Barns, Gospodinov i ostali autori Geopoetike kojih neće biti na Sajmu knjiga

Geopoetika je jedan od izdavača koji svoje nove i postojeće knjige ovog oktobra neće pokazati na Sajmu knjiga, a zbog čega najveću štetu trpe pomenuti Sajam i kultura ove zemlje.

Međutim, Geopoetikina ovogodišnja produkcija bila je dostupna na dva druge, neinstitucionalne  manifestacije posvećene knjigama.

Organizovali su ih Pobunjeni izdavači, oni koji odbijaju da budu deo Sajma knjiga pod uslovima koji su nedostojni knjige i izdavača: Našeg sajma, u dvorištu Beogradskog univerziteta, i ne:Sajma koji je održan u Beogradu i Novom Sadu.

Osim toga, u svojoj knjižari i  na sajtu celog oktobra Geopoetika predstavlja knjige, a kupcima nudi velike popuste.

Barns i Gospodinov

Od najnovijih, istaknimo prvo Odlazimo, najnoviji roman Džulijana Barnsa, za koga je sam autor rekao da mu je poslednji. To je duboko promišljanje o pamćenju, ljubavi i vremenu koje nam preostaje i postavlja pitanje šta čini smisao postojanja: da li je to ono što smo uradili, ono što smo voleli ili ono čega se sećamo? Barns i u ovom delu zadržava svoju prepoznatljivu eleganciju, humor i lucidnost, stvarajući nežnu, ali neumoljivu meditaciju o odlascima i onome što se uprkos svemu zadržava. Roman o pomirenju, o potrazi za srećom i o tihoj hrabrosti potrebnoj da se kaže zbogom – i sebi, i drugima, i svetu kakav smo poznavali.

Ništa manje popularan autor među ovdašnjom publikom je Georgi Gospodinov. U Geopoetici kažu da je Baštovan i smrt njegova najličnija knjiga do sada. To je istovremeno hronika jedne porodice i filozofski ogled o tome kako pripovedanje može biti poslednja linija odbrane od konačnosti gubitka. Gospodinov zadržava svoju karakterističnu duhovitost i ironijski otklon, izbegavajući sentimentalnost, dok istovremeno gradi duboko promišljenu strukturu koja spaja ogromnu tugu sa vedrinom svakodnevice. Baštovan i smrt nije samo roman – to je nežni rekvijem za oca, ali i za čitav jedan svet koji nestaje.

Broćić

Posebno i sa zadovoljstvom ističemo Put za fajront Nebojše Broćića – roman autora „Vremena“. Put za fajront spaja lokalno i globalno, urbano i ruralno, od Beograda do Guče i nazad. Ovako zvuči svođenje životnih računa doktora pozorišne režije, jednog od najboljih žurka-majstora u gradu, negde oko Cvetkove pijace, na mestu svog detinjstva, razmišljajući o svemu što je bilo, što nije bilo i što je moglo da bude… Energija i jezik beogradske jugoslovenske žurke pomešane sa usamljenim sedenjem na verandi koja gleda na gornjobeogradske mansarde Duhovita pričljivost, gradski žargon, statičan roud roman koji koči u mestu, obični životi u previranju, mlada pamet, rokenrol…

Blatnik, Harvi, Hirano

Tu je i najnoviji roman Andreja Blatnika, jednog od najznačajbnijih aslovenačkih autora – Rupe. Glavni junak izlazi iz svoje rupe koju je, kao i ostali, iskopao čekajući da prođe kataklizma na površini. Sa svojim spasiocem kreće u spasavanje sveta umetnošću. Alegorija o savremenom čoveku, umetnosti i društvu nakon kraja velikih ideologija, Rupe su duhovit, ironičan, ciničan, višeslojan i žanrovski razigran fragmentarni roman o svetu koji se raspao na bezbroj ličnih bunkera.

U novoj Geopoetikinoj produkciji je i dobitnik Bukerove nagrade za 2024. godinu, U Orbiti. Autorka Samanta Harvi nas vodi na Međunarodnu svemirsku stanicu, gde šest astronauta tokom jednog dana šesnaest puta obiđe Zemlju. U beskrajnom ponavljanju izlazaka i zalazaka sunca, u vestima koje stižu sa planete, u sećanjima, snovima, strahovima i razgovorima astronauta, Harvi otvara velika pitanja o prolaznosti, vremenu, ljubavi, gubitku, prirodi i mestu čoveka u svetu.

