesetih, od pionira umetničke prakse, slovenačog umetnika Marka Pogačnika. Pored izloženih crteža i mermernog reljefa, on je ugljenom na zidu Galerije B2 ispisao „Manifest za slobodnu Zemlju“ i „Manifest novog prostora“, apelujući na promenu svesti i odnošenja prema našoj planeti.
Isti period predstavljen je postavkom „Dokumentarne fotografije 1971–75“ Milana Jozića i Biljne Tomić, a završen izložbom Neše Paripovića, pripadnika „velike šestorke“ umetnika koji su okupljeni oko beogradskog SKC-a, početkom 70-ih otvorili puteve novoj umetničkoj praksi.
Istaknuta protagonistkinja likovne scene osamdesetih, Vesna Golubović, načinila je omaž upravo tom periodu, ambijentalnom celinom „Pro-iz-vođenje znaka“ sačinjenom od minimalističkih zidnih izvedbi i niza oslikanih stubova.
Jedan od najistaknutijih protagonista „nove slike“ 80-ih, Mileta Prodanović predstavio je svoje „Dnevnike“, i objedinio svoja dva snažna kreativna toka – literarni i likovni, verbalno i vizuelno. Svaki rad svojom kompozicijom podseća na list rukopisa ili knjige, čiji bogati sadržaj iščitavamo intuicijom, neopterećeni ograničenjima jezičkih kodova.
Osamdesete su završene Jusufom Hadžifejzovićem koji je, ukrštajući jezik umetnosti i ekonomije i tržišta, na jedinstven način u dadaističko-fluksusovskom maniru, sa naglašenom konceptualnom potkom, ambalažu brojnih proizvoda, preinačio u Praznine savremenog potrošačkog sveta.
Period susreta analognog i digitalnog predstavljen je izložbom „Azbuka“ Bore Iljovskog i njegovog pattern slikarstva, apstraktne kaligrafije, koja poziva na traganje za kodiranom porukom.
I, najmlađi od prošlogodišnjih izlagača u Galeriji B2, Nemanja Nikolić i njegovih „Deset slika“ sa fokusom promišljanja tehnološkog puta slike i njenog značenja, u sferi analognog filma i digitalnih medija.
Reklo bi se, antologija best-off nove umetničke prakse.
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
