Sopstvenim sredstvima, a povodom 20 godina od smrti dugogodišnjeg upravnika „Ateljea 212“ Ljubomira Draškića, ovo pozorište obnavlja festival „Mucijevi dani“ koji je ukinut zato što Grad nije imao novca
Dvadeset godina od smrti Ljubomira Draškića, dugogodišnjeg upravnika Ateljea 212, ovo pozorište obeležava ponovnim pokretanjem Festivala pozorišne igre „Mucijevi dani“.
Osnovan je 2010.. godine u čast jednog od najboljih reditelja bivše Jugoslavije, kao pozorišno druženje teatara sa teritorije bivše Jugoslavije, prvenstveno iz gradova gde je radio i značajan trag ostavio Muci Draškić.
A onda, 2013. godine, prekinut.
“Moramo, pošto ne samo da je finansijska situacija loša u našoj zemlji nego je tako i u celom regionu. Nismo ni mi u stanju da ugostimo regionalne partnere na način na koji bi to bilo kako treba, niti je njima lako da dođu”, izjavila je Ivana Dimić tadašnja upravnica „Ateljea 212“ i objasnila da su im „nadležni rekli da je finansijska situacija teška, da uopšte u celom gradu nema para i da pokušamo da nađemo neku strategiju sami, da nađemo načina da se provučemo kroz ova teška vremena”.
Ove godine, od 19. do 25. januara u „Ateljeu 212“ igraće se predstave domaćina, Narodnog pozorišta iz Niša i Sombora, koje su režirali dosadašnji dobitnici Nagrade za režiju “Ljubomir Muci Draškić”: Alisa Stojanović, Milica Кralj, Boris Liješević, Iva Milošević, Đurđa Tešić, Aleksandra Milavić Dejvis, a u okviru festivala biće na poseban način obeleženo i 100 godina od rođenja Mire Trailović – rekonstrukcijom prve predstave Ateljea 212 “Faust”.
Novica Antić, upravnik „Ateljea 212“ kaže za „Vreme“ da ni sad nema para koliko bi trebalo „ali ipak postoje neki prioriteti što ovaj festival svakako jeste“ .
„Dolaze nove generacije koje nisu u prilici da se upoznaju sa režijama Mucija Draškića, pa smo pokušali da preko ovog festivala dobiju makar osnovnu informaciju. Možda će neko nastaviti da se pozabavi njim.“
Obnovljene „Mucijeve dane“ finansira samo pozorište.
„I pozorišta koja gostuju su nam pomogla. Važno im je bilo da beogradskoj publici pokažu deo svog repertoara, pa su pristali da im pokrijemo samo osnovne troškove zaradom od prodatih ulaznica. Za iduće izdanje festivala ćemo konkurisati na postojećim konbkursima, s namerom da festival proširimo van granica zemlje“, kaže Novica Antić.
Ovogodišnje četvrto izdanje festivala biće otvoreno izložbom o Ljubomiru Muciju Draškiću Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, „koja je realizovana materijalom iz naše i muzejske arhive“, kaže Antić.
Takođe, svih dana festivala u gornjem foajeu pozorišta prikazivaće se snimci predstava Ateljea 212 u Mucijevoj režiji: „Marija Stjuart“, „Bekstvo“, „Molijer“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“ i „Кneginja iz Foli-Beržera“.
Nova v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda, glumica Jovana Petronijević, poznata je po ulozi u „Kursadžijama“. Njeno iskustvo u vođenju ustanove kulture nije poznato
Planirana gradnja u ulici Miloja Zakića na Košutnjaku ugrožava bunkere u kojima se čuvaju nitratni filmovi arhiva Jugoslovenske kinoteke. Za ovaj previd možemo da krivimo raspis konkursa
„Travel + Leisure", jedan od najuticajnijih svetskih magazina iz oblasti putovanja i kulture, uvrstio je Muzej Jugoslavije među svetske muzeje koje obavezno treba posetiti
Srna, glavni lik romana Nevene Milojević „Jednom ili dvaput“, ima sve osobine da postane nova junakinja sadašnjih devojaka u dvadesetim. I ne samo njima
Grad Zrenjanin nije zvanično objavio spisak planiranih a nerealizovanih projekta tokom upravo završene godine Prestonice kulture. Spisak uopšte nije kratak
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