Zatim, Duboko u sebi, Keićiro Hirano. Nakon romana Neki čovek, koji je naišao na odličan odziv srpske čitalačke publike, pred nama je novi roman ovog poznatog japanskog pisca. U romanu smeštenom u blisku budućnost u Japanu, naručuju se i prave virtuelne figure ljudi kojih više nema. Hirano polazi od zastrašujućeg, ali i izvesnog: tehnologija će u budućnosti moći da sačuva nečiji govor, navike, sećanja, pa čak i da virtuelno oživi fizički lik preminule osobe.

Naši stranci Lidije Dejvis je još jedna autorkina zbirka u kojoj varijante formi mikro-priča, te kraćih i dužih pripovedaka, omogućuju da se ritam i pulsiranje svakodnevice osete jasnije i celovitije, da se na površinu izvuku oni svetlucavi trenuci koji lako promaknu a mogu nam poslužiti kao važan putokaz za vraćanje sebi. Ove priče ponekad deluju kao beg od tehnološkog šuma, ponekad je reč o slikama humanosti na delu, a katkad u njima vidimo jasno postavljanje granica onima koji su nam dragi i bliski. Duhovito, razigrano, pametno, drugačije.

Čarobni sat, Julije Kristeve zasniva se na priči o jednom pronalazaču i njegovom delu: Klodu Simeonu Pasmanu, zanatliji i učenjaku koji je osmislio astronomski sat Luja XV, napravljen da meri vreme sve do 9999. godine. Kristeva vešto prepliće više narativnih niti koje povezuju sadašnje, degradirano stanje Francuske, Evrope i sveta sa predvečerjem Francuske revolucije krajem osamnaestog veka. Ona se zapravo bavi pitanjima subjektiviteta, vremena i identiteta, što je nastavak njenih gotovo pola veka dugih interesovanja u semiotici i psihoanalizi.

Laš Svensen u Filozofiji gluposti postavlja pitanje  koje je danas važnije nego ikada – kako je moguće da u vremenu gotovo neograničenog pristupa informacijama tako često podležemo pogrešnom rasuđivanju, predrasudama i očiglednim zabludama. Filozofija gluposti istovremeno je lucidna studija o gluposti kroz istoriju, pronicljiv komentar savremenog društva i poziv na samostalno mišljenje, intelektualnu radoznalost i kritičko preispitivanje sopstvenih uverenja.

Hispanoamerička novela

 Geopoetika je pre dve godine pokrenula ediciju Hispanoamerička novela, i u njoj do sada objavila šest knjiga. Ove godine izašlo je treće kolo sa dve novele:

Začarani obluci, Rodrigo Rej Rosa – Neki čovek slučajno zgazi kolima dečaka koji jaše konja ulicom. Vinovnik pobegne iz straha od posledica tog nesrećnog slučaja. Tako počinje, sjajno razvijen, teskobni zaplet: zlosrećni događaj poprima izuzetne društvene i političke razmere kad se otkrije identitet dečaka i njegovih staratelja. Lapidarnim stilom, preciznim ritmom i čvrstom unutrašnjom logikom pripovedanja, autor otkriva čitaocu društvenu pozadinu jedne Gvatemale koja se bori da preživi sopstvene protivrečnosti.

Žitelji nedovršene ruševine, Hose Donoso – Bračni par zašao u godine sa užasom i strepnjom prati izgradnju moderne višespratnice u susedstvu svoje kuće, u stambenoj četvrti dobrostojeće građanske klase u čileanskoj prestonici Santjago. Vreme je teške ekonomske krize koja je prosjacima, beskućnicima i siromasima zasula njihov grad. U jednom trenutku gradnja iznenadno prestaje – jer je graditelj bankrotirao – i od višespratnice ostaje samo nedovršeni skelet od čelika i betona. Supružnici doživljavaju tu nedovršenu avetinjsku ruševinu kao pretnju svom svetu i intimi zaštićenim bukoličkim vrtom, kao simbol haosa, nasilja i bede, suprotnosti njihove građanske oaze koja ih izoluje od problema sveta koji ih okružuje, ali ne dodiruje.

Beogradski Sajam knjiga koji počinje 23. oktobra, bio bi bogatiji da su pod njegovim halama i Geopoetikine knjige.

Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!