Odlukom izvršitelja Muzej automobila sutra mora da se iseli iz Moderne garaže, prostora koji koristi, zbog čega će istorijski i retki automobili biti smešteni u razne garaže po gradu
Muzej automobila sutra mora da se iseli iz zgrade u ulici Majke Jevrosime 30 u Beogradu zato što, kako smo saznali, zgrada restitucijom vraćena vlasniku.
Gospodin koji se predstavio kao „ja sam samo čuvar“, kaže da „Muzej radi još samo do večeras“, da „više ne postoji“, da nije ovlašćen da daje nikakve informacije, i da nije verovao „da će ovo da se desi, da dođu izvršitelji“.
U saopštenju Srpskog saveza za istorijska vozila piše da osnivač Muzeja „grad Beograd nije obezbedio niti privremeni, niti stalni alternativni prostor za pomenuti muzej, automobili, drugi eksponati i brojna arhivska građa, koja čini kolekciju od neprocenjive nacionalne istorijske i tehničke vrednosti, do daljnjeg će biti nedostupni javnosti“.
Naveli su da će kompletna zbirka muzeja biti rasuta širom Beograda, po privatnim garažama i ostalim smeštajnim prostorima, na, kako su ocenili „apsolutno neprihvatljiv način, koji će predstavljati ozbiljnu pretnju za njeno očuvanje“.
Zgrada koju koristi Muzej automobila izgrađena je 1929. godine kao prva javna garaža, Centralna garaža, u gradu, po planovima ruskog arhitekte Valerija Staševskog. Od 1994. godine proglašena spomenikom kulture pod nazivom Moderna garaža.
Na sajtu piše da je Muzej automobila zbirka Bratislava Petkovića, nekadašnjeg ministra kulture, da je izložena polovina od oko 100 automobila starih i retkih automobila koliko ih ima u kolekciji, a da oni imaju poseban značaj za upoznavanje razvoja i tehničkog napretka automobilizma kod nas i u svetu.
Najstariji automobil je Marot-Gardon, Francuska, iz 1897. godine, vozilo na tri točka, drvene karoserije (jasen), sa sedištem za dve osobe.
U Zbirci su i francuski automobil Charrron iz 1908. godine, sa drvenim paocima na točkovima i luksuznom drvenom karoserijom tipa Landolet, koja se izrađivala ručno po narudžbini. Zatim Ford model T iz 1925. godine, prvi automobil izrađen u velikoj seriji, na montažnoj traci.
Kolekcija obuhvata originalne i restaurisane automobile među kojima se ističu: Ford iz 1902, Lancia Lamda iz 1925, Citroën B10 iz 1926, Buick 28-58 Opera coupe iz 1928, Škoda R6 iz 1929, Aero 10 iz 1929, Alvis iz 1930, BMW 327/328 iz 1938, Rover 14…
Muzej poseduje prateću opremu: točkove, trube, fenjere, radioaparate, alate, vozačke dozvole, postere, trgovačke reklame, registarske tablice, prve saobraćajne propise i zakone, U Muzeju se nalaze i zbirka fotografija, dokumenata starih alata i opreme, kao i biblioteka i videoteka sa više hiljada naslova.
Posetiocima za februar preporučuju francuski Marot-Gardon iz 1897. godine.
„Oni koji pozorišta dele na velike i male - ne znaju ništa o pozorištu“, kaže Ivana Nedeljković direktorka „Puls teatra“ u Lazarevcu koje je ove sezone imalo tri premijere i samo finansira tri festivala
„Da li su samo Selak, Bokan, Baja i njima slični krivi za ovakvu situaciju u pozorištima? Da li je naše dugogodišnje pristajanje na sve lošije uslove rada takođe uticalo na ovako poražavajuće stanje“, pita Željko Hubač povodom našeg teksta „Devet pozorišta u Beogradu realizovalo je 1,7 premijeru ove sezone“
U Beogradu je medijsku i javnu pažnju okupiralo Narodno pozorište, pa se ne primećuje da ostala pozorišta ove sezone imaju po jednu do dve premijere, a to je tačan pokazatelj položaja kulture u ovoj Srbiji
Emisija „Ode ponedeljak“ Dejana Cukića skinuta je sa programa Radija 202 zato što je ovaj muzičar odnedavno u penziji
Upravni odbor je odlučio da ne produži ugovore za tri emisije rađene kao inostrane franšize kako bi napravio mesta za nove projekte, dok Vladimir Kecmanović više neće uređivati Kulturno-umetnički program
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
